Toshkentda Ekologiya va iqlim o‘zgarishi milliy qo‘mitasi huzuridagi O‘rmon agentligi tomonidan Markaziy Osiyo mintaqasi mamlakatlari o‘rtasida o‘rmon landshaftlarini tiklash bo‘yicha Mintaqaviy muloqot tadbiri o‘tkazildi.
Tadbirda O‘rmon agentligi direktori Erkin Muhiddinov, Jahon bankining atrof-muhit muhofazasi bo‘yicha bosh mutaxassisi Abbate Asferacheyu, O‘zbekiston, Qozog‘iston, Qirg‘iziston, Turkmaniston va Tojikiston Respublikalaridan o‘rmon xo‘jaligi sohasi ekspertlari, xalqaro tashkilotlar mas’ullari hamda OAV vakillari ishtirok etdi.
Tadbirda Jahon banki tomonidan moliyalashtirilayotgan mintaqadagi ekotizimlarni tiklash bo‘yicha eng yirik tashabbus – Markaziy Osiyoning barqaror landshaftlarini tiklash dasturi (RESILAND CA+) doirasida amalga oshirilayotgan ishlar mintaqada iqlim barqarorligini ta’minlashga xizmat qilishi qayd etildi.
Markaziy Osiyo mamlakatlarida yerlarning degradasiyaga uchrashi, o‘rmonlar hududi qisqarishi bir qator ekologik muammolarni keltirib chiqaradi. Bu muammo, ayniqsa, iqlim o‘zgarishi jarayonida ekologik va ijtimoiy-iqtisodiy jihatdan sezilarli zarar yetkazadigan sel va suv toshqinlari sonini ko‘paytirib yuboradi. Shu sababli Markaziy Osiyo mamlakatlari o‘rtasida ekologik va o‘rmon xo‘jaligi siyosatini uyg‘unlashtirish, resurslarni barqaror boshqarish hamda iqtisodiy-ijtimoiy va ekologik ustuvorlikni muvozanatlash uchun hal qiluvchi ahamiyatga ega.
Ushbu xalqaro shartnomalar loyihalari muhofaza etiladigan tabiiy hududlarda turizm, bioxilma-xillik inventarizasiyasini o‘tkazish, transchegaraviy ekologik koridorni boshqarish, umumiy tabiiy hududlarda tabiatni muhofaza qilish tadbirlarini monitoring qilish, o‘rmon yong‘inlari haqida erta ogohlantirish tizimini yaratish, shuningdek, Qirg‘iz Respublikasi, Tojikiston va O‘zbekiston chegaralari tutashgan hududlarda “Tinchlik parklari”ni yaratish bilan bog‘liq. “Tinchlik parklari” ekotizimlarni saqlash, ekoturizmni rivojlantirish, tabiiy ofatlar xavfini kamaytirishga ko‘maklashish va chegara hududlari aholisi uchun iqtisodiy imkoniyatlar yaratishga mo‘ljallangan.
Mintaqaviy muloqot davomida Markaziy Osiyo davlatlari davlat organlari vakillari yuqorida qayd etilgan xalqaro shartnomalar loyihalarini ko‘rib chiqdilar.
Hozirgi kunda RESILAND CA+ dasturi Qirg‘iz Respublikasi, Tojikiston va O‘zbekistonda amalga oshirilmoqda. Ushbu dastur O‘zbekistonda 250 ming gektardan ortiq o‘rmon va yaylovlarni tiklashda yordam beradi. Loyiha 6 ta hudud – Namangan, Sirdaryo, Jizzax, Samarqand, Qashqadaryo va Surxondaryo viloyatlarida amalga oshirilmoqda.
Jumladan, landshaftlarni tiklashning 6 ta varianti ishlab chiqildi va ixtisoslashtirilgan pitomniklar tashkil etildi. 10 ming gektardan ziyod yaylov yerlarini terrasalash va ixotalash ishlari amalga oshirildi. Zomin milliy tabiat bog‘ida ekoturizmni rivojlantirish qo‘llab-quo‘vatlanmoqda. Bu yerda 30 nafar mahalliy aholi vakillari ish bilan ta’minlanadi. Ushbu chora-tadbirlar O‘zbekistonning 2018-yilgi Bonn chaqirig‘i doirasida belgilangan maqsadga erishishga — 2030-yilga qadar degradasiyaga uchragan 1 million gektar yerlarni qayta tiklashga yordam beradi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Тошкентда тирбандлик одатий ҳолга айланиб, 7-8 баллга етгани бежиз эмас. Бунинг асосий сабаби - ҳаракатни бошқаришнинг ягона тизими йўқлиги. Узоқ вақт давомида ҳаракатни тартибга солиш, светофорлар ва жамоат транспорти тарқоқ бўлганлиги ҳам юкламанинг ошишига олиб келган асосий сабаблардан биридир.
Собянин айтишига кўра, 2018 йилдан бери Россия пойтахтидаги мигрант ишчилар сони ўзгаришсиз қолган, оммавий кириб келиш йўқ, лекин жуда кўпчиллик мигрантлар устидан назоратни кучайтиришни талаб қилмоқда.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Путин ва Зеленский ўртасидаги биринчи ва ҳозиргача охирги шахсий учрашув бундан роппа-роса олти йил олдин Парижда, Нормандия тўртлиги саммити доирасида бўлиб ўтган эди.
