Harbiy va savdo mojarolari tufayli yuzaga kelgan beqarorlik kuchayib borayotgan bir sharoitda mamlakat o‘zining yarimo‘’tkazgich sanoatini qayta qurishga intilmoqda. Tokio bir vaqtlar bozorda hukmronlik qilgan, ammo 1980-yillarda u boshqa mamlakatlarga sektorning rentabelligi yo‘qligi sababli uni egallashga samarali ruxsat bergan.
Tokiodagi Macquarie Group investisiya kompaniyasining yarimo‘’tkazgichlar bo‘yicha mutaxassisi Damian Tongning DW nashriga aytishicha, mamlakat hukumati uchun eng muhim omil o‘zlarining iqtisodiy xavfsizligini ta’minlash bo‘ladi. Ishlab chiqarishni ko‘paytirish orqali yaponlar mikrochiplar ishlab chiqarish bo‘yicha yana jahon yetakchisi bo‘lishga harakat qilishlari dargumon, aksincha, mamlakatning chiplarga bo‘lgan ichki ehtiyojlarini qoplashga harakat qilishadi. Shu bilan birga, Yaponiya u yerda o‘z ishlab chiqarish quvvatlarini tashkil etish istagida bo‘lgan xorijiy kompaniyalar uchun jozibador bo‘lib qolishi kerak.
Hozirgi vaqtda chip ishlab chiqarish sanoatida Tayvan kompaniyalari ustunlik qiladi. Biroq, bir nuqtada Xitoy ham ushbu texnologiyani qo‘lga kiritishi mumkin. Bundan tashqari, Tayvanni o‘zining isyonkor viloyati sifatida ko‘radigan Pekinning pozisiyasi ta’minotning uzilishidan xavotirda. Tokio universitetining fan va texnologiya siyosati professori Kazuto Suzukining aytishicha, Yaponiya bunday sharoitda "qiyinchilikni qabul qilishdan" boshqa iloji yo‘q, chunki raqobat "qattiqroq bo‘ladi".
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Ҳиндистонлик саноатчи ва Sona Comstar компаниясининг раиси Сунжай Капурнинг вафоти асалари чақиши натижасида юзага келган юрак хуружидан келиб чиққан бўлиши мумкинлиги ҳақида хабарлар тарқалди.
Франция президенти Эмманюуэль Макрон АҚШ президенти Дональд Трамп таклиф қилган Россиянинг Исроил ва Эрон ўртасида воситачилик қилиши ғоясига қарши чиқди.
Бугун жиноят ишлари бўйича Шайхонтоҳур туман судида К. Дусовга (1984 йилда Самарқанд вилоятида туғилган, муқаддам судланган) оид жиноят ишини кўриб чиқиш бўйича очиқ суд жараёни якунланиб, суд ҳукми эълон қилинди.
АҚШ 36 та давлат фуқаролари учун мамлакатга кириш чекловларини жорий этмоқчи. Бу ҳақда The Washington Post нашри давлат департаменти ҳужжатлари билан танишган ҳолда хабар берди.
The Washington Post нашри Исроил Эронга авиаҳужум уюштиришдан олдин қандай қилиб мамлакатнинг ҳаво мудофаа тизимини ва ракета қурилмаларини ишдан чиқарганини очиқлади.
Сўнгги уч кунлик Эрон билан тўқнашувлар давомида Исроилнинг машҳур ракетага қарши мудофаа тизими — "Темир гумбаз" (Iron Dome) — маълум заифликларни намоён қилди, деб ҳисоблайди таҳлилчилар.
Исроил ва Эрон якшанбага ўтар кечаси бир-бирига янги ҳужумлар уюштирди, шу билан бирга АҚШ Президенти Дональд Трамп бу можарони осонлик билан тугатиш мумкинлигини айтди ҳамда Эронни огоҳлантирди.
Эронда Ислом инқилоби муҳофизлари корпуси (ИИМК) ахборот тарқатиш фаолиятини кескин чеклаб, Исроил манфаатига хизмат қиладиган ҳар қандай хабар ёки ҳамкорлик ўлим жазоси билан жазоланишини эълон қилди. Бу баёнот маҳаллий ва халқаро журналистлар фаолиятини жиддий хавф остига қўяди.
Эрон ва Исроил ўртасидаги ҳарбий тартибсизликлар оқибатида Ўзбекистон авиакомпаниялари айрим парвозларни ўзгартириш ёки бекор қилишга мажбур бўлди. Хавфсизлик нуқтайи назаридан бир қатор давлатлар ҳаво ҳудуди вақтинча ёпилди.