O‘zbekiston Respublikasi prezidenti Shavkat Mirziyoyev mamlakatimiz iqtisodiyoti rivojlanishining joriy yilda kutilayotgan natijalarini ko‘rib chiqish va 2020 yilda ijtimoiy-iqtisodiy taraqqiyotni ta’minlash vazifalarini belgilashga bag‘ishlangan yig‘ilish o‘tkazdi. Bu haqda davlat rahbarining matbuot xizmati xabar berdi.
Tadbirda yil yakunigacha qolgan qisqa vaqtda amalga oshirilishi zarur bo‘lgan chora-tadbirlar muhokama etildi. Xususan, tarmoq korxonalarida mavjud zaxiralarni safarbar qilish, mahsulot ishlab chiqarish hajmini oshirish, neft-gaz, elektr energetikasi, kimyo sanoati va boshqa yirik korxonalarning soliq qarzdorligini bartaraf etish bo‘yicha vazifalar belgilandi.
Investisiyalarni o‘zlashtirish holati ham tahlil qilindi. Davlatimiz rahbari 31 ta loyiha bo‘yicha qoloqlikka yo‘l qo‘yilgani, 8 ta hududiy loyiha samarasiz deb topilganini ko‘rsatib o‘tdi.
Yig‘ilishda iqtisodiyotda 2020 yil uchun belgilangan asosiy rejalarni ta’minlash masalasiga alohida e’tibor qaratildi.
Kelgusi yilda yalpi ichki mahsulot 5,5 foizga, sanoat 6,5, qishloq xo‘jaligi 4 va xizmatlar 5,7 foizga o‘sishi prognoz qilingan.
Iqtisodiyot va sanoat vazirligi, Moliya vazirligi va Markaziy bankka ushbu ko‘rsatkichlarga erishishda yuzaga kelishi mumkin bo‘lgan xavf-xatarlarni hozirdan to‘g‘ri baholab, barcha idoralar faoliyatini muvofiqlashtirib borish yuzasidan topshiriqlar berildi.
Prezident Shavkat Mirziyoyev qishloq xo‘jaligida katta rezervlar borligi, bu soha orqali to‘qimachilik, oziq-ovqat va charm-poyabzal sanoati, qayta ishlash tarmoqlarini jadal rivojlantirish mumkinligini ta’kidladi. Qishloq xo‘jaligini rivojlantirishning 2020-2030 yillarga mo‘ljallangan strategiyasi doirasida kelgusi yili amalga oshiriladigan chora-tadbirlar yuzasidan mutasaddilarning axboroti tinglandi.
Sanoat tarmoqlari, eng avvalo, metallurgiya, neft-gaz va ko‘mir qazib olish, kimyo, qurilish materiallari, avtomobilsozlik sanoatini barqaror rivojlantirish hisobiga tayyor mahsulotlar hajmini oshirish muhimligi qayd etildi.
Iqtisodiyot va sanoat vazirligiga iqtisodiyot tarmoqlarini kafolatlangan resurslar bilan ta’minlab, keyingi yilda ularning barqaror ishlashiga zamin yaratish vazifasi qo‘yildi.
Jahonda ro‘y berayotgan turli iqtisodiy ziddiyatlar ta’siriga e’tibor qaratilar ekan, kelgusi yil murakkab va sinov yili bo‘lishi ta’kidlandi. Zarur choralar ko‘rib, mahsulot va xizmatlar eksportining joriy yilgiga nisbatan kamida 20 foizga o‘sishini ta’minlash yuzasidan ko‘rsatmalar berildi.
Ichki bozorni iste’mol tovarlari bilan to‘ldirish masalasi ham atroflicha muhokama qilindi. Oziq-ovqat mahsulotlari narxining asossiz o‘sib ketishining oldini olish, buning uchun mahsulot yetishtirilishidan qayta ishlanib, bozorda sotilguncha bo‘lgan jarayonni to‘liq qamrab olgan holda nazorat qilish bo‘yicha mas’ullar belgilandi.
Rejalashtirilgan 201 ta muhim investisiya loyihasini o‘z vaqtida ishga tushirish, shuningdek, 2020-2022 yillar uchun mo‘ljallangan Investisiya dasturi loyihasini ishlab chiqish vazifasi qo‘yildi.
Hududiy investisiya loyihalarini amalga oshirish, yangi kichik biznes sub’ektlari tashkil etish orqali kelgusi yili 400 mingga yaqin ish o‘rni yaratilishi ko‘zda tutilgan. Davlatimiz rahbari mutasaddilarga shu boradagi ishlarni tizimli tashkil etib, belgilangan rejalarni sifatli bajarish bo‘yicha topshiriqlar berdi.
Yig‘ilishda muhokama qilingan masalalar bo‘yicha hisobotlar tinglandi, zarur chora-tadbirlar belgilandi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
Англиядаги «Манчестер Сити» сафида тўлиқ мослаша олмаган Абдуқодир Ҳусанов «Барселона»га йўл олиши мумкин. Бу ҳақда Carpetas Blaugranas портали инсайдери Хуан Арриен хабар берди. У Гундўған ва Витор Рокенинг ҳам «Барселона»га ўтишини энг биринчи айтиб чиққан.
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Россия президенти Владимир Путин Украина билан ўтказилаётган музокараларда меморандумлар қарама-қарши бўлса-да, томонлар «яқинлашиш йўлларини излаш» учун мулоқотни давом эттиришга тайёр эканини маълум қилди.
Россия томонидан Киевга уюштирилаётган ҳужумлар кучайгани сари, Украина пойтахтидан қочаётган фуқаролар сони ҳам ормоқда, деб ёзади Германиянинг NTV нашри.
Эрон расмийлари ушбу ҳужумларни халқаро ҳуқуқ ва журналистлар хавфсизлигига қарши жиноят сифатида баҳоламоқда. Ҳодисалар халқаро ҳамжамият томонидан кескин қораланиши мумкин.
Шовот тумани Фавқулодда вазиятлар бўлими ходими ҳам ўзганинг ишончига кириб, ички ишлар органларидаги танишлари орқали унга ҳайдовчилик гувоҳномаси олиб беришини айтиб, эвазига 1400 АҚШ доллари ва 1 млн 300 минг сўм олганлик ҳолати ҳужжатлаштирилди.
Эрон Теҳроннинг тўхтатишга рози бўлгани ҳақида хабарлар тарқалган тинчлик келишувининг муддати яқинлашар экан, Исроилга бир нечта босқичли ҳаво ҳужумларини бошлади.
"Теҳроннинг амалиётлари “дўст ва қардош Қатар давлати ва унинг халқи учун таҳдид ёки хавф туғдирмайди”, дейилади Эрон Миллий хавфсизлик кенгаши баёнотида.
АҚШ президенти Дональд Трамп ўзи Эронга қарши уюштирган зарбаларни “том маънода ҳарбий муваффақият” деб атаб мақтаган бир пайтда, демократлар уни ваколатини ошириб юборганликда айблашди.
Мексика президенти Клаудия Шейнбаум видеомурожаатида минтақадаги барча тадбирлар тўхтатилганини таъкидлади ва аҳолини уйда ёки бошпаналарда қолишга чақирди.
БМТ 2024 йилда болаларга қарши ҳарбий низолардаги зўравонликлар «мисли кўрилмаган даража»га етганини маълум қилди. Энг кўп ҳуқуқбузарликлар Ғазо ва ишғол этилган Ғарбий соҳилда Исроил армияси томонидан содир этилган.
20 июнь куни “Eco Expo Central Asia 2025” халқаро экологик технологиялар кўргазмаси доирасида Қозоғистон Республикаси Экология ва табиий ресурслар вазири Ерлан Нйсанбаев иштирокчиларнинг кўргазма стендлари билан танишди. Юқори мартабали меҳмонга Ўзбекистон Республикаси Экология, атроф-муҳитни муҳофаза қилиш ва иқлим ўзгариши вазири Азиз Абдуҳакимов ҳамроҳлик қилди.
Европа Иттифоқи Россия билан кўп йиллик энергетик алоқаларга чек қўйишни режалаштирмоқда. Яқинда қабул қилинган таклифга кўра, ЕИ 2027 йил охиригача Россиядан табиий ва суюлтирилган газ импорт қилишни тўхтатиш учун юридик мажбурий механизмлар жорий этмоқчи.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган видеода 8 нафар қиз келин либосида “Эр керак” деб ёзилган плакатлар билан марказий кўчаларни айланиб юргани акс эттирилган.
Исроилнинг 13 июн куни амалга оширган ҳаво ҳужумлари натижасида Натанзда жойлашган асосий ядровий заводидаги уранни бойитиш центрифугалари бутунлай йўқ қилинган бўлиши мумкин. АЭХА бу ҳодисани радиацион ва кимёвий ифлосланиш келтириб чиқарган жиддий авария сифатида баҳоламоқда.
АҚШ мудофаа вазири Пит Хегсет Яқин Шарқдаги марказий ҳарбий округ ҳудудига қўшимча ҳарбий кучлар ва воситалар юборилишини маълум қилди. Бу қарор Америка қўшинларини ҳимоя қилиш мақсадида қабул қилинган.
Миср давлатига қарашли MENA ахборот агентлиги хабар беришича, бу қўшма баёнот 16 июнь куни, Миср ташқи ишлар вазири Бадр Абделатти ташаббуси билан, Яқин Шарқ, Шимолий Африка ва Жанубий Осиёдаги ҳамкасблари билан кенгашлардан сўнг эълон қилинган.
86 ёшли Олий раҳбар Оятулло Али Ҳоманаий борган сари яккаланаётгани кўзга ташланмоқда. Унинг асосий ҳарбий ва хавфсизлик маслаҳатчилари Исроилнинг ҳаво ҳужумлари натижасида ҳалок бўлган, бу эса унинг яқин маслаҳатчилар доирасида катта бўшлиқ қолдириб, стратегик хато қилиш эҳтимолини оширмоқда.
Жиноятдан сўнг Зуев шериги билан бирга ўлдирилган одамнинг жасадини ўзига тегишли чорвачилик фермасида ҳайвонлар учун мўлжалланган кремация печида ёқиб юборган.
Исроил тарихидаги энг кўп хизмат қилган бош вазирнинг сиёсий фаолияти унинг шахсий миссияси — Исломий Республика Эрондан келаётган таҳдидлар ҳақида дунёга огоҳлик бериш билан белгиланган.
Шу билан бирга, Эрон расмийлари агар Тел-Авив агрессиясини тўхтатмаса, Теҳрон ҳарбий бўлмаган объектларни ҳам бомбардимон қилишни бошлаши мумкинлигини айтган
Бир вақтлар бутун дунёда имкониятлар юрти сифатида таниқли бўлган Америка Қўшма Штатлари энди айрим хорижликлар учун хавфли ва исталмаган жой сифатида кўрилмоқда.
Россия президенти матбуот котиби Дмитрий Песков Исроил бош вазири Биньямин Нетаньяхунинг Эрондаги ҳокимият ўзгариши ва Исроилнинг ҳужумлари ўртасидаги боғлиқлик ҳақидаги баёнотига муносабат билдирди.
Бу ҳужум Украина чегарасидан қарийб 1000 км узоқда амалга оширилган. Украина Бош штабига кўра, ушбу заводда Эронда ишлаб чиқилган «Шаҳид» дронлари йиғилади, синаб кўрилади ва Украина ҳудудига, айниқса, энергетика ва фуқаролик инфратузилмасига қарши қўлланилади.
Ҳиндистонлик саноатчи ва Sona Comstar компаниясининг раиси Сунжай Капурнинг вафоти асалари чақиши натижасида юзага келган юрак хуружидан келиб чиққан бўлиши мумкинлиги ҳақида хабарлар тарқалди.
Франция президенти Эмманюуэль Макрон АҚШ президенти Дональд Трамп таклиф қилган Россиянинг Исроил ва Эрон ўртасида воситачилик қилиши ғоясига қарши чиқди.