Toshkent xalqaro aeroportida o‘tgan yilning avgust oyida boshlangan uchish-qo‘nish yo‘lagini rekonstruksiya qilish ishlari yakunlandi. Bu haqda Uzbekistan Airports Matbuot xizmati xabar berdi.
12 apreldan boshlab uzunligi 3905 metr va kengligi 60 metr bo‘lgan, barcha turdagi samolyotlarni qabul qiladigan uchish-qo‘nish yo‘lagi foydalanishga topshirildi. Yo‘lak PCN ko‘rsatkichlari: yo‘lak chidamliligi tasnifi raqami 69, tekisligi — 5. Bu esa 285 tonnagacha yuklarga bardosh berish imkonini beradi.
Shuningdek, uchish-qo‘nish yo‘lagi ICAO'ning birinchi toifasiga mos keladigan zamonaviy energiya tejovchi yoritish uskunalari va qo‘nish tizimiga ega. Bu esa gorizontal ko‘rinish 800 metr va vertikal ko‘rinishi 60 metr bo‘lganda ham samolyotga qo‘nish imkonini beradi.
"Bugun biz yangilangan ikkinchi uchish-qo‘nish yo‘lagini ochmoqdamiz. Yo‘lak oxirgi marta 1996 yilda rekonstruksiya qilinganini hisobga olsak, bu Toshkent aeroporti uchun juda muhim voqea. Uchish-qo‘nish yo‘lagining holati esa parvozlar xavfsizligini ta’minlashning muhim mezoni hisoblanadi. Bundan tashqari, parvozlar soni har yili taxminan 50% ga oshmoqda. Hozir poytaxt havo bandargohida kuniga o‘rtacha 140 ta reys amalga oshirilmoqda. Toshkent esa "hab" — markazga aylanib bormoqda. Shu bois, o‘tgan yozda kapital rekonstruksiya qilish uchun uchish-qo‘nish yo‘lagini yopishga qaror qilingan edi", — deya izoh berdi Uzbekistan Airports boshqaruvi raisi Ra’no Jo‘rayeva.
Rekonstruksiya loyihasi 120 milliard so‘mga baholanmoqda. Yo‘lakni rekonstruksiya qilish loyihasi Development infrastructure and design tomonidan ishlab chiqilgan. Ishlar esa Dorkompleksnab Plus MCHJ pudratchi tomonidan amalga oshirildi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.