AQSh prezidenti Donald Tramp 4 iyul kuni bo‘lib o‘tadigan AQShning 250 yilligini nishonlash uchun ramziy harakat sifatida 250 kishini afv etish imkoniyatini ko‘rib chiqmoqda, deb xabar bermoqda The Wall Street Journal (WSJ) manbalarga tayanib.
Reja hali ham dastlabki muhokamalar bosqichida, Tramp afv etish uchun ko‘rib chiqayotgan aniq shaxslar aniqlanmagan, deya aniqlik kiritadi gazeta.
Biroq uning atrofidagi xodimlar bu tashabbusga qarshi chiqmoqda. Ular kuzdagi oraliq saylovlarga qadar juda ko‘p afvlar berilishi yoki umuman afv etilmasligidan xavotirda ekanliklarini bildirishdi, deb yozadi WSJ.
WSJ nashrining ma’lumotlariga ko‘ra, Tramp ushbu avf etish qarorini 14 iyun kuni e’lon qilishi mumkin. Shu sanada AQShda Bayroq kuni nishonlanadi, Trampning o‘zi esa tug‘ilgan kunini nishonlaydi, deyiladi xabarda.
WSJ ta’kidlashicha, Trampning ikkinchi muddat davomida afv etish huquqidan faol foydalanishi so‘rovlar sonining keskin oshishiga olib kelgan. O‘tgan yili ularning soni 16 mingdan oshdi - bu 1937 yildan beri rekord ko‘rsatkichdir.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Шу кунларда ижтимоий тармоқларда дунёнинг айрим мамлакатларида хантавирус инфекцияси тарқалаётгани ҳақида турли хабарлар эълон қилинмоқда. Хўш, у қандай касаллик? Инфекциянинг Ўзбекистонда тарқалиш эҳтимоли борми?
«Реал» президенти Флорентино Перес клуб ичидаги сирларни ташқарига чиқарган — Федерико Вальверде ва Орельен Тчуамени ўртасидаги низо ҳақидаги маълумотни матбуотга сиздирган шахс топилганини маълум қилди.
Алина тоғ касаллиги сабаб ҳушидан кетган ҳолда монахлар томонидан топилган ва даволанган. Шу вақт ичида у тибет тиббиёти, медитация ва доривор ўсимликларни ўрганишга киришган.
Меҳнат кодексининг 208-моддасига асосан дам олиш куни ишланмайдиган байрам кунига тўғри келган тақдирда, дам олиш куни байрамдан кейинги иш кунига кўчирилади.
Британиялик ҳарбий таҳлилчи Александр Меркуриснинг YouTube каналидаги баёнотига кўра, Украина президенти Владимир Зеленскийга қарши сиёсий босим ортиб бораётгани уни лавозимдан четлатиш режасининг бир қисми бўлиши мумкин.
Ҳақиқий ёзувчи-шоирлар ҳақиқатни ёзишни хуш кўрадилар. Улар – Ватанпарвар. Ҳар ҳолда Ўзбекистонда худди шундай. Ватаннинг гуллаб-яшнаши, ижобий ўзгаришлар ҳар бир фуқаронинг ҳаётини юксалтиришг сари қўйилган қадам эканлигини теран ҳис қиладилар, кайфиятилари кўтарилади. Худога минг шукурким, бу ўзгаришлар ҳар соатда, ҳар кун рўй бериб турибди.
1972 йилда қурилган Ургут туманининг “Баҳрин” маҳалласидаги 21-сонли оилавий поликлиника 16 та қишлоқ аҳолиси — 13 мингдан ортиқ инсон учун ягона тиббиёт маскани ҳисобланади. Бу бино қурилганидан бери, яъни ярим асрдан ошиқ вақт давомида капитал таъмир кўрмаган.
Коррупцияга қарши курашиш йўналишида Давлат хавфсизлик хизмати ходимлари томонидан Бош прокуратура ҳузуридаги Департамент ва Ички ишлар органлари билан ҳамкорликда ҳудудларда бир нечта тезкор тадбирлар ўтказилди.