Xalqaro Orol turizmi haftaligi doirasida Qoraqalpog‘iston Respublikasida o‘z faoliyatini mintaqani tiklash va barqaror rivojlantirish muammolariga bag‘ishlagan yetakchi mutaxassis va olimlarni jamlagan “Orolbo‘yi ezgu niyat elchilari” xalqaro konferensiyasi bo‘lib o‘tdi.
Konferensiyada bir qator xorijlik mutaxassislar Orol dengizining ekologik vaziyatini yaxshilash borasidagi ma’ruza va tadqiqot ishlarini taqdim etishdi. Xususan, O‘zbekiston Respublikasi Fanlar akademiyasi “Ijtimoiy-gumanitar fanlar” bo‘limi rahbari, tarix fanlari doktori, professor Nodira Mustafoyeva Orol dengizi fojiasi oqibatlarini yumshatish bo‘yicha harakatlar 2017 yildan sezilarli darajada kuchayganini aytib o‘tdi.
Ta’kidlash joizki, 2017 yilning 19 sentyabr kuni O‘zbekiston Respublikasi Prezidenti Shavkat Mirziyoyev BMT Bosh Assambleyasining 72-sessiyasida nutq so‘zlab, Orol dengizi fojiasini xarita yordamida ko‘rsatib berdi va dengizning qurishi bilan bog‘liq oqibatlarni bartaraf etish xalqaro miqyosdagi sa’y-harakatlarni faol birlashtirishni taqozo etayotganini ta’kidladi.
Nodira Mustafoyeva, shuningdek, 2018 yilda Turkmanistonning Turkmanboshi shahrida bo‘lib o‘tgan tadbirni ham alohida qayd etdi. Bundan tashqari, boshqa bir qancha tadbirlar, xususan, 2023 yilning 13–17 noyabr kunlari Samarqandda bo‘lib o‘tgan BMTning Cho‘llanishga qarshi kurash to‘g‘risidagi konvensiyasi ijrosini ko‘rib chiqish qo‘mitasining 21-sessiyasi (CRIC 21), 2025 yilning 4–5 aprel kunlari o‘tkazilgan Samarqand Iqlim Forumi va boshqa xalqaro tadbirlarda Orol muammosi kun tartibidagi asosiy masalalardan biriga aylandi.
Konferensiyada "Green University"ning ekologiya va iqlim o‘zgarishi bo‘yicha o‘qituvchisi hamda ilmiy xodim Anna-Sharlotta Markombe "Atrof-muhitni boshqarish bo‘yicha ta’lim" tadqiqot ishini namoyish qildi. Unda Orol dengizi misolida olib borilgan tadqiqot talabalar uchun atrof-muhitga yetkazilgan zararni amalda qanday hal qilishni tushunishga qanday yordam berishiga e’tibor qaratildi. Natijada talabalar Orol muammosi borasida "zarar yetkazilishining sabablari", "iqtisodiy jihatlar", "atrof-muhitga ta’sir" va "sog‘liq bilan bog‘liq muammolar" borasidagi mavzularni yaxshi o‘zlashtirgani ma’lum bo‘ldi.
Mazkur tadqiqot ishi ekologik muammolarni va ularning sabablarini chuqur o‘rganish, bevosita va bilvosita oqibatlarni aniqlash, ko‘p tomonli yondashuvni qo‘llash, barcha manfaatdor tomonlarni ro‘yxatga kiritish, turli nuqtai nazarlar va manfaatlarni belgilab olish, mavjud an’anaviy va falsafiy fikrlashdan voz kechish, joriy loyihalarni tahlil qilish, kelajak uchun barqaror muhokamani yo‘lga qo‘yish, talabalarning Orol dengizi kelajagi haqida qanday tasavvurda ekanligini aniqlashga imkon beradi.
Ta’kidlash joizki, bugungi kunda "Green University"da talabalarga aynan xorijlik mutaxassislar tomonidan ham ta’lim berilmoqda va bu yoshlarning yekologiya borasida bilimlari yanada mustahkamlanishiga xizmat qiladi.
O‘zbekiston Respublikasi Fanlar akademiyasi Qoraqalpog‘iston Respublikasi Tabiiy fanlar instituti katta ilmiy xodimi Gulara Matekova Janubiy Orolbo‘yi hududidagi Sudochye ko‘li ornitofaunasiga e’tibor qaratdi.
Ma’lumot uchun, Sudochye ko‘li noyob qush turlarining ko‘pchiligi mavjud bo‘lganligi bois 2007 yildayoq O‘zbekistonning muhim ornitologik hududlari (IBA) ro‘yxatiga kiritilgan. Hudud ornitofaunasida qushlarning 240 turi mavjud bo‘lib, ularning 117 turi shu joyda uya quradi. Bu yerda pushti saqoqush, jingalak saqoqush, kichik qoravoy, kichik oq qarqara, sariq qarqara, qoshiqburun, flamingo, vishildoq oqqush, baqiroq oqqush, chinqiroq g‘oz, qiziltomoq kazarka, marmar churrak, oqko‘z, oqbosh o‘rdak, suvqiyg‘ir, oq dumli suvburgut, uzundumli suvburgut, qora tasqara, dasht bo‘ktargisi, burgut, cho‘l jiqtog‘i, qoraboshli baliqchi kabi O‘zbekiston Qizil kitobi va TMXI Qizil ro‘yxatiga kiritilgan noyob va yo‘qolib borayotgan qushlarni uchratish mumkin.
Mutaxassis Sudochye ko‘llar tizimi Amudaryo deltasining eng yaxshi holda saqlanib qolgan ekologik zonalardan biri bo‘lib, o‘z joylashuv o‘rniga ko‘ra biologik xilma-xillikni saqlash va qo‘llab-quvvatlashda asosiy o‘rinni egallashini ta’kidladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Дунёда 100дан ортиқ давлат борки, уларнинг ҳар бирига хос тарих, маданият ва миллийлик бор ва булар инсонни ўзига жалб қилади. Дунёда гўзал бир халқ борки, унинг маданияти бугун бутун дунё эътиборини тортмоқда. Сиз Қорақалпоғистон ҳақида билармидингиз?!
Агар сиз охирги 6 ойда банкдан ҳеч қандай кредит олмаган бўлсангиз ёки илк марта кредитга мурожаат қилаётган бўлсангиз, банк қарз юкини ҳисобламаслиги мумкин.
“UzAuto Motors” 2025 йил 21 июлдан бошлаб мижозларга Chevrolet Onix, Tracker ва Damas моделдаги автомобилларни янги шартларда харид қилиш имконини тақдим этмоқда.
Видео остида фойдаланувчилар Биринчи президентнинг маънавият ҳақидаги гапларини ёзиб қолдиришган ва Марям Тиллаева оиласига мос эмаслигини таъкидлашган.
Грециядаги қаттиқ иссиқлик фонида яна бир йирик ўрмон ёнғини келиб чиқди — бу сафар Коринф шаҳри яқинида, жанубий муниципалитетдаги тоғли ҳудудда. Ҳокимият маълумотларига кўра, ёнғин тез суратда тарқалган ва маҳаллий аҳоли ўз уйларини шошилинч тарк этишга мажбур бўлган.
Ғазо секторидаги очлик хавфи борасида “Save the Children”, “Chegarasiz шифокорлар” каби йирик ташкилотлар ҳам иштирок этган 100 дан ортиқ инсонпарварлик гуруҳи қўшма баёнот билан чиқди.
Украина пойтахти Киев ва мамлакатнинг бир қатор шаҳарларида "Миллий коррупцияга қарши кураш бюроси" (НАБУ) ҳамда "Махсуслаштирилган коррупцияга қарши прокуратура" (САП) ваколатларини чекловчи қонунга қарши оммавий норозилик намойишлари бўлиб ўтди.
Истанбул Россия ва Украина ўртасида 2022 йил 24 февралда бошланган урушни тугатиш мақсадидаги тўғридан-тўғри музокаралар майдони бўлиб қолмоқда. Томонлар учинчи раундни ўтказишга ўзаро розилик берган.
Сайёра тезроқ айланмоқда, 10 июль йилнинг энг қисқа куни бўлди, у стандарт 24 соатдан 1,36 миллисонияга камроқ давом этди. Бу ҳақда DW халқаро Ер айланиш хизмати ва АҚШ ҳарбий-денгиз обсерваториясига таяниб хабар бермоқда.
Жаҳон маркетплейсларида мазкур ўйинчоқ 22 доллардан 900 долларгача сотилмоқда. Миллий маркетплейсда эса мазкур ўйинчоқларни 45 минг сўмдан топиш мумкин.
Жаҳон маркетплейсларида мазкур ўйинчоқ 22 доллардан 900 долларгача сотилмоқда. Миллий маркетплейсда эса мазкур ўйинчоқларни 45 минг сўмдан топиш мумкин.
Хабарга асосан, ёнғинни ўчириш учун 5 та ёнғин-қутқарув экипажлари соат 10:57 да воқеа жойига бориб, 11:17 да ўраб олинган ва ёнғин соат 11:50 да тўлиқ ўчирилган.
Россия чегарачилари сўннги пайтларда Ўзбекистон ва Тожикистон фуқароларини радикал диний каналларга обуна бўлгани учун мамлакатга киритишдан бош тортмоқда. Бу ҳолат ТАСС агентлиги ўрганган 20 дан зиёд суд материалларида қайд этилган.
Эронда кузатилаётган ғайритабиий иссиқ об-ҳаво туфайли сув омборларидаги сув сатҳи сўнгги бир асрдаги энг паст даражага тушди. Бу эса мамлакат бўйлаб сув ва электр таъминотида жиддий узилишларга сабаб бўлмоқда.
Туркия Президенти Ражаб Тоййиб Эрдўған Истанбулда бўлиб ўтаётган IDEF-2025 мудофаа кўргазмасида нутқ сўзлар экан, Ғазода рўй бераётган воқеаларга нисбатан жаҳон ҳамжамиятининг сукутини қаттиқ танқид қилди.
АҚШнинг собиқ президенти Дональд Трамп Барак Обамани 2016 йилги президентлик сайловларида Россия уни қўллаб-қувватлагани ҳақида жамоатчилик фикрини атайлаб шакллантирганликда айблади.
Фаластин Соғлиқни сақлаш вазирлигининг маълум қилишича, муҳосарадаги Ғазо секторида сўнгги 24 соат давомида очлик ва кам овқатланиш оқибатида 18 киши ҳалок бўлди.
Украина президенти Владимир Зеленскийнинг маълум қилишича, ўтган тун давомида Украина шаҳарлари ва аҳоли пунктларига 420 дан ортиқ дрон ва 20 тадан ортиқ ракета билан ҳужум қилинган. Ҳужумлар натижасида 2 киши ҳалок бўлган, 15 киши яраланган.
Суриянинг Эс-Сувейда вилоятида друзлар қўмондони Ҳикмат ал-Ҳижрига қарашли кучлар томонидан наслдан-насл яшаб келган уйларидан мажбуран чиқарилган бедуин араб оилаларининг бир қисми эвакуация қилинди.
Исроил армиясининг амалдаги ва собиқ ҳарбийлари The Wall Street Journal нашрига маълум қилишича, Исроил аскарлари Ғазо секторида гуманитар ёрдам тарқатиш пункти яқинида оқ байроқ кўтариб турган палестинлик фуқароларга нисбатан ўқ узганини тан олди.
16 июл куни Исроил ҳарбий самолётлари Сурия пойтахти Дамашқдаги муҳим объектларга — Мудофаа вазирлиги, Ҳарбий штаб ва Президент саройи атрофига зарба берди. Бу ҳужум оддий ҳаво зарбаси эмас эди — бу аниқ сиёсий стратегиянинг давомидир.
Болгарияда дипломатнинг машинасига ортилган 200 килограммдан зиёд гиёвандлик моддаси мусодара қилинди. Таъкидланишича, мамлакат тарихида бунчалик йирик наркотик партияси биринчи марта фош қилинди.
АҚШнинг Исроилдаги элчиси Майк Хакаби Исроил ҳукуматининг масиҳий ташкилотлар ва уларнинг хорижий ходимларига нисбатан ҳаракатларидан жиддий норозилик билдирди.
Санкциялар таркибига қурол етказиб беришни тўхтатиш, ҳарбий ҳамкорлини якунлаш, суд орқали жавобгарликни кучайтириш, шунингдек, Исроил компанияларга нисбатан иқтосодий чекловлар жорий этиш каби бандлар киради.