O‘zbekistondagi Islom sivilizasiyasi markazida “Markaziy Osiyo: umumiy ma’naviy-ma’rifiy meros – umumiy kelajak” mavzusidagi xalqaro kongress o‘z ishini boshladi.
Forum Prezident Shavkat Mirziyoyev tashabbusi bilan tashkil etilgan bo‘lib, unda Markaziy Osiyo mamlakatlari va Ozarbayjondan kelgan 300 ga yaqin olim, san’atshunos va ta’lim sohasi vakillari ishtirok etmoqda.
Prezident Shavkat Mirziyoyev forum ishtirokchilariga yo‘llagan qutlov so‘zida tinchlik va barqarorlikni asrash, ilm va ma’rifatga tayanish hamda xalqlar o‘rtasida hamjihatlik muhitini mustahkamlash muhim vazifalardan biri ekanini ta’kidladi.
Kongressning asosiy maqsadi — Markaziy Osiyo xalqlarining ma’naviy va ilmiy merosini umumiy rivojlanish va hamkorlik asosi sifatida tahlil qilishdir. Shu bilan birga, tadbir doirasida davlatlar o‘rtasidagi gumanitar aloqalarni kengaytirish, madaniy merosni asrash va ilmiy hamkorlikni kuchaytirishga qaratilgan tashabbuslar muhokama qilinmoqda.
Tadbirning Islom sivilizasiyasi markazida o‘tkazilishi ramziy ahamiyatga ega — bu markaz mintaqaning ilmiy, madaniy va ma’rifiy rivojining muhim markazi hisoblanadi. Kongress oldidan Hazrati Usmon (r.a.) davrida ko‘chirilgan muqaddas Usmon Mushafi ham mana shu markazga ko‘chirildi.
Dastur doirasida tarix, madaniyat, fan va ta’lim sohalari bo‘yicha sho‘’ba yig‘ilishlari, forumlar hamda ko‘rgazmalar o‘tkaziladi. Jumladan:
“Markaziy Osiyo tarixiy merosi: yagona o‘tmish – umumiy kelajak” tarixchilar forumi;
“Markaziy Osiyo: buyuk o‘tmish va buyuk kelajak” badiiy ko‘rgazmasi;
“Tirik tarix” xalqaro kino forumi;
“Yoshlar va raqamli davr: qadimiy qo‘lyozmalardan sun’iy intellektgacha” mavzusidagi sho‘’ba yig‘ilishi.
Kongress 15 noyabrga qadar davom etadi. Tadbir O‘zbekistondagi Islom sivilizasiyasi markazi, Tashqi ishlar vazirligi, O‘zbekiston Fanlar akademiyasi, Markaziy Osiyo xalqaro instituti va WOSCU hamkorligida tashkil etilgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Тошкентда тирбандлик одатий ҳолга айланиб, 7-8 баллга етгани бежиз эмас. Бунинг асосий сабаби - ҳаракатни бошқаришнинг ягона тизими йўқлиги. Узоқ вақт давомида ҳаракатни тартибга солиш, светофорлар ва жамоат транспорти тарқоқ бўлганлиги ҳам юкламанинг ошишига олиб келган асосий сабаблардан биридир.
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Қозоғистон темир йўллари» компаниясининг маълум қилишича, заҳарланиш содир бўлган поезд хусусий ташувчига тегишли ва у суратга олиш жараёни учун киностудияга берилган.
Франция рамзларидан саналган Лувр музейида яна нохуш ҳодиса рўй берди. Париждаги машҳур музей маъмурияти шов-шув ўғриликдан ҳали ўзи келмай туриб яна бир кўнгилсизликка рўпара бўлди. Қувурлардаги носозлик сабаб музей кутубхонасидаги жавонларни сув босган. Оқибатда 400 га яқин китоб зиён кўрган.
Музей маъмури ўринбосари Фрэнсис Стейнбок сув босиши оқибатида мисршунослик бўлимидаги манбалар зарар кўрганини маълум қилар экан, китоб ва ҳужжатлар қуритилиб, қайта муқоваланишини айтган.
Сув оқишига сабаб бўлган муаммо бир неча йилдан буён маълум бўлиб, таъмир иши келгуси йилга режалаштирилган эди.
Аввал хабар берганимиздек, жорий йил 19 октябр куни Лувр музейида рўй берган ўғрилик ҳам шов-шувларга сабаб бўлди. Париж прокуратураси маълумотига кўра, Лувр музейидан ўғирланган императорлик даврига оид зеб-зиёнат буюмларининг қиймати камида 88 миллион еврога тенг. Бу сумма фақат бозор баҳоси бўлиб, уларнинг тарихий қиймати ҳисобга олинмаган.
Ўғриликдан сўнг Лувр музейи раҳбарияти қолган ноёб асарлар ва заргарлик буюмларини хавфсиз жойга — Франция банкининг ер остидаги омборларига кўчиришга қарор қилган.
Бало келса қўшалоқ келади деганларидек, куппа-кундузи музейни ғорат қилиб кетган ўғрилар топилмай, коммунал носозлик бартараф этилмай туриб, яна бир дахмаза чиқиб қолди.
Euronews хабар беришича, Лувр ишчи