Financial Times gazetasi 10 fevralda sizdirilgan hukumat hisobotiga asoslanib xabar berishicha, Rossiya rasmiylari G‘arb sanksiyalari Rossiyaning yaqin qo‘shni davlatlar va Global Janubdagi mamlakatlar ustidan iqtisodiy ta’sirini zaiflashtirmoqda deb xavotirlanmoqda.
Xabarlarga ko‘ra, Moskva o‘zini AQSH, Yevropa Ittifoqi va Xitoyning iqtisodiy ta’siri bilan raqobatlasha oladigan Yevroosiyo savdo blokining markaziga joylashtirish orqali o‘z mavqeini va jahon savdosiga kirishini tiklashga urinmoqda.
Ushbu xabar G‘arb sanksiyalarining Rossiyaga ta’sirini va Ukrainaga qarshi deyarli uch yillik keng ko‘lamli urush bilan bog‘liq iqtisodiy qiyinchiliklarning kuchayib borayotganini ta’kidlaydi.
Nashr xabar qilishicha, rejalashtirilgan tashabbus Rossiyani xom ashyo, moliyaviy va transport aloqalariga umumiy kirish, yagona iqtisodiy siyosat, shu jumladan, alohida sanksiyalar tizimi orqali Global Janub bilan bog‘lashni maqsad qilgan.
Xabar qilinishicha, Rossiya bu loyihani Ukrainadagi urush bo‘yicha muzokaralarning natijasidan qat’i nazar davom etadigan uzoq muddatli strategiya sifatida ko‘rmoqda.
Hisobotda jiddiy to‘siqlar mavjudligi tan olinadi. G‘arb tomonidan ko‘rsatilgan bosim Moskvaning qo‘shni davlatlar bilan integratsiyalashish harakatlariga to‘sqinlik qildi, chunki Markaziy Osiyo mamlakatlari Rossiyani chetlab o‘tadigan global bozorlarga moslashishga intildi.
Hisobotda, shuningdek, G‘arb hukumatlari sanksiyalarga rioya etilishini ta’minlash uchun tahdid va rag‘batlantirishlar uyg‘unligidan foydalangani qayd etilgan.
Rossiyaning ittifoqchilari vaziyatdan foydalanib, rus biznesini o‘z hududlaridan siqib chiqardi, savdo oqimlarini nazoratga oldi va sanksiyalarni buzish xavfini qoplash uchun qo‘shimcha to‘lovlar talab qila boshladi.
Belarus Moskva uchun muvaffaqiyat namunasi sifatida tilga olinsa, Qozog‘iston Rossiyaning Ukrainadagi hududiy da’volarini tan olishdan bosh tortib va G‘arb sanksiyalariga rioya etganini namoyish qilib, o‘zini chetga tortdi. Qirg‘iziston esa, aksincha, sanksiyalardan qochishning asosiy yo‘liga aylandi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Россия Хавфсизлик кенгаши котиби ГФР канцлери Мерцнинг Германия Украинанинг Россия ҳудудига зарба бериш масофаси бўйича чекловларни бекор қилаётгани ҳақидаги сўзларига шундай изоҳ берди.
2025 йил 1 июнь куни Украина Хавфсизлик хизмати (СБУ) томонидан амалга оширилган “Паутинa” номли махсус амалиёт доирасида Россиянинг икки муҳим стратегик ҳаво базаси дронлар орқали ҳужумга учради.
Шунингдек, унинг сўзларига кўра, 70 фоиз эҳтимол билан 2025 йилдан 2029 йилгача ҳароратнинг ўртача кўтарилиши Париж келишувида қайд этилган чегаравий қиймат - 1,5 даражадан ошади.
Исроил ва АҚШ томонидан қўллаб-қувватланадиган GHF ташкилоти Ғазодаги ёрдам тарқатиш нуқталарини иккинчи кун ҳам очмаслигини эълон қилди. Бу қарор фожеали ҳужумлардан сўнг қабул қилинди.
Ушбу қонун лойиҳаси федерал харажатларни ва АҚШ давлат қарзини янада оширишни назарда тутади. Маск эса бошидан харажатларини 2 баравар камайтириш тарафдори эди.
АҚШ президенти Доналд Трамп собиқ президент Жо Байденнинг руҳий саломатлиги яширилгани ва автокалам орқали қарорлар имзолангани ҳақида тергов ўтказишни буюрди. Байден эса бу айбловларни рад этиб, барча сиёсий қарорлар шахсан ўзи томонидан қабул қилинганини билдирди.
Ғазодаги урушга халқаро танқидлар кучайиб бораётган бир пайтда, Исроил 2024 йилда тарихдаги энг йирик мудофаа шартномаларини — қарийб 15 млрд долларлик келишувларни имзолади. Келишувларнинг ярмидан кўп қисмини Европа давлатлари ташкил этди.
АҚШ ва Хитой савдо бўйича келишувига эришолмаслиги мумкин. Доналд Трамп Си Жинпингни «жуда қаттиқ» ва келишувга бориши қийин етакчи деб атади. Бу айниқса камёб металллар экспортидаги баҳслар фонида содир бўлмоқда.
НАТО Европа мамлакатларини Россия хавфига жавобан қитъадаги ҳаво мудофааси имкониятларини беш баробар оширишга чақирди. Бу ҳақда Bloomberg агентлиги хабар берди.
Ўша пайтда у уч ёшда эди. Ҳодиса содир бўлган кечаси унинг ота-онаси дўстлари билан кечки овқатда бўлишган, қизалоқ эса меҳмонхона хоналарида уйқуда бўлган. Айни пайтда номаълум шахс уни олиб кетган.
Россиянинг энг йирик IТ-ассоциациялари президент Владимир Путинга мурожаат билан чиқиб, бу ҳолат компанияни тортиб олишга уринишга ўхшашини айтган, бироқ бу мурожаат жавобсиз қолган.
Deutsche Bahn темирйўл компанияаи поездлар ҳаракатида чекловлар бўлишини эълон қилди. Бу кўплаб минтақавий темирйўл йўналишлари ҳамда халқаро рейсларга таъсир қилади.
Трамп қуролли кучлар захиралари тарихда кузатилмаган даражада тўлдирилаётганини маълум қилди. У бу орқали армияни дунёдаги энг кучли кучга айлантиришни мақсад қилганини таъкидлади.
«Disney» компанияси бутун дунё бўйлаб кино, телевидение ва молия бўлимларида фаолият юритаётган юзлаб ходимларни ишдан бўшатишини эълон қилди. Бу қарор компания харажатларини қисқартириш режасининг давомидир.
Франция қамоқхоналаридаги бандлик даражаси 2025 йил май ойи бошида рекорд даражага етди. Мамлакатдаги қамоқхоналарда тақдим этилган жойлар сонига нисбатан маҳкумлар сони кескин ошиб кетди ва тизимдаги муаммолар яна бир бор кўзга ташланди.
«Тўрт йил давомида Россия Федерациясида ноқонуний равишда яшаб келаётгани машъуқасининг қотилиги айланган М.А.га нисбатан Жиноят ишлари бўйича Вобкент тумани суди ҳукми билан 11 йил қамоқ жазоси қўлланилди. Тайинланган жазони умумий тартибли колонияларда ўташи белгиланди»,-деди Феруз Шаропов.
Минтақа ҳудудида ҳаво транспорти учун хавфнинг қизил даражаси эълон қилинган. Шу билан бирга, маҳаллий Катания аэропорти штат режимида ишлашда давом этмоқда.
АҚШ Миграция хизмати 28 май куни мамлакат чегараси ва миграция сиёсатига оид муҳим ўзгаришларни эълон қилди. Янги тартибларга кўра, Мексика орқали АҚШга ноқонуний йўл билан кирган фуқаролар жиноий жавобгарликка тортилади ва депортация қилинади.
Украина президенти Владимир Зеленский сўнгги дрон ҳужумлари билан боғлиқ «Ўргимчак тўри» номли ҳарбий операциянинг муваффақиятли якунланганини маълум қилди. Унинг сўзларига кўра, ушбу операция Украина тарихидаги энг узоқ масофани қамраб олган ва тайёргарлигига қарийб икки йил кетган.