Polsha, Litva, Latviya, Estoniya va Finlyandiya piyodalarga qarshi minalardan foydalanish, saqlash, ishlab chiqarish va o‘tkazishni taqiqlovchi hamda minalardan tozalash bo‘yicha o‘quv mashg‘ulotlari uchun zarur bo‘lgan minalar bundan mustasno, minalar va mina maydonlari zaxiralarini yo‘q qilishni talab qiluvchi Ottava konvensiyasidan chiqish niyatida.
Estoniya, Latviya va Litva allaqachon BMTga rasmiy bildirishnoma topshirgan, Finlyandiya va Polsha esa yaqin kunlarda tegishli hujjatlarni taqdim etishi kutilmoqda.
Human Rights Watch tashkiloti bu qadamni asossiz deb atadi va qurol beg‘araz ziyon yetkazadi, mina dalalari esa tinch aholi uchun xavf tug‘diradi.
Bu qaror Rossiya va Ukrainaning piyodalarga qarshi minalardan foydalanishni kuchaytirishi fonida qabul qilinmoqda. Rossiya Federasiyasi konvensiyaga qo‘shilmagan va 2022 yildan beri Ukrainada minalardan keng foydalanmoqda.
Kiyev ham 2022 yildan beri minalardan foydalanayotganini tan oldi. Shu bilan birga, ma’lum bo‘lishicha, 2024 yilda AQSh minalarni Ukrainaga o‘tkazgan.
Ukraina yetakchisi Vladimir Zelenskiy ham mamlakatning shartnomadan chiqishi to‘g‘risidagi farmonni imzoladi, biroq vaqtincha amalda bo‘lgan harbiy holat konvensiyadan chiqishni yuridik jihatdan imkonsiz qiladi.
BMT Bosh kotibi Antoniu Guterrish bu qadamni tinch aholi himoyasiga putur yetkazuvchi tahdid sifatida baholadi. Nobel mukofoti laureatlari va ko‘plab xalqaro tashkilotlar konvensiyani kuchda saqlash muhimligini ta’kidladilar.
Eslatib o‘tamiz, minalarni taqiqlash to‘g‘risidagi hujjat 1997 yilda Kanada poytaxti Ottavada qabul qilingan va 1999 yilda kuchga kirgan. Konvensiya piyodalarga qarshi minalardan foydalanish, ishlab chiqarish, saqlash va o‘tkazishni qat’iyan taqiqlaydi. Ayni paytda unga 166 davlat qo‘shilgan. Hujjatga qo‘shilmagan yirik davlatlar orasida Rossiya, AQSh va Xitoy bor.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Маҳаллий манбаларга кўра, тўқнашувлар ҳар икки томон вакилларининг бир-бирларига тегишли автомашиналарни олиб қўйиши ортидан бошланган. Низо тез орада оғир қуроллар қўлланилган шафқатсиз жангларга айланди.
Украинага қарши урушда Россия армияси сафида жанг қилган 66 нафар Ўзбекистон фуқароси ҳалок бўлди. Уларнинг кўпчилиги қамоқдан озодликка чиқиш умиди билан урушда қатнашган. BBC ва «Медиазона» манбаларига кўра, улар асосан «Вагнер» гуруҳи орқали фронтга юборилган.
Япония жануби-ғарбидаги Токара ороллари атрофида июн охиридан буён 1,9 минг мартадан кўпроқ зилзила қайд этилгани ҳақида мамлакат бош метеорология бошқармаси маълум қилди.
2025 йил 14 июль куни Исроил армияси Ғазо секторидаги бир нечта ҳудудларга кенг кўламли ҳаво ва артиллерия зарбаларини амалга оширди. Маҳаллий тиббий манбалар ва гувоҳларга кўра, ушбу ҳужумлар натижасида камида 11 фаластинлик ҳалок бўлган, ўнлаб тинч аҳоли жароҳатланган.
Бу ҳақда Трамп NBC News телеканалига берган интервьюсида маълум қилган ва АҚШ, НАТО ҳамда Украина ўртасидаги янги ҳарбий ёрдам келишувининг тафсилотлари билан ўртоқлашган.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.