Microsoft kompaniyasi 2025 yilda sun’iy intellektga katta sarmoya kiritishi fonida 9 minggacha xodimni qisqartirishini ma’lum qildi. Bu mazkur yildagi navbatdagi qisqartirish to‘lqini bo‘ldi.
Kompaniyaning bayonotiga ko‘ra, bir necha bo‘limlar bu qarordan ta’sir ko‘radi, lekin aniq qaysi bo‘limlar ekani ochiqlanmadi. Shunga qaramay, ommaviy axborot vositalari Xbox video o‘yinlar bo‘limi ham qisqartirishga duch kelishi mumkinligini ta’kidlamoqda.
Microsoft sun’iy intellekt sohasiga katta ye’tibor qaratmoqda va bu yo‘nalishda 80 mlrd dollar sarflab, yangi ma’lumot markazlari qurmoqda. Kompaniya matbuot kotibining ma’lum qilishicha, bu o‘zgarishlar bozordagi raqobatda muvaffaqiyatli bo‘lish uchun zarur.
Mazkur qisqartirish kompaniyaning jahon bo‘yicha 228 ming xodimining taxminan 4 foizini tashkil etadi. Microsoft 2025 yilda bu bilan birga to‘rtinchi marta qisqartirish olib bormoqda. May oyida ham 6 ming ish o‘rni qisqartirilgan edi.
Vashington shtati rasmiy bazasiga ko‘ra, qisqartiriladigan ish o‘rinlarining katta qismi Redmond va Belvyu shaharlarida joylashgan bo‘ladi.
Oxirgi yillarda Microsoft kompaniyasi sun’iy intellekt va ma’lumot markazlari hamda chiplar ishlab chiqishga katta mablag‘ yo‘naltirmoqda. O‘tgan yili britan sun’iy intellekt mutaxassisi Mustafa Sulaymon Microsoft AI bo‘limining rahbari etib tayinlangan edi.
Microsoft sun’iy intellekt kelgusi 50 yilni tubdan o‘zgartirishiga ishonmoqda. Kompaniyaning OpenAI bilan hamkorligida ba’zi muammolar kuzatilgan, chunki biznes mijozlari Copilot yordamchisidan ko‘ra ChatGPT’ni afzal ko‘rmoqda.
AQShdagi boshqa yirik texnologik kompaniyalar ham sun’iy intellekt sohasida yetakchi mutaxassislarni jalb qilish uchun kuchli raqobat olib bormoqda. Meta kompaniyasi raqobatchilardan mutaxassislarni jalb etishga alohida e’tibor qaratmoqda, OpenAI esa ba’zi mutaxassislarga 100 mln dollarlik bonus taklif qilinayotganini ma’lum qildi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбек тадбиркори Жаҳонгир Ортиқхўжаев Туркияда 550 млн долларлик йирик инвестиция лойиҳасини амалга оширмоқда. Бу лойиҳа икки давлат ўртасидаги иқтисодий ва маданий алоқаларни янада мустаҳкамлашга хизмат қилмоқда. Ортиқхўжаевнинг фикрича, Ўзбекистон ва Туркия тадбиркорлари ўртасида ишонч ва дўстлик алоқалари юқори.
Асрлар давомида давлатлар номлари тарихий воқеалар, маданий хусусиятлар ва миллий идентичлик таъсирида шаклланган. Бироқ турли даврларда кўплаб мамлакатлар расмий номини ўзгартириш тўғрисида қарор қабул қилган — бу халқаро ҳужжатлар, музокаралар ва идентификацияда муайян қийинчиликларни келтириб чиқаришига қарамасдан.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.