Sudan armiyasi va harbiylashtirilgan tezkor harakat kuchlari o‘rtasidagi qurolli to‘qnashuv Sudanda 18 million kishini, ya’ni mamlakat aholisining uchdan biridan ko‘prog‘ini qattiq oziq-ovqat taqchilligiga duchor qildi.
Bu haqda Sudandagi mustaqil xalqaro faktlarni aniqlash missiyasi raisi Muhammad Chande Usmon BMT Inson huquqlari bo‘yicha kengashining 56-sessiyasida ma’lum qildi.
U Sudanda bir yildan ortiq vaqtdan beri buzg‘unchi urush davom etayotganini, mamlakatda asosiy inson huquqlari va xalqaro huquq me’yorlariga e’tibor berilayotganini eslatdi.
BMT mojaroning ayanchli oqibatlari va tinch aholi boshdan kechirgan ulkan azob-uqubatlardan chuqur xavotirda, dedi u.
Usmon, mamlakatda tibbiyot muassasalarining nishonga olinganiga e’tibor qaratdi. «Bu ko‘plab yaralangan tinch aholini davolashni imkonsiz qildi. Muhim hududlarga dori-darmonlarni etkazib berishga to‘sqinlik qildi. Tibbiyot muassasalarining yo‘qligi yoki kirish imkoni bo‘lmagani uchun mojarolar chog‘ida ko‘plab tinch aholi jarohatlaridan halok bo‘lgani haqida ma’lumotlar bor», — dedi u.
BMT vakili mojaro tinch aholining misli ko‘rilmagan ommaviy ko‘chirilishiga sabab bo‘lganiga e’tibor qaratdi. «2023 yil aprel oyida mojaro boshlanganidan buyon deyarli 9 million odam majburan ko‘chirildi. 1,8 milliondan ortiq odam qo‘shni davlatlarga qochib ketdi», - deydi Usmon.
U cheklangan resurslarga qaramay, Sudandagi mojarodan qochgan qochqinlarni qo‘llab-quvvatlashda davom etayotgan mamlakatlarning sa’y-harakatlarini olqishladi.
«Sudanda ocharchilik avj olib, 18 millionga yaqin odam keskin ochlikdan aziyat chekmoqda. Kamida 5 million tinch aholi, jumladan, bolalar va homilador ayollar ochlikdan o‘lish xavfi ostida», — dedi u.
Usmon, BMT boshchiligidagi Sudanga joriy yilda boshlangan Favqulodda yordam rejasining atigi 16 foizi moliyalashtirilganini va mamlakat aholisiga kerakli yordamni yetkazish uchun yetarli emasligini ta’kidladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбек тадбиркори Жаҳонгир Ортиқхўжаев Туркияда 550 млн долларлик йирик инвестиция лойиҳасини амалга оширмоқда. Бу лойиҳа икки давлат ўртасидаги иқтисодий ва маданий алоқаларни янада мустаҳкамлашга хизмат қилмоқда. Ортиқхўжаевнинг фикрича, Ўзбекистон ва Туркия тадбиркорлари ўртасида ишонч ва дўстлик алоқалари юқори.
Асрлар давомида давлатлар номлари тарихий воқеалар, маданий хусусиятлар ва миллий идентичлик таъсирида шаклланган. Бироқ турли даврларда кўплаб мамлакатлар расмий номини ўзгартириш тўғрисида қарор қабул қилган — бу халқаро ҳужжатлар, музокаралар ва идентификацияда муайян қийинчиликларни келтириб чиқаришига қарамасдан.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.
Исроил оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, АҚШ расмийлари Ғазо секторида отишмаларни тўхтатиш ва асирларни алмашиш бўйича келишувга эришиш мақсадида Исроилга босим ўтказишга тайёрланмоқда.
Шу билан бирга, NDMA келгуси 12 дан 24 соатгача мамлакатнинг катта қисмларига таъсир қилиши кутилаётган кучли ёмғир ва момақалдироқ ҳақида огоҳлантирди.