Xalqaro Turkiy madaniyat tashkiloti (TURKSOY) Fransiyadagi Yevropaning muhim madaniyat va san’at markazlaridan birida ozarbayjonlik shoirlardan biri Xurshidbanu Natavon haykali bilan bog‘liq vandalizm harakatidan chuqur qayg‘uda.
Tashkilot matbuot xizmatining qayd etishicha, 2017 yilda Evian-le-Beyn shahrida ochilgan Ozarbayjon bog‘i Ismoilli (Ozarbayjon) va Evian-les shaharlari o‘rtasida imzolangan do‘stlik va hamkorlik shartnomasi doirasida yaratilgan. -Bains (Fransiya). Qayd etilishicha, ushbu bog‘da o‘rnatilgan Xurshidbanu Natavon haykali qardosh shaharlar o‘rtasidagi bu hamkorlikning ramzi bo‘lgan.
«Turkiy dunyoning yetuk shoiralaridan biri, uning madaniy xazinasida o‘chmas iz qoldirgan Xurshidbon Natavon haykali, uning adabiyotga bergan ahamiyati, o‘z davridan ancha ilgarilab ketgan Xurshidbon Natavon yodgorligiga qarshi to‘liq vandalizm. nafaqat Kavkazda, balki butun dunyoda nafaqat mamlakat aholisiga, balki jahon tsivilizasiyasiga zarar etkazadi, shuningdek, butun dunyo tsivilizasiyasi, madaniyati va san’atiga eng to‘g‘ridan-to‘g‘ri hujumdir.
Turkiy xalqlarning umumiy madaniyat va san’at uyi bo‘lmish TURKSOY sifatida madaniyatimiz va san’atimizga qilingan bu jirkanch hujumni qoralaymiz va buning aybdorlari jazolanishiga, buzg‘unchilik harakatlari takrorlanmasligiga umid qilamiz», — deyiladi bayonotda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.