Bayden va Shols Ukrainani qo‘llab-quvvatlashini yana bir bor ta’kidladi.
Berlindagi kantsleriyada yopiq eshiklar ortidagi muzokaralar oldidan Germaniya kansleri Olaf Shols va AQSh prezidenti Jo Bayden Rossiyaning Ukrainaga bostirib kirishi haqida jurnalistlarga murojaat qildi.
«Biz Ukrainani qo‘limizdan kelganicha qo‘llab-quvvatlayapmiz va shu bilan birga NATO urush ishtirokchisiga aylanmasligiga, bu urush bundan ham kattaroq falokatga aylanib qolmasligiga ishonch hosil qilyapmiz», — dedi Shols.
«Biz Ukraina bilan qancha vaqt kerak bo‘lsa, yonma-yon turamiz», - deya davom etdi u.
«Putin noto‘g‘ri hisob-kitob qildi. Biz birgalikda alyans hududining har kvadrat santimetrini himoya qiladigan kuchli NATOga sodiqmiz. Ittifoqimizning har bir a’zosi bunga tayanishi mumkin».
Bayden Sholsni Germaniyaning 2022 yil fevralida Rossiya bosqiniga javoban mojaro hududlariga qurol yubormaslik yoki sotmaslik haqidagi uzoq yillik tamoyilini tubdan o‘zgartirgani uchun maqtadi.
«Ukraina bosqinidan beri siz bu urush Yevropa tarixida burilish nuqtasi ekanligini anglash uchun yetakchilik va donolikni ko‘rsatdingiz va harakat qilishga qaror qildingiz.»
U, shuningdek, Germaniyaning mudofaa xarajatlarini NATOning yalpi ichki mahsulotning 2% ga oshirishini olqishladi va shunday dedi: «Germaniya va AQSh Ukrainaning mustaqil davlat sifatidagi eng katta ikki tarafdorlari. Iltimos, shunday davom eting!»
Bayden AQSH, Germaniya va Yevropaning qolgan davlatlari Ukrainaning harbiy va infratuzilmasini qo‘llab-quvvatlash bo‘yicha sa’y-harakatlarni kuchaytirishda davom etishiga va Kiyevning tiklanishiga yordam berishga va’da berdi.
«Xarajat og‘irligini bilaman», dedi u. «Ammo xato qilmang: bu diktatorlar o‘zlari xohlagan narsani olishlari mumkin bo‘lgan dunyoda yashash narxiga qaraganda ancha pastroq.»
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Эрон инқилобий гвардияси сўзларига кўра, сўнгги ҳужумда Исроилнинг кўп қатламли мудофаа тизимлари бир-бирига қарши ишлашига сабаб бўлган янги усул қўлланилди ва бу Эроннинг кўплаб мўлжалларни муваффақиятли нишонга олишига имкон берди.
Бир вақтлар бутун дунёда имкониятлар юрти сифатида таниқли бўлган Америка Қўшма Штатлари энди айрим хорижликлар учун хавфли ва исталмаган жой сифатида кўрилмоқда.
Россия президенти матбуот котиби Дмитрий Песков Исроил бош вазири Биньямин Нетаньяхунинг Эрондаги ҳокимият ўзгариши ва Исроилнинг ҳужумлари ўртасидаги боғлиқлик ҳақидаги баёнотига муносабат билдирди.
Бу ҳужум Украина чегарасидан қарийб 1000 км узоқда амалга оширилган. Украина Бош штабига кўра, ушбу заводда Эронда ишлаб чиқилган «Шаҳид» дронлари йиғилади, синаб кўрилади ва Украина ҳудудига, айниқса, энергетика ва фуқаролик инфратузилмасига қарши қўлланилади.
Ҳиндистонлик саноатчи ва Sona Comstar компаниясининг раиси Сунжай Капурнинг вафоти асалари чақиши натижасида юзага келган юрак хуружидан келиб чиққан бўлиши мумкинлиги ҳақида хабарлар тарқалди.
Франция президенти Эмманюуэль Макрон АҚШ президенти Дональд Трамп таклиф қилган Россиянинг Исроил ва Эрон ўртасида воситачилик қилиши ғоясига қарши чиқди.
Бугун жиноят ишлари бўйича Шайхонтоҳур туман судида К. Дусовга (1984 йилда Самарқанд вилоятида туғилган, муқаддам судланган) оид жиноят ишини кўриб чиқиш бўйича очиқ суд жараёни якунланиб, суд ҳукми эълон қилинди.
АҚШ 36 та давлат фуқаролари учун мамлакатга кириш чекловларини жорий этмоқчи. Бу ҳақда The Washington Post нашри давлат департаменти ҳужжатлари билан танишган ҳолда хабар берди.
The Washington Post нашри Исроил Эронга авиаҳужум уюштиришдан олдин қандай қилиб мамлакатнинг ҳаво мудофаа тизимини ва ракета қурилмаларини ишдан чиқарганини очиқлади.
Сўнгги уч кунлик Эрон билан тўқнашувлар давомида Исроилнинг машҳур ракетага қарши мудофаа тизими — "Темир гумбаз" (Iron Dome) — маълум заифликларни намоён қилди, деб ҳисоблайди таҳлилчилар.
Исроил ва Эрон якшанбага ўтар кечаси бир-бирига янги ҳужумлар уюштирди, шу билан бирга АҚШ Президенти Дональд Трамп бу можарони осонлик билан тугатиш мумкинлигини айтди ҳамда Эронни огоҳлантирди.
Эронда Ислом инқилоби муҳофизлари корпуси (ИИМК) ахборот тарқатиш фаолиятини кескин чеклаб, Исроил манфаатига хизмат қиладиган ҳар қандай хабар ёки ҳамкорлик ўлим жазоси билан жазоланишини эълон қилди. Бу баёнот маҳаллий ва халқаро журналистлар фаолиятини жиддий хавф остига қўяди.