Франция рамзларидан саналган Лувр музейида яна нохуш ҳодиса рўй берди. Париждаги машҳур музей маъмурияти шов-шув ўғриликдан ҳали ўзи келмай туриб яна бир кўнгилсизликка рўпара бўлди. Қувурлардаги носозлик сабаб музей кутубхонасидаги жавонларни сув босган. Оқибатда 400 га яқин китоб зиён кўрган.
Музей маъмури ўринбосари Фрэнсис Стейнбок сув босиши оқибатида мисршунослик бўлимидаги манбалар зарар кўрганини маълум қилар экан, китоб ва ҳужжатлар қуритилиб, қайта муқоваланишини айтган.
Сув оқишига сабаб бўлган муаммо бир неча йилдан буён маълум бўлиб, таъмир иши келгуси йилга режалаштирилган эди.
Аввал хабар берганимиздек, жорий йил 19 октябр куни Лувр музейида рўй берган ўғрилик ҳам шов-шувларга сабаб бўлди. Париж прокуратураси маълумотига кўра, Лувр музейидан ўғирланган императорлик даврига оид зеб-зиёнат буюмларининг қиймати камида 88 миллион еврога тенг. Бу сумма фақат бозор баҳоси бўлиб, уларнинг тарихий қиймати ҳисобга олинмаган.
Ўғриликдан сўнг Лувр музейи раҳбарияти қолган ноёб асарлар ва заргарлик буюмларини хавфсиз жойга — Франция банкининг ер остидаги омборларига кўчиришга қарор қилган.
Бало келса қўшалоқ келади деганларидек, куппа-кундузи музейни ғорат қилиб кетган ўғрилар топилмай, коммунал носозлик бартараф этилмай туриб, яна бир дахмаза чиқиб қолди.
Euronews хабар беришича, Лувр ишчи-ходимлари 15 декабрдан эътиборан номаълум муддатга иш ташлаш эълон қилмоқда.
Касаба уюшмаси музейда ходимлар етишмаслиги, жиҳозлар эскиргани ва техник қусурлардан норози.
Ишчи-ходимларга кўра, ўғрилик айсбергнинг учи, холос, аслида музейда муаммолар тўпланиб қолган.
Касаба уюшмалари бинони модернизация қилиш, хавфсизлик тизимини такомиллаштириш ва ходимларни моддий рағбатлантириш учун қўшимча маблағ ажратишни талаб этмоқда.
1793 йилда очилган Лувр музейи дунёдаги энг йирик ва машҳур музейлардан бири ҳисобланади. Париж марказида, Сена дарёсининг ўнг соҳилида қад ростлаган моддий-маънавий хазинада Ғарбий Европадан то Эрону Мисрга қадар, антик даврдан 1848 йилга қадар — турли давр, турфа жуғрофий минтақаларга оид экспонатлар сақланади.
2018 йилда Луврга рекорд даражада — 10 миллион киши ташриф буюрган. 2024 йилда эса ушбу санъат ва маданият масканини 8,7 миллион киши зиёрат қилган.
Марказий банк шуни маълум қиладики, “Humans companies” АЖ ва “Octagram” АЖ ташкилотлари ўртасида 2025 йил 10 апрелда 32-сонли шартнома имзоланган бўлиб, унга мувофиқ, Humans агент сифатида ўз мижозларига тўлов хизматларини (тўлов ва P2P пул ўтказмалари) етказиб беришни бошлаган.
Россия Хавфсизлик кенгаши котиби Сергей Шойгунинг айтишича, Еврoпа, Лотин Америкаси, Яқин Шарқ ва Осиё–Тинч океани минтақасида хавфсизлик вазияти ёмонлашмоқда.
АҚШда миграция рейдлари ҳақида хабар тарқатадиган ICEBlock иловасининг яратувчиси Жошуа Аарон Трамп маъмуриятини судга берди. Унинг айтишича, ҳукумат Apple’ни иловани App Store’дан олиб ташлашга босим ўтказган ва бу сўз эркинлигини бузишдир.
Манбаларнинг айтишича, Франция расмийлари репарацион кредит ғоясини қўллаб-қувватласа ҳам, тижорат банкларидаги активлардан фойдаланишга қарши чиқмоқда, чунки кредиторлар Euroclear билан бошқа шартномавий мажбуриятларга эга.
"Бир неча кун давомида Қўшма Штатларда Украина Бош штаби раҳбари Андрей Гнатов билан биргаликда президент Доналд Трампнинг вакиллари Стив Уиткофф ва Жаред Кушнер билан музокаралар ўтказдик. Конструктив ҳамкорлик учун улардан миннатдорман", — деди Украина Миллий хавфсизлик ва мудофаа кенгаши котиби Рустем Умеров музокаралардан сўнг.
Фаластиннинг ҲАМАС ҳаракати, жумладан, Исроил аскарларини Ғазо сектори ҳудудидан тўлиқ чиқариш шарти билан қурол ташлашга рози эканини маълум қилди, деб хабар берди ҳаракат етакчиси эксклавда.