AQSh prezidenti Donald Tramp o‘zi Eronga qarshi uyushtirgan zarbalarni “tom ma’noda harbiy muvaffaqiyat” deb atab maqtagan bir paytda, demokratlar uni vakolatini oshirib yuborganlikda ayblashdi.
Ko‘plab tanqidchilar shanba kuni kechqurun Trampni AQSh Konstitusiyasini buzganlikda — Kongressning roziligisiz Eronning yadro inshootlariga harbiy hujum uyushtirganlikda aybladi.
Senator Kristofer Van Xollen kichik (Jr.) bayonotida shunday dedi:
“Tramp urushlarga barham berishini aytgandi; endi esa u Amerikani yana bir urush girdobiga tortdi. Uning harakatlari ochiqdan-ochiq Konstitusiyamizga zid — urush e’lon qilish faqat Kongress vakolatida.”
AQSh zarbalari oldidan har ikki partiyadan bo‘lgan qonunchilar Trampni har qanday zarbalar oldidan Kongressga murojaat qilishga majbur qiluvchi qonun loyihalarini ilgari surishgan.
AQSh Konstitusiyasiga ko‘ra, urush e’lon qilish yoki kuch ishlatishni ma’qullash huquqi faqat Kongressga tegishli.
Trampning “Amerikani yana buyuk qilamiz” tarafdorlari ham AQShning Isroil urushiga qo‘shilishiga keskin qarshi. Ular Tramp saylovda Yaqin Sharqdagi navbatdagi urushga qo‘shilmaslik va’dasi bilan g‘alaba qozonganini eslashmoqda. Ular Trampdan ichki masalalarga, ayniqsa, iqtisodiyotga e’tibor qaratishini xohlashadi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.