Ushbu jinoyatlar oradan o‘n yil o‘tib fosh bo‘lmoqda. Sababi, bundan 8-9 yil oldingi sud jarayonlari umuman ommaga oshkor qilinmas va bu boradagi ma’lumotlar sir saqlanar edi. Hozir esa sud tizimida oshkoralik bo‘layotgani sir emas.
Bundan 9 yil avval 2010 yil 7 sentyabr kuni, Jinoyat ishlari bo‘yicha Olmazor tuman sudi Isakov Baxadir Tashpulatovichga nisbatan jinoyat ishi ko‘rib chiqqan edi. 2006-2009 yillarda 1-sonli tergov hibsxonasi boshlig‘ining tartibot va tarbiyaviy ishlar bo‘yicha o‘rinbosari lavozimida ishlagan B.Isakov va uning advokati T.Amanov ana shu jinoyat ishi yuzasidan kassasiya shikoyati berdi va 2019 yil 3 oktyabr kuni jinoyat ishlari bo‘yicha Toshkent shahar sudi binosida Kassasiya instansiyasi sudlov hay’ati Oliy sud Plenumi qarori tushuntirishlaridan kelib chiqib, birinchi instansiya sudining ajrimini o‘zgartirish yoki bekor qilish uchun asoslar mavjud emas deb hisoblaydi.
“Jahon.uz”axborot portali ixtiyorida bo‘lgan sud hujjatlariga ko‘ra, B.Isakov 2006 -2009 yillarda 1-sonli tergov hibsxonasi boshlig‘ining targ‘ibot va tarbiyaviy ishlar bo‘yicha o‘rinbosari lavozimida ishlab kelib, mas’ul mansabdor shaxs bo‘la turib, O‘zbekiston Respublikasi IIVning 045-sonli buyrug‘i talablarini qo‘pol ravishda buzib, 1-sonli tergov hibsxonasi 4-tartibot binosida 2007-2009 yillarda xizmat olib borgan tezkor vakillar N.Shakirov, R.Rasulov, R.Djumayev hamda nazoratchilar M.Dusov, F.Mo‘minov, SH.Toshpulatov, SH.Kurbonov va boshqa xodimlar uyushgan jinoiy guruh tuzib, uyushgan guruh manfaatlarini ko‘zlab, hibsxonada saqlangan o‘ziga moddiy tomondan to‘q bo‘lgan mahbuslar B.Toshpulatov, E.Madmarov, J.Normatov va boshqa mahbuslarni, hattoki huquqni muhofaza qiluvchi organlarida ishlagan sobiq xodimlar B.Axunov, M.Teshaboyev, U.Kamolov va boshqa mahbuslarni O‘zbekiston Respublikasi Jinoyat Ijroiya Kodeksining 58-moddasiga zid ravishda kameralarga joylashtirishib, ularga xizmat yuzasidan biriktirilgan mahkumlar yordamida mahbuslarni qiynoqqa solib, qiynoqqa solish bilan qo‘rqitib, g‘ayriinsoniy yoki qadrqimmatni kamsitib, qonunga xilof ravishda jismoniy va ruhiy ta’sir ko‘rsatishgan.
Uyushgan guruh a’zolari muntazam ravishda tovlamachilik yo‘l bilan noqonuniy boylik orttirishni kasb qilib olishib, mahbus va ularning qarindoshlaridan tovlamachilik yo‘li bilan pul mablag‘larini olib, fuqarolarning huquqlari va qonun bilan qo‘riqlanadigan manfaatlariga ko‘p miqdorda zarar va jiddiy ziyon yetkazilgan.
Shuningdek, u spirtli ichimliklarni muassasaga kiritish taqiqlanganligini bila turib, 2009 yil avgust-sentyabr oylarida qo‘l ostidagi nazoratchilari B.Medetov, K.Adilbekov, A.Xusanov va A.Xolikovlarni xizmatdan chetlashtirish bilan qo‘rqitib, ularga muassasa hududiga spirtli ichimliklarni olib kirishlari hakida noqonuniy buyruqlar bergan.
O‘z navbatida nazoratchi B.Medetov, K.Adilbekov, A.Xusanov va A.Xolikovlar muassasa boshlig‘ining o‘rinbosari B.Isakovni buyrug‘ini bajarmasa ularni bironbir sabab bilan ishdan bo‘shattirib yuborishlaridan qo‘rqib, B.Isakovning noqonuniy buyrug‘i bilan majbur bo‘lib, uning uchun 1- sonli tergov hibsxonasi hududiga spirtli ichimliklarni olib kirib B.Isakovga berishgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбек тадбиркори Жаҳонгир Ортиқхўжаев Туркияда 550 млн долларлик йирик инвестиция лойиҳасини амалга оширмоқда. Бу лойиҳа икки давлат ўртасидаги иқтисодий ва маданий алоқаларни янада мустаҳкамлашга хизмат қилмоқда. Ортиқхўжаевнинг фикрича, Ўзбекистон ва Туркия тадбиркорлари ўртасида ишонч ва дўстлик алоқалари юқори.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
Англиядаги «Манчестер Сити» сафида тўлиқ мослаша олмаган Абдуқодир Ҳусанов «Барселона»га йўл олиши мумкин. Бу ҳақда Carpetas Blaugranas портали инсайдери Хуан Арриен хабар берди. У Гундўған ва Витор Рокенинг ҳам «Барселона»га ўтишини энг биринчи айтиб чиққан.
Россия 7 июль кечаси 120 та украин дронларини тўхтатганини маълум қилди — ҳужум камида 10 та ҳудудни, жумладан Брянск, Курск ва Ленинград вилоятларини қамраб олди.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.
Исроил оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, АҚШ расмийлари Ғазо секторида отишмаларни тўхтатиш ва асирларни алмашиш бўйича келишувга эришиш мақсадида Исроилга босим ўтказишга тайёрланмоқда.
Шу билан бирга, NDMA келгуси 12 дан 24 соатгача мамлакатнинг катта қисмларига таъсир қилиши кутилаётган кучли ёмғир ва момақалдироқ ҳақида огоҳлантирди.
Россия томонидан Киевга уюштирилаётган ҳужумлар кучайгани сари, Украина пойтахтидан қочаётган фуқаролар сони ҳам ормоқда, деб ёзади Германиянинг NTV нашри.
Эрон расмийлари ушбу ҳужумларни халқаро ҳуқуқ ва журналистлар хавфсизлигига қарши жиноят сифатида баҳоламоқда. Ҳодисалар халқаро ҳамжамият томонидан кескин қораланиши мумкин.
Шовот тумани Фавқулодда вазиятлар бўлими ходими ҳам ўзганинг ишончига кириб, ички ишлар органларидаги танишлари орқали унга ҳайдовчилик гувоҳномаси олиб беришини айтиб, эвазига 1400 АҚШ доллари ва 1 млн 300 минг сўм олганлик ҳолати ҳужжатлаштирилди.
Эрон Теҳроннинг тўхтатишга рози бўлгани ҳақида хабарлар тарқалган тинчлик келишувининг муддати яқинлашар экан, Исроилга бир нечта босқичли ҳаво ҳужумларини бошлади.
"Теҳроннинг амалиётлари “дўст ва қардош Қатар давлати ва унинг халқи учун таҳдид ёки хавф туғдирмайди”, дейилади Эрон Миллий хавфсизлик кенгаши баёнотида.