Kaspiy dengizi xavotirli tezlikda qurib bormoqda – DW.
Kaspiy dengizida suv sathining o‘zgarib turishi avvalroq ham kuzatilgan, biroq olimlar 1990-yillarda boshlangan hozirgi pasayish jarayoni to‘xtamasligidan ogohlantirmoqda. Taxminlarga ko‘ra, joriy asrning o‘zidayoq dunyodagi eng yirik yopiq suv havzasining suv sathi taxminan 18 metrdan 21 metrgacha pasayishi mumkin. Ma’lumot uchun, ayni paytda Kaspiy dengizining maksimal chuqurligi 1025 metrni, maydoni esa qariyb 390 ming kvadrat kilometrni tashkil etadi.
"Taqqoslash uchun aytadigan bo‘lsak, 18 metr bu olti qavatli binoning balandligidan ham kattaroq demakdir", — deya ta’kidladi Buyuk Britaniyaning Lids universiteti biologi Saymon Gudman. U Kaspiy suv sathining pasayishini global isish jarayoni bilan bog‘ladi.
Neft, gaz va ko‘mir yoqilishi oqibatida atmosferaga chiqayotgan issiqxona gazlari havo haroratini ko‘tarib yuboryapti, bu esa dengiz yuzasidan suvning bug‘lanishini keskin oshirmoqda.
Agar suv sathi hatto 10 metrga pasaysa ham, ulkan hududlar butunlay qurib qolishi mumkin. Bu esa Kaspiy suv yuzasi maydonining qariyb uchdan bir qismi yo‘qolishiga olib keladi. Ayrim joylarda bu jarayon allaqachon shiddat bilan tezlashib bormoqda. Masalan, ilgari o‘n minglab tyulenlar (dengiz mushuklari) bahorgi tuklanish davrida to‘planadigan shimol-sharqiy qirg‘oqlar hozirda butunlay quruqlikka aylanib ulgurgan, deyiladi maqolada.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Шу кунларда ижтимоий тармоқларда дунёнинг айрим мамлакатларида хантавирус инфекцияси тарқалаётгани ҳақида турли хабарлар эълон қилинмоқда. Хўш, у қандай касаллик? Инфекциянинг Ўзбекистонда тарқалиш эҳтимоли борми?
«Реал» президенти Флорентино Перес клуб ичидаги сирларни ташқарига чиқарган — Федерико Вальверде ва Орельен Тчуамени ўртасидаги низо ҳақидаги маълумотни матбуотга сиздирган шахс топилганини маълум қилди.
Саудия Арабистони Профессионал лигасининг 32-туридан ўрин олган учрашувда биринчи ўринда бораётган “Ан-Наср” энг яқин таъқибчиси “Ал-Ҳилол”ни қабул қилди.
Алина тоғ касаллиги сабаб ҳушидан кетган ҳолда монахлар томонидан топилган ва даволанган. Шу вақт ичида у тибет тиббиёти, медитация ва доривор ўсимликларни ўрганишга киришган.
Меҳнат кодексининг 208-моддасига асосан дам олиш куни ишланмайдиган байрам кунига тўғри келган тақдирда, дам олиш куни байрамдан кейинги иш кунига кўчирилади.
Умуман олганда, Пентагон ҳисоботидан маълум бўлишича, АҚШнинг Украина биоинфратузилмасига киритган умумий сармояси 200 миллион доллардан ошиб, 46 та объектни қамраб олган.
Европа Иттифоқининг ташқи ишлар ва хавфсизлик сиёсати бўйича олий вакили Кая Каллас АҚШ, Хитой ва Россия Европани заифлаштиришга ҳаракат қилаётганини билдирди.
Москва ва Москва вилояти бир йилдан ортиқ вақт ичидаги энг йирик дрон ҳужумига учради. Ҳужум оқибатида камида уч киши ҳалок бўлди, 17 киши турли даражада жароҳат олди.
Ҳар йили ўтказиладиган “Women in Tech 2026” саммити Африканинг энг йирик технологик хабларидан бири ҳисобланган Кейптаун шаҳрида (Жанубий Африка Республикаси) бўлиб ўтди. Бу галги тадбир дунёнинг 60 мамлакатидан 700 дан ортиқ иштирокчини, хусусан, халқаро ташкилотлар, технологик компаниялар, давлат сектори, стартап-экотизимлар ва “Women in Tech” глобал ҳамжамияти вакилларини бирлаштирди.
Ўзбекистон тарихида илк бор йирик халқаро акциядорлик битими амалга оширилди — “Ўзбекистон Республикаси Миллий инвестиция жамғармаси” АЖ (UzNIF) ўз акцияларини Лондон ва Тошкент фонд биржаларида оммавий савдога чиқарди.
Украина Олий аксилкоррупция суди Президент офисининг собиқ раҳбари Андрей Ермакни қамоққа олиш ҳақида қарор чиқарди. Суд жараёнида унинг фолбин билан маслаҳатлашгани ҳақида ҳам сўз борди.
Британиялик ҳарбий таҳлилчи Александр Меркуриснинг YouTube каналидаги баёнотига кўра, Украина президенти Владимир Зеленскийга қарши сиёсий босим ортиб бораётгани уни лавозимдан четлатиш режасининг бир қисми бўлиши мумкин.
Ҳақиқий ёзувчи-шоирлар ҳақиқатни ёзишни хуш кўрадилар. Улар – Ватанпарвар. Ҳар ҳолда Ўзбекистонда худди шундай. Ватаннинг гуллаб-яшнаши, ижобий ўзгаришлар ҳар бир фуқаронинг ҳаётини юксалтиришг сари қўйилган қадам эканлигини теран ҳис қиладилар, кайфиятилари кўтарилади. Худога минг шукурким, бу ўзгаришлар ҳар соатда, ҳар кун рўй бериб турибди.