Juda ko‘pchilik fuqarolarimiz murojaat qilib, saylov komissiyasi a’zolari bajargan ishlari uchun maosh oladimi yoki yo‘qmi, deb savol berishgan edi. "Xushnudbek.uz" kanali Markaziy saylov komissiyasi bilan bog‘lanib, ushbu masalaga oydinlik kiritdi.
Joriy yil bo‘lib o‘tadigan saylov kampaniyasida saylov komissiyalari faoliyatiga jalb etiladigan xodimlarning mehnatiga haq to‘lash masalalari avvalgi yillardagi saylovlardagi amaliyotdan kelib chiqib, yangicha yondoshgan tarzda tashkillashtirilmoqda.
Bu nimalarda o‘z aksini topadi:
Birinchidan, asosiy ish joyiga ega bo‘lgan va komissiya faoliyatiga jalb etilgan fuqarolarimiz ishlab chiqarish yoki xizmat vazifalarini bajarishdan to‘liq yoki qisman ozod qilinadi va ularning asosiy ish joylarida ish haqlari to‘liq saqlangan holda saylov ishlariga jalb etiladi. Bular kimlar? Ularning qariyib 71 foizi davlat idoralari va muassasalari xodimlari, shu jumladan xalq ta’limi xodimlaridir (47,3 %).
Ikkinchidan, (bu avvalgi saylovlarda kuzatilmagan amaliyot) asosiy ish joyiga ega bo‘lgan holda komissiya faoliyatiga jalb etilgan fuqarolarimizga asosiy oyliklaridan tashqari transport va boshqa xarajatlar uchun komissiya raislariga 500 ming so‘mdan, boshqa a’zolarga 250 ming so‘mdan (bu soliq chegirilgandan keyin qo‘lga tegadigan miqdor) kompensasiya to‘lanishi belgilandi.
E’tibor bering: joriy yilgi saylov kampaniyasi uchun 230 mlrd. so‘m ajratilgan bo‘lsa, shundan 70,6 mlrd. so‘mi, ya’ni 30,6 foizi aynan yuqoridagi qariyib 170 ming nafardan ortiq jalb qilingan komissiya a’zolariga qo‘shimcha kompensasiya to‘lovlari uchun sarflanishi rejalashtirilmoqda.
Bundan tashqari, komissiyalar faoliyatiga qariyib 8 foizga yaqin vaqtincha ishsiz bo‘lgan va nafaqadagi fuqarolarimiz ham jalb etilgan bo‘lib, ulardan rais lavozimiga jalb etilganlarga 9 razryad bo‘yicha 1,5 mln. so‘m miqdorda, rais o‘rinbosarlariga 8 razryad bo‘yicha 1,4 mln. so‘m miqdorda va a’zolarga 4 razryad bo‘yicha 1 mln. so‘m miqdorda bir martalik ish haqi to‘lovlari amalga oshiriladi.
Bundan tashqari, O‘zbekiston Respublikasi Prezidentining 2018 yil 6 noyabrdagi PQ-4004-son qaroriga muvofiq ish beruvchilarga saylovlarni o‘tkazish davrida jamoatchilik asosida ishlab kelayotgan tuman va shahar saylov komissiyalari raisi, uning o‘rinbosari yoki kotiblariga yuqori turuvchi komissiyalarning tavsiyalariga ko‘ra, oylik maoshiga asosiy ish joyi moddiy rag‘batlantirish jamg‘armasi hisobidan 50 foiz miqdorida ustama belgilanishi tavsiya etilgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
2025 йил 1 июнь куни Украина Хавфсизлик хизмати (СБУ) томонидан амалга оширилган “Паутинa” номли махсус амалиёт доирасида Россиянинг икки муҳим стратегик ҳаво базаси дронлар орқали ҳужумга учради.
Бу галги “Дунё гўзали” танловининг ғолиби таиландлик Сучата Чуангсри бўлди, деб хабар беради расмий сайт. Бу унвон учун 108 нафар иштирокчи кураш олиб борди.
Исроил ва АҚШ томонидан қўллаб-қувватланадиган GHF ташкилоти Ғазодаги ёрдам тарқатиш нуқталарини иккинчи кун ҳам очмаслигини эълон қилди. Бу қарор фожеали ҳужумлардан сўнг қабул қилинди.
Ушбу қонун лойиҳаси федерал харажатларни ва АҚШ давлат қарзини янада оширишни назарда тутади. Маск эса бошидан харажатларини 2 баравар камайтириш тарафдори эди.
АҚШ президенти Доналд Трамп собиқ президент Жо Байденнинг руҳий саломатлиги яширилгани ва автокалам орқали қарорлар имзолангани ҳақида тергов ўтказишни буюрди. Байден эса бу айбловларни рад этиб, барча сиёсий қарорлар шахсан ўзи томонидан қабул қилинганини билдирди.
Ғазодаги урушга халқаро танқидлар кучайиб бораётган бир пайтда, Исроил 2024 йилда тарихдаги энг йирик мудофаа шартномаларини — қарийб 15 млрд долларлик келишувларни имзолади. Келишувларнинг ярмидан кўп қисмини Европа давлатлари ташкил этди.
АҚШ ва Хитой савдо бўйича келишувига эришолмаслиги мумкин. Доналд Трамп Си Жинпингни «жуда қаттиқ» ва келишувга бориши қийин етакчи деб атади. Бу айниқса камёб металллар экспортидаги баҳслар фонида содир бўлмоқда.
НАТО Европа мамлакатларини Россия хавфига жавобан қитъадаги ҳаво мудофааси имкониятларини беш баробар оширишга чақирди. Бу ҳақда Bloomberg агентлиги хабар берди.
Ўша пайтда у уч ёшда эди. Ҳодиса содир бўлган кечаси унинг ота-онаси дўстлари билан кечки овқатда бўлишган, қизалоқ эса меҳмонхона хоналарида уйқуда бўлган. Айни пайтда номаълум шахс уни олиб кетган.
Россиянинг энг йирик IТ-ассоциациялари президент Владимир Путинга мурожаат билан чиқиб, бу ҳолат компанияни тортиб олишга уринишга ўхшашини айтган, бироқ бу мурожаат жавобсиз қолган.
Deutsche Bahn темирйўл компанияаи поездлар ҳаракатида чекловлар бўлишини эълон қилди. Бу кўплаб минтақавий темирйўл йўналишлари ҳамда халқаро рейсларга таъсир қилади.
Трамп қуролли кучлар захиралари тарихда кузатилмаган даражада тўлдирилаётганини маълум қилди. У бу орқали армияни дунёдаги энг кучли кучга айлантиришни мақсад қилганини таъкидлади.
«Disney» компанияси бутун дунё бўйлаб кино, телевидение ва молия бўлимларида фаолият юритаётган юзлаб ходимларни ишдан бўшатишини эълон қилди. Бу қарор компания харажатларини қисқартириш режасининг давомидир.
Франция қамоқхоналаридаги бандлик даражаси 2025 йил май ойи бошида рекорд даражага етди. Мамлакатдаги қамоқхоналарда тақдим этилган жойлар сонига нисбатан маҳкумлар сони кескин ошиб кетди ва тизимдаги муаммолар яна бир бор кўзга ташланди.
«Тўрт йил давомида Россия Федерациясида ноқонуний равишда яшаб келаётгани машъуқасининг қотилиги айланган М.А.га нисбатан Жиноят ишлари бўйича Вобкент тумани суди ҳукми билан 11 йил қамоқ жазоси қўлланилди. Тайинланган жазони умумий тартибли колонияларда ўташи белгиланди»,-деди Феруз Шаропов.
Минтақа ҳудудида ҳаво транспорти учун хавфнинг қизил даражаси эълон қилинган. Шу билан бирга, маҳаллий Катания аэропорти штат режимида ишлашда давом этмоқда.
АҚШ Миграция хизмати 28 май куни мамлакат чегараси ва миграция сиёсатига оид муҳим ўзгаришларни эълон қилди. Янги тартибларга кўра, Мексика орқали АҚШга ноқонуний йўл билан кирган фуқаролар жиноий жавобгарликка тортилади ва депортация қилинади.