Ostonada san’at muzeyining tantanali ochilishi va usta hunarmandlar tomonidan yasalgan turkiy musiqiy asboblar ko‘rgazmasining rasmiy taqdimoti bo‘lib o‘tdi
2025 yil 25 noyabr kuni Qozog‘istonning Ostona shahrida “World Music” (“Әlem Әuyenі”) Xalqaro san’at festivali doirasida San’at muzeyining tantanali ochilish marosimi bo‘lib o‘tdi. Tadbir Astana shahri Akkimati hamda Turkiy madaniyat va meros fondi hamkorligida tashkil etildi.
Marosim davomida turkiy xalqlarning boy musiqiy va badiiy merosini aks ettiruvchi eksponatlar, interaktiv zonalar hamda nodir to‘plamlar ilk bor jamoatchilikka namoyish etildi.
Ochilish doirasida dunyoga mashhur ustalar tomonidan yaratilgan musiqiy asboblarning tantanali topshirish marosimi ham o‘tkazildi. Asrlar davomida shakllangan an’analar va zamonaviy mahorat uyg‘unligida yaratilgan ushbu asboblar turkiy musiqiy madaniyatning boyligi va rang-barangligini yuksak darajada namoyish etuvchi san’at asarlari sifatida e’tirof etildi.
Tadbir “Turkiy musiqiy asboblar ko‘rgazmasi”ning ochilishi bilan davom etdi. Ko‘rgazmada namoyish etilgan eksponatlar turkiy xalqlar musiqiy asboblarining yaratilishiga oid tarixiy, etnografik va estetik ma’lumotlar bilan boyitildi. Bu esa tashrif buyuruvchilarga mazkur madaniy meros haqida ilmiy hamda vizual tasavvur olish imkonini berdi.
Kun dasturidan turkiy dunyoning yetuk ustalari tomonidan o‘tkazilgan mahorat darslari ham o‘rin oldi. Ushbu mashg‘ulotlarda ishtirokchilar asbob yasaish sirlaridan tortib, ijrochilik xususiyatlari va an’anaviy texnikalarni saqlash bo‘yicha amaliy bilimlarga ega bo‘ldilar.
Tadbir Turkiy madaniyat va meros fondining turkiy musiqiy merosni asrash va targ‘ib qilish borasidagi sa’y-harakatlariga yana bir muhim hissa bo‘lib qo‘shildi hamda hamkor tashkilotlar bilan samarali hamkorlikning yorqin ifodasi sifatida baholandi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Алина тоғ касаллиги сабаб ҳушидан кетган ҳолда монахлар томонидан топилган ва даволанган. Шу вақт ичида у тибет тиббиёти, медитация ва доривор ўсимликларни ўрганишга киришган.
Шу кунларда ижтимоий тармоқларда дунёнинг айрим мамлакатларида хантавирус инфекцияси тарқалаётгани ҳақида турли хабарлар эълон қилинмоқда. Хўш, у қандай касаллик? Инфекциянинг Ўзбекистонда тарқалиш эҳтимоли борми?
Меҳнат кодексининг 208-моддасига асосан дам олиш куни ишланмайдиган байрам кунига тўғри келган тақдирда, дам олиш куни байрамдан кейинги иш кунига кўчирилади.
Шунингдек, ўқувчиларнинг ота-оналари «Энг фаол ота», «Жонкуяр она», «Масъулиятли ота-она» каби номинациялар ҳамда «Миннатдорчилик хат»лари билан тақдирланиши белгиланган.
ЕИ ташқи ишлар ва хавфсизлик сиёсати бўйича олий вакили Кая Каллас ҳам фаолларга муносабатни “камситувчи ва мутлақо қабул қилиб бўлмайдиган ҳолат” деб баҳолади
Федерал прокуратура хитойлик 55 ва 52 ёшли Германия фуқароси бўлган эр-хотинни Хитой разведкаси топшириғи билан немис университетлари ходимлари билан алоқа ўрнатганликда айбламоқда.
Америка оммавий ахборот воситалари маълумотларига кўра, Исроил разведка хизмати — Моссад Эронда ҳокимиятга мамлакатнинг собиқ президенти Маҳмуд Аҳмадинажодни қайтаришга умид қилган.
12-20 май кунлари бўлиб ўтаётган 79-Канн халқаро кинофестивали Marché du Film кинобозорида Ўзбекистон 25 фоизли Rebate ва Country Placement дастурларини эълон қилди.
Истанбул бугунги кунда юксак даражадаги маданият ва санъат маркази сифатида эътироф этилмоқда. Шаҳар 41 та конгресс маркази, 225 та санъат галереяси ҳамда 27 та олий таълим муассасасида амалга оширилаётган ранг-баранг дизайн дастурларини ўз ичига олган кенг инфратузилмага эга бўлиб, ҳар йили ўртача 20 дан ортиқ халқаро санъат ва дизайн тадбирлари ўтказилади.
Тадбирнинг очилишида сўзга чиққан Туркий маданият ва мерос жамғармаси президенти, профессор Актоти Раимқулова бундай нуфузли форумнинг Бокуда ўтказилиши муҳим аҳамиятга эга эканини таъкидлади. Унинг қайд этишича, ушбу форум ҳукуматлар, олимлар, меъморлар, халқаро ташкилотлар ҳамда фуқаролик жамияти вакилларини бирлаштирувчи муҳим глобал майдон ҳисобланади.
Мазкур ҳолат юзасидан Жиноят кодексининг 167-моддаси (ўзлаштириш ёки растрата йўли билан талон-торож қилиш) билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари ўтказилмоқда.
Президент Шавкат Мирзиёев раҳбарлигидаги Ўзбекистон ҳукумати билан давлат корхоналарида самарали бошқарувни йўлга қўйиш, иқтисодиётни қўллаб-қувватлайдиган кучли ва барқарор бизнесларни шакллантириш ҳамда маҳаллий капитал бозорини ривожлантириш йўлида ҳамкорлик қилаётганидан фахрланади.
Европа Иттифоқининг ташқи ишлар ва хавфсизлик сиёсати бўйича олий вакили Кая Каллас АҚШ, Хитой ва Россия Европани заифлаштиришга ҳаракат қилаётганини билдирди.
Москва ва Москва вилояти бир йилдан ортиқ вақт ичидаги энг йирик дрон ҳужумига учради. Ҳужум оқибатида камида уч киши ҳалок бўлди, 17 киши турли даражада жароҳат олди.