Xitoy va o‘zbek arxeologlaridan iborat guruh Surxondaryo viloyatida miloddan avvalgi VIII asrga oid manzilgohni topdi. Bu haqda Global Times manbasiga tayanib Daryo nashri xabar berdi.
Manbada aytilishicha, manzilgoh Surxondaryo daryosi bo‘yida aniqlangan. Tadqiqotchilar manzilgoh hunarmandlar turar joy majmuasi bo‘lganini taxmin qilishmoqda.
Manzilgoh kvadrat shaklidagi me’moriy inshoot ekanligi xabar berilgan. Unda bir nechta maydonlar mavjud bo‘lib, arxeologlar ularni o‘choqlar va chiqindi tashlanadigan chuqurliklar deb ma’lum qilishgan.
Xaroba manzilgoh ostidan bir nechta kvadrat shakldagi kichik xonalar ham topilgan. Arxeolog Xe Jierao Global Times gazetasiga ma’lum qilishicha, bu joylar qadimgi oshxonalar yoki yashash xonalari bo‘lgan. Chunki manzilgoh yaqin-atrofida ko‘p miqdorda kulolchilik buyumlari ham topilgan.
“Hududda tegirmon toshlari, zararkunandalarga qarshi kukunlar va idishlar topildi. Bu mintaqada qadimgi odamlarning oziq-ovqat mahsulotlarini qayta ishlash usullarini ochib berishi mumkin”, — degan arxeolog Xe Jierao.
Surxondaryodagi manzilgohni aniqlash loyihasi arxeolog Ma Jian va uning jamoasi tomonidan Xitoyning Shensi provinsiyasi, Sian shahridagi Shimoli-g‘arbiy universitetida boshlangan. Manzilgoh hududidagi qazish ishlariga aprel oyida kirishilgan.
Xitoylik va o‘zbekistonlik mutaxassislar O‘zbekiston hududida apreldan iyungacha jami uchta manzilgoh aniqlashgan. Ulardan biri 6 ta bino qoldiqlari va 25 ta qabrni o‘z ichiga olgan Kushon imperiyasi davriga aloqador topilmadir.
“Bunday kashfiyot aynan shu hududda qadimiy Kushonlar madaniyatining xronologik vaqt jadvalini aniqlash uchun ma’lumot taqdim etadi. Bu Surxondaryo viloyati atrofidagi sivilizasiyaning rivojlanish trayektoriyasini ham tasavvur qilishimizga yordam beradi”, — degan loyihada qatnashgan arxeolog Van Men Global Times nashriga.
Surxondaryo daryosi bo‘yidan topilgan manzilgohda qazishma davom etayotgani xabar qilingan. Tadqiqotchilar Farg‘ona vodiysida ham manzilgohlar aniqlagani aytilgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Тошкентда тирбандлик одатий ҳолга айланиб, 7-8 баллга етгани бежиз эмас. Бунинг асосий сабаби - ҳаракатни бошқаришнинг ягона тизими йўқлиги. Узоқ вақт давомида ҳаракатни тартибга солиш, светофорлар ва жамоат транспорти тарқоқ бўлганлиги ҳам юкламанинг ошишига олиб келган асосий сабаблардан биридир.
Собянин айтишига кўра, 2018 йилдан бери Россия пойтахтидаги мигрант ишчилар сони ўзгаришсиз қолган, оммавий кириб келиш йўқ, лекин жуда кўпчиллик мигрантлар устидан назоратни кучайтиришни талаб қилмоқда.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Қозоғистон темир йўллари» компаниясининг маълум қилишича, заҳарланиш содир бўлган поезд хусусий ташувчига тегишли ва у суратга олиш жараёни учун киностудияга берилган.
Франция рамзларидан саналган Лувр музейида яна нохуш ҳодиса рўй берди. Париждаги машҳур музей маъмурияти шов-шув ўғриликдан ҳали ўзи келмай туриб яна бир кўнгилсизликка рўпара бўлди. Қувурлардаги носозлик сабаб музей кутубхонасидаги жавонларни сув босган. Оқибатда 400 га яқин китоб зиён кўрган.
Музей маъмури ўринбосари Фрэнсис Стейнбок сув босиши оқибатида мисршунослик бўлимидаги манбалар зарар кўрганини маълум қилар экан, китоб ва ҳужжатлар қуритилиб, қайта муқоваланишини айтган.
Сув оқишига сабаб бўлган муаммо бир неча йилдан буён маълум бўлиб, таъмир иши келгуси йилга режалаштирилган эди.
Аввал хабар берганимиздек, жорий йил 19 октябр куни Лувр музейида рўй берган ўғрилик ҳам шов-шувларга сабаб бўлди. Париж прокуратураси маълумотига кўра, Лувр музейидан ўғирланган императорлик даврига оид зеб-зиёнат буюмларининг қиймати камида 88 миллион еврога тенг. Бу сумма фақат бозор баҳоси бўлиб, уларнинг тарихий қиймати ҳисобга олинмаган.
Ўғриликдан сўнг Лувр музейи раҳбарияти қолган ноёб асарлар ва заргарлик буюмларини хавфсиз жойга — Франция банкининг ер остидаги омборларига кўчиришга қарор қилган.
Бало келса қўшалоқ келади деганларидек, куппа-кундузи музейни ғорат қилиб кетган ўғрилар топилмай, коммунал носозлик бартараф этилмай туриб, яна бир дахмаза чиқиб қолди.
Euronews хабар беришича, Лувр ишчи-ходимлари 15 декабрдан эътиборан номаълум муддатга иш ташлаш эълон қилмоқда.
Касаба уюшмаси музейда ходимлар етишмаслиги, жиҳозлар эскиргани ва техник қусурлардан норози.
Ишчи-ходимларга кўра, ўғрилик айсбергнинг учи, холос, аслида музейда муаммолар тўпланиб қолган.
Касаба уюшмалари бинони модернизация қилиш, хавфсизлик тизимини такомиллаштириш ва ходимларни моддий рағбатлантириш учун қўшимча маблағ ажратишни талаб этмоқда.
1793 йилда очилган Лувр музейи дунёдаги энг йирик ва машҳур музейлардан бири ҳисобланади. Париж марказида, Сена дарёсининг ўнг соҳилида қад ростлаган моддий-маънавий хазинада Ғарбий Европадан то Эрону Мисрга қадар, антик даврдан 1848 йилга қадар — турли давр, турфа жуғрофий минтақаларга оид экспонатлар сақланади.
2018 йилда Луврга рекорд даражада — 10 миллион киши ташриф буюрган. 2024 йилда эса ушбу санъат ва маданият масканини 8,7 миллион киши зиёрат қилган.
Марказий банк шуни маълум қиладики, “Humans companies” АЖ ва “Octagram” АЖ ташкилотлари ўртасида 2025 йил 10 апрелда 32-сонли шартнома имзоланган бўлиб, унга мувофиқ, Humans агент сифатида ўз мижозларига тўлов хизматларини (тўлов ва P2P пул ўтказмалари) етказиб беришни бошлаган.