Falastinning XAMAS harakati tomonidan barcha isroillik garovga olinganlarning qaytarilishi G‘azo kelishuvining ikkinchi bosqichiga to‘liq e’tibor qaratish imkonini beradi.
AQSh prezidenti Donald Tramp bu haqda Axios nashriga bergan intervyusida aytib o‘tdi.
Uning so‘zlariga ko‘ra, XAMAS kecha G‘azo sektorida saqlanayotgan oxirgi isroillik garovga olingan Ran Gvilining qoldiqlarini qaytarishga ko‘maklashgan.
"Ular (XAMAS vakillari) jasadni qaytarib berish uchun juda ko‘p ishladilar. Ular bu masalada Isroil bilan hamkorlik qilishdi. Bu qanchalik qiyin bo‘lganini tasavvur qilishingiz mumkin", dedi Tramp.
U barcha garovga olinganlar, ham tirik, ham o‘lik holda, Isroil tomoniga qaytarilganiga aniqlik kiritdi. Vashington ma’muriyati rahbari bu voqeani o‘zining tinchlik rejasini amalga oshirish uchun muhim lahza deb atadi va endi e’tiborni kelishuvning ikkinchi bosqichiga to‘liq qaratish mumkinligini ta’kidladi.
Tramp vaziyatni Isroil Bosh vaziri Benyamin Netanyaxu bilan allaqachon muhokama qilganini aytdi.
"Hech kim barcha garovga olinganlarni qaytarib berishimizga ishonmagan edi. Bu ajoyib lahza edi. Endi biz XAMASni va’da qilganidek qurolsizlantirishimiz kerak", deb qo‘shimcha qildi Amerika yetakchisi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Энди қамчи керак бўлади. Шунинг учун ёшларни тайёрламоқдамиз. “Зумер”ларга спорт залига боришни ва эркакларга хос спорт турлари билан шуғулланишни маслаҳат бераман.
Чагаев нутқи давомида Ўзбекистон ва Россия ўртасидаги муносабатлар ҳозирда яхши эканини, Валуевга ўхшаганлар эса буни бузишга ҳаракат қилаётганини айтди.
Бошловчининг: «Одамлар ўзига зарар бераётганини тушуниб етиши учун нега давлат худди „болға“ каби тепасида туриши керак?» деган саволига жавобан, Саида Мирзиёева асл ўзгаришлар секин-аста, вақт ўтиши билан рўй беришини айтди.
Эрондаги намойишлар ҳали ҳам куч билан босилиб, инсон ҳуқуқлари ташкилотлари маълумотларига кўра, ҳалок бўлганлар сони 10 000 нафар ва ундан ортиқ деб баҳоланмоқда.
АҚШнинг Миграция ва божхона назорати хизмати (ICE) бюрократик хатолик туфайли 2022 йилда содир этилган ва мамлакат тарихидаги энг йириклардан бири ҳисобланган — тахминан 100 миллион долларлик қимматбаҳо буюмлар ўғирланиши ишида гумон қилинган шахсни депортация қилди.
Маълум бўлишича, 2026 йил 24 январь куни соат 19:40 атрофида Истанбул шаҳрининг Шишли туманида чиқиндилар орасидан буюм териб юрган фуқаро контейнер ичида ўралган, бош қисми мавжуд бўлмаган жасадни аниқлаб, ҳуқуқни муҳофаза қилувчи органларга хабар берган.
Ташқи ишлар вазирлиги матбуот котиби Аҳрор Бурхоновнинг маълум қилишича, 8 нафар Ўзбекистон фуқаросига умрбод озодликдан маҳрум қилиш жазоси тайинланган.
Украина президенти Владимир Зеленский айтишига кўра, Россия ҳар ойда тахминан 35 минг ҳарбийни йўқотмоқда. Бу ўтган йилнинг шу ойидаги 14 минг одам билан солиштирганда сезиларли ўсишдир.