Xitoy Rossiya orqali yuk tashishdan voz kechmoqda.
Rossiyaning ikki maqsadli tovarlar tranzitiga qo‘ygan cheklovlari Xitoydan Yevropaga temir yo‘l orqali yuk oqimining keskin pasayishiga sabab bo‘ldi, deb xabar bermoqda The Moscow Times.
Tovarlarning ommaviy musodara qilinishidan so‘ng, xitoylik yetkazib beruvchilar Rossiya orqali o‘tadigan yo‘nalishga bo‘lgan ishonchini yo‘qotishdi. "Biz noyabr oyidan beri temir yo‘l orqali yuklarni jo‘natmayapmiz," - dedi Air Sea Transport kompaniyasi bosh direktori Endryu Szyan.
Rossiya tranzit ustidan nazoratni kuchaytirdi, ayniqsa harbiy maqsadlarda foydalanish mumkin bo‘lgan tovarlar bo‘yicha. G‘arb sanksiyalari tufayli musodara qilingan tovarlarning bir qismi Rossiya Federasiyasida qolib ketishi logistikani izdan chiqardi. Rossiyani chetlab o‘tish uchun Xitoy va Qozog‘iston Turkmaniston, Eron va Turkiya orqali yangi yo‘nalishni ochdi, shuningdek, Markaziy Osiyo va Kaspiy dengizi orqali muqobil yo‘llarni rivojlantirmoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Эрон Олий Миллий Хавфсизлик Кенгаши котиби Али Ларижоний АҚШ ва Исроил ҳужуми бошланганидан бери ҳеч бир мусулмон давлати Эронга ёрдам бермаганини айтди.
19 ёшли Солиҳ Муҳаммадий — Эрон ёшлар терма жамоаси аъзоси ва 2024 йил халқаро мусобақалар совриндори — яна икки йигит билан бирга дорга осиб қатл этилди.
2026 йил 16 март куни Туркий маданият ва мерос жамғармаси президенти, профессор Актоти Раимқулова Олмаота Менежмент Университети (AlmaU) делегациясини қабул қилди.
Ўзбекистон Республикаси Президенти Шавкат Мирзиёев Наврўз умумхалқ байрами ва муборак Рамазон ҳайитини нишонлаш арафасида халқимизга хос эзгулик, меҳр-оқибат, бағрикенглик, кечиримли бўлиш каби олижаноб фазилатларни намоён этган ҳолда ҳамда давлатимиз томонидан олиб борилаётган инсонпарварлик сиёсатининг амалий тасдиғи сифатида “Жазо муддатини ўтаётган, қилмишига чин кўнгилдан пушаймон бўлган ва тузалиш йўлига қатъий ўтган бир гуруҳ шахсларни афв этиш тўғрисида”ги Фармонни имзолади.
Электр энергиясидан ноқонуний фойдаланганлик ҳолати бўйича расмийлаштирилган далолатнома юзасидан ҳисобланган жами 1,8 млрд сўм жарима суммасини 210 млн сўмга тушириб бериш эвазига 10 минг АҚШ доллари талаб қилади.
Терговчиларнинг сўзларига кўра, ҳибсга олинган шахснинг кўрсатмалари билан тасдиқланганидек, у жасадни вақтинча балконда яширган, ўзига хос ҳидни қўшниларига каптар боқиш орқали боғлаган, шундан сўнг қолдиқларни маиший чиқиндиларни йиғиш тизими орқали йўқ қилган.