Rossiya prezidenti Vladimir Putin Sankt-Peterburg xalqaro iqtisodiy forumining yalpi majlisida Ukraina prezidenti Vladimir Zelenskiy bilan shaxsiy uchrashuv o‘tkazishdan hozircha ma’no ko‘rmayotganini bildirdi.
«Uchrashuvning ma’nosini ko‘rmayapman. Avvalo, yechim topishimiz kerak», — dedi Putin forum moderatori, hindistonlik jurnalist Gita Mohanning savoliga javob berar ekan.
Uning ta’kidlashicha, tomonlar avval muayyan kelishuvlarga erishishi lozim.
«Ukraina tomoni uchun qurolli kuchlarimizning hujumini to‘xtatish mantiqan to‘g‘ri bo‘lardi. Ammo bizga kelishuvlar kerak. Mutaxassislar ishlasin, ayrim yechimlarni ishlab chiqsin, shundan keyin uchrashishimiz mumkin», — dedi Rossiya rahbari.
Putinning aytishicha, uning matbuot kotibi Dmitriy Peskov bir kun avval Zelenskiyning ochiq xati bilan tanishtirgan. Prezidentning so‘zlariga ko‘ra, ushbu maktubda «qo‘pollik unsurlari» mavjud bo‘lgan.
Nutqining boshida Putin Zelenskiyning ismini tilga olmay, uni «xat muallifi» va «bu janob» deb atadi. Keyinroq esa Ukraina prezidentining familiyasini aytdi.
Bir kun avval Vladimir Zelenskiy Vladimir Putinga ochiq maktub yo‘llab, Ukraina Rossiya uchun urush xarajatlarini sezilarli darajada oshirish imkoniyatiga ega ekanini ta’kidlagan va jangovar harakatlarni to‘xtatish maqsadida shaxsiy uchrashuv o‘tkazish taklifini yana bir bor bildirgan edi.
Putinning bayonoti Rossiya rahbariyati hozircha to‘g‘ridan-to‘g‘ri sammitdan ko‘ra, avval muzokarachilar va ekspertlar darajasida aniq kelishuvlar ishlab chiqilishini afzal ko‘rayotganini ko‘rsatmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
2026 йилги жаҳон чемпионатидаги дебютига пухта тайёргарлик кўраётган Ўзбекистон миллий терма жамоаси жаҳон миқёсида ҳам эътибор ва эътироф қозона бошлади.
Ўзининг бетакрор ижоди, дилларга яқин қўшиқлари ва юксак маҳорат билан ижро этилган жонли чиқишлари орқали миллионлаб мухлислар меҳрини қозонган Рустам Ғоиповга “Ўзбекистон Республикаси халқ артисти” фахрий унвони берилди.
2006 йилги Жаҳон чемпиони ва “Олтин тўп” соҳиби, айни пайтда Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи сифатида фаолият юритаётган Фабио Каннаваро фаолиятидаги энг катта мақсади ҳақида гапирди.
Шу кунларда ижтимоий тармоқларда дунёнинг айрим мамлакатларида хантавирус инфекцияси тарқалаётгани ҳақида турли хабарлар эълон қилинмоқда. Хўш, у қандай касаллик? Инфекциянинг Ўзбекистонда тарқалиш эҳтимоли борми?
Шунингдек, ўқувчиларнинг ота-оналари «Энг фаол ота», «Жонкуяр она», «Масъулиятли ота-она» каби номинациялар ҳамда «Миннатдорчилик хат»лари билан тақдирланиши белгиланган.
Украина Президенти Владимир Зеленский Россия етакчиси Владимир Путинга шахсий учрашув ўтказиш ва музокаралар вақтида ўт очишни тўхтатиш таклифи акс этган очиқ хат ёзди.
CNN маълумотига кўра, Эрон билан қуролли тўқнашувлар давомида Исроил махсус операциялар бўлинмалари ва разведка ходимларини, жумладан «Моссад» агентларини Озарбайжон ҳудудига махфий равишда жойлаштирган.
Жараёнда туман ФВБ ёнғин-қутқарувчилари томонидан сув устида, бошқарма қутқарув отряди қутқарувчилари томонидан эса сув остида қидирув ишлари узлуксиз олиб борилган.
Агентлик маълумотларига кўра, Эбола вируси Конго Демократик Республикасининг янги ҳудудлари бўйлаб тарқалмоқда, шифокорлар учун эса вазиятни назорат қилиш тобора қийинлашиб бормоқда.
Кечаси Санкт-Петербург ва Ленинград вилояти Украина дронлари ҳужумига учради. Ленинград вилояти губернатори Александр Дрозденко маълум қилишича, вилоят осмонида 59 та учувчисиз учиш аппарати уриб туширилган.
Европа Иттифоқининг мудофаа бўйича комиссари Андрюс Кубилюс Европа Иттифоқи Украинани «қанча керак бўлса, шунча вақт қўллаб-қувватлайди» деган баёнотлар унда хавотир уйғотишини билдирди.
АҚШ Давлат котиби Марко Рубио Вашингтон маълум шартлар бажарилган тақдирда Эроннинг ядро энергиясидан фойдаланишига рухсат беришга тайёрлигини билдирди.
Американинг нуфузли нашри — The Wall Street Journal таҳририяти «2014 йилги Эбола сабоқларини қўллаш вақти келди» сарлавҳали мақоласида Африкада Эбола вируси яна авж олаётгани ва бу вазиятда АҚШнинг фаол иштироки муҳим аҳамият касб этишини таъкидлади.
2026 йил 1 июнь куни Парижга амалга оширилган хизмат сафари доирасида Туркий Маданият ва Мерос Жамғармаси президенти профессор Актоти Раимқулова UNESCO Бош директорининг маданият масалалари бўйича вазифасини бажарувчи ўринбосари ҳамда UNESCOнинг Бутунжаҳон мероси маркази директори Лазар Элунду Ассомо билан расмий икки томонлама учрашув ўтказди.