24—25 iyun kunlari Gaagada bo‘lib o‘tadigan NATO sammitida Yaqin Sharqdagi vaziyat muhokama qilinmaydi, deb yozadi TASS.
Xabarda aytilishicha, hozircha harbiy alnsga a’zo davlatlar rahbarlari bu masalani muhokama qilish uchun rasmiy reja tuzmagan. Biroq, ba’zi manbalar ta’kidlaganidek, AQSh prezidentining Eronga ehtimoliy hujum haqidagi izohlari uchrashuvga noaniqlik keltirmoqda. Alyans vakillari yig‘ilish aniq va rejali tarzda o‘tishiga umid qilishgan edi.
Sammit dasturi qisqartirildi. Bunga prezidentning Kanadadagi avvalgi sammitni erta tark etgani ham ta’sir ko‘rsatdi. Gaagadagi uchrashuv katta bayonot bilan emas, balki qisqa rasmiy e’lonlar bilan yakunlanadi.
Konferensiya jadvali faqat ikkita asosiy tadbirni o‘z ichiga oladi: tantanali qabul va uchrashuv. Avvalgidek ikki-uch uchrashuv bo‘lmaydi. Ukraina rahbari uchrashuvga emas, faqat rasmiy qabulga taklif qilingan. Bundan tashqari, Ukraina va NATO o‘rtasida uchrashuv bo‘lmaydi.
Manbalar ayrim davlat rahbarlari bu vaziyatdan foydalanib, harbiy xarajatlarni yalpi ichki mahsulotning 5 foizigacha oshirishni taklif qilishlari mumkinligini inkor etmaydi. AQSh rahbari bu talabni sammit chog‘ida ta’kidlab o‘tishi mumkin.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.