Rossiya prezidenti Vladimir Putin Ukrainaga barcha qurol yetkazib berishni to‘xtatishni talab qilmoqda🇺🇦 AQSh taklif qilgan 30 kunlik sulhni qabul qilish, deb xabar beradi Bloomberg.
Kreml matbuot kotibi prezidentlarning telefon muloqoti Moskva vaqti bilan 16:00 dan 18:00 gacha kutilayotganini tasdiqladi.
Moskvadagi uch manba va Yevropa Ittifoqining bir rasmiysiga ko‘ra, Rossiya Ukrainaga harbiy yordamni to‘xtatishni o‘t ochishni to‘xtatish uchun asosiy shart qilib qo‘ymoqda. "Minimal maqsad - AQShdan etkazib berishni to‘xtatish", dedi ulardan biri.
Biroq, Kiyevning Yevropadagi ittifoqchilari bu Rossiyaga qayta to‘planish uchun vaqt berib, Ukrainani himoyasiz qoldirishidan xavotirda. Yevropa Ittifoqi va Buyuk Britaniya yangi qurol yetkazib berishni tezlashtirish maqsadida hozirdanoq tayyorlanmoqda. "Putin yanada qulayroq shartlarga erishish uchun muzokaralarni iloji boricha uzaytirishga harakat qiladi", deb ta’kidlaydi Bloomberg diplomatik manbalarga tayanib.
Tramp va Putin janglarni tugatishdan tashqari, Rossiya nazorati ostidagi Zaporijjya atom elektr stansiyasi taqdirini muhokama qiladi . Oq uy matbuot kotibi Kerolin Levitt o‘z so‘zlarida buni "chegarada" (Rossiya va Ukraina o‘rtasidagi) deb ta’rifladi, bu esa Moskva foydasiga mumkin bo‘lgan hududiy imtiyozlar haqida mish-mishlarni keltirib chiqardi.
Ukraina qurol ishlab chiqarishni o‘z ehtiyojlarining 10% dan 30% dan ortig‘iga oshirgan bo‘lsa-da, u hali ham G‘arbga bog‘liq - yordamning 40% AQShdan, 30% Yevropadan keladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Маълум бўлишича, 2025 йил август ойида "Chevrolet Tahoe 2025 High Country" модели тақдим этилган; у 1,46 миллиард сўмдан бошланадиган нархда 11 сентябрдан сотувга чиқади.
Ҳукумат қарори билан миллий анъаналарга ёт ва ортиқча харажат талаб қиладиган расм-русумлар, жумладан “куёв навкари”, “чорлар”, “ота кўрди”, “сеп ёйди” ва бошқалар энди ўтказилмайди.
Таҳлилчининг фикрича, Трамп Оқ уйга қайтгач, Европа етакчилари унинг ғазабидан ёки жазо чораларидан қочиш учун “хушомад, илтимос ва чалғитиш” стратегиясини танлаган.
Маҳалла раислари ички ишлар органларига зудлик билан хабар берган. Текширув давомида аниқланишича, фуқаро ўз поччасини ўлдириб, жасадни қабристонга яширишга уринган.
Март ойи ўрталарида Исроил ва ҲАМАС ўртасида ўт очишни тўхтатиш келишуви барбод бўлганидан бери Ғазо секторида бир миллиондан ортиқ одам ўз уйини тарк этди.
Қоҳирадаги Миср миллий музейининг реставрация бўлимида фиръавн Аменемопетга тегишли бўлган билагузук йўқолди. Бу ҳақда Миср қадимий ёдгорликлар вазирлигига асосланиб CBS News хабар берди.
Терговга қадар текширув давомида, ушбу ноқонуний ишга алоқадор бўлган учинчи шахснинг яшаш хонадонидан эса 110 гр. “опий” моддаси, 2 та электрон тарози, 1200 АҚШ доллари ҳамда 28 млн. сўм процессуал тартибда расмийлаштириб олинди.
Терговга қадар текширув давомида, ушбу ноқонуний ишга алоқадор бўлган учинчи шахснинг яшаш хонадонидан эса 110 гр. “опий” моддаси, 2 та электрон тарози, 1200 АҚШ доллари ҳамда 28 млн. сўм процессуал тартибда расмийлаштириб олинди.
Ҳозирда унга нисбатан Жиноят кодексининг 168-моддаси 3-қисми “в” банди ҳамда 28, 211-моддаси 1-қисми билан жиноят иши қўзғатилди. Суд томонидан “қамоқ” эҳтиёт чораси қўлланди
Бу ҳақда АҚШ Давлат котиби Марко Рубио Fox News телеканалига берган интервьюсида маълум қилди. У шунингдек, Исроилнинг Қатарга ҳаво ҳужуми ва Ғарбий соҳилни аннексия қилиш режалари ҳақида ҳам тўхталиб ўтди.
Исроил ҳарбийлари Ливан жанубидаги Набатия шаҳрига ҳаво зарбасини амалга оширди. Ҳужум оқибатида саккиз нафар тинч аҳоли ҳалок бўлди, улар орасида тўрт нафар бола ва уч аёл бор.
Ушбу зарарли одат узоқ муддатли асоратлар қолдириши билан ҳам хавфли бўлиб, олиб борилган кузатувлар давомида чилим чекиш билан ўпка саратони, тиш боғламларининг бузилиши, тишларнинг барвақт тўкилиши ҳамда кам вазнли бола туғилиши ўртасида узвий боғлиқлик борлиги маълум бўлди.
«Исроил ва бошқалар ҳам эҳтиёткор бўлиши керак. Қачонки сиз қаерга зарба берсангиз, эҳтиёткорлик билан ҳаракат қилиш лозим», – деди Оқ уй раҳбари, Нью-Йоркдан Вашингтонга учаётган самолётда журналистлар саволига жавоб берар экан.