Rossiyadagi eng yirik kungaboqar yog‘i ishlab chiqaruvchi kompaniyalardan biriga aloqador bir necha kishi sirli tarzda vafot etdi.
Blago kompaniyasining tijorat direktori Aleksandr Xaydin va asoschisi Arkadiy Fosman o‘tgan yil davomida vafot etdi. 2009 yilda advokat va auditor Sergey Magnitskiy ham vafot etgan edi. Ushbu uch o‘limdan so‘ng, kompaniya Federal xavfsizlik xizmati (FSB) Iqtisodiy xavfsizlik xizmatining sobiq "K" bo‘limi boshlig‘i Viktor Voronin tomonidan nazoratga olindi.
Ushbu uchta taniqli shaxsning o‘limi va keyinchalik Voroninning Blagodagi ta’sirining kuchayishi muhim ahamiyatga ega, chunki bu Rossiya xavfsizlik xizmatlarining tobora kuchayib borayotganini va ularga qarshi chiqishning o‘lim xavfi tug‘dirishi mumkinligini ko‘rsatadi.
Bundan tashqari, bu holat Moskva xavfsizlik xizmatlarining vakolatlari kontrrazvedka doirasidan tashqariga chiqqanini va G‘arb sanksiyalari tufayli qiyinchilikka uchragan korxonalarni egallab olishga qadar kengayganini ta’kidlaydi.
Kompaniyaning so‘nggi vafot etgan a’zosi Haydin bo‘lib, u 15 yanvar kuni o‘z joniga qasd qilgan deb xabar qilingan.
Rossiyaning "Fontanka" nashrining ma’lum qilishicha, o‘limidan biroz avval u Xitoy poraxo‘rligi ishi bilan bog‘liq vaziyatlar yuzasidan iqtisodiy polisiya tomonidan so‘roqqa chaqirilgan ekan. Xabarlarga ko‘ra, Fosman 2024 yil oktyabr oyida Germaniyaning bir shifoxonasida miya va o‘pka shishi oqibatida vafot etgan.
The Washington Post nashrining yozishicha, Magnitskiy 2009 yilda Kreml bilan bog‘liq bo‘lgan, umumiy qiymati 230 million dollarni tashkil etuvchi 23 ta kompaniyaning soliq firibgarligi bo‘yicha olib borgan tergoviga aloqador ravishda hibsga olinganidan so‘ng, qamoqxonada kaltaklanib vafot etgan.
Magnitskiy 2000 yillarning boshida Amerikada tug‘ilgan xedj-fond menejeri Bill Brauder bilan hamkorlikda Kremlga aloqador keng ko‘lamli soliq firibgarligi va korrupsiyani fosh etgan Ermitaj Capital ishidagi ishtiroki bilan tanilgan edi. New Times Russia jurnalining xabar berishicha, ularning topilmalari natijasida Browder Rossiyadan chiqarib yuborildi va Magnitskiy qamoqqa olindi. Magnitskiyning hibsga olinishi va unga nisbatan jinoiy ish qo‘zg‘atilishi Voroninning tashabbusi bilan boshlangan.
Kompaniya 2006 yilda Fosman tomonidan asos solingan va 2023 yilga kelib mamlakatdagi to‘rtinchi yirik yog‘-moy mahsulotlari ishlab chiqaruvchisiga aylangan. "Blago"ning bozordagi ulushi 8 foizni tashkil etgan va moliyaviy jihatdan muvaffaqiyatga erishganiga qaramay, kompaniya rahbarlari o‘rtasida ichki ziddiyatlar mavjud edi. 2014 yilda kompaniya aktivlarining bir qismi Masloprodukt guruhidan sotib olingan. Qishloq xo‘jaligi vazirligi rahbarining sobiq o‘rinbosari, Masloprodukt guruhiga egalik qilgan Aleksey Bajanov keyinchalik Londonda Fosmanni sudga bermoqchi bo‘lgan, biroq bu urinish natijasiz yakunlangan.
Bazhanov 2019 yilda Rossiya Tergov qo‘mitasiga shikoyat bilan murojaat qilib, Fosmanning Voronin bilan "yaqin munosabatlari" borligini ta’kidladi va "2016 yil avgust oyidan kechiktirmay Fosman, Voroninning qo‘llab-quvvatlashi va ma’muriy resurslaridan foydalanib, korxonani qo‘lga kiritishga qaratilgan fitnaga kirdi" deb yozdi.
Shikoyat topshirilgandan ko‘p o‘tmay, Fosman bu ayblovlarning haqiqatga to‘g‘ri kelmasligini aytdi va buni "Viktor Gennadevich [Voroninni] bu bema’nilikka aralashtirishga qaratilgan mutlaqo o‘ylab topilgan hikoya" deb ta’rifladi.
Bazhanov, shuningdek, Blago Company MCHJning hammuassisi Larisa Voronina kabi boshqalar ham Voroninning kompaniya ustidan nazoratni qo‘lga kiritish yo‘lini ochib berishda ishtirok etganini ta’kidladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Олдинроқ, таэквондо устаси Улуғбек Рашитов жойлашув маълумотларини тақдим этиш бўйича антидопинг қоидаларини бузгани учун икки йил муддатга мусобақалардан четлатилганди.
Ўзбекистон Республикаси Экология вазирлиги ва унинг ҳузуридаги Давлат экологик экспертиза маркази, шунингдек, оммавий ахборот воситалари вакиллари учун Озарбайжонга пресс-тур ташкил этилди. Пресс-тур давомида журналистлар “Sea Breeze” компаниясининг Боку шаҳридаги фаолияти билан яқиндан танишдилар ва унинг халқаро экологик стандартларга қай даражада мос келиши ўрганилди.
Бюджетдан ташқари пенсия жамғармасининг Оҳангарон туман бўлими бошлиғи маҳаллий фуқаронинг йўқолган меҳнат дафтарчасини тиклаб, уни ёшга доир пенсияга чиқариб бериш эвазига 1500 АҚШ долларини пора сифатида олган вақтида унинг ноқонуний ҳаракатларига чек қўйилди.
2025 йил 14 июль куни Исроил армияси Ғазо секторидаги бир нечта ҳудудларга кенг кўламли ҳаво ва артиллерия зарбаларини амалга оширди. Маҳаллий тиббий манбалар ва гувоҳларга кўра, ушбу ҳужумлар натижасида камида 11 фаластинлик ҳалок бўлган, ўнлаб тинч аҳоли жароҳатланган.
Маҳаллий манбаларга кўра, тўқнашувлар ҳар икки томон вакилларининг бир-бирларига тегишли автомашиналарни олиб қўйиши ортидан бошланган. Низо тез орада оғир қуроллар қўлланилган шафқатсиз жангларга айланди.
Украинага қарши урушда Россия армияси сафида жанг қилган 66 нафар Ўзбекистон фуқароси ҳалок бўлди. Уларнинг кўпчилиги қамоқдан озодликка чиқиш умиди билан урушда қатнашган. BBC ва «Медиазона» манбаларига кўра, улар асосан «Вагнер» гуруҳи орқали фронтга юборилган.
Япония жануби-ғарбидаги Токара ороллари атрофида июн охиридан буён 1,9 минг мартадан кўпроқ зилзила қайд этилгани ҳақида мамлакат бош метеорология бошқармаси маълум қилди.
Бу ҳақда Трамп NBC News телеканалига берган интервьюсида маълум қилган ва АҚШ, НАТО ҳамда Украина ўртасидаги янги ҳарбий ёрдам келишувининг тафсилотлари билан ўртоқлашган.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.
Исроил оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, АҚШ расмийлари Ғазо секторида отишмаларни тўхтатиш ва асирларни алмашиш бўйича келишувга эришиш мақсадида Исроилга босим ўтказишга тайёрланмоқда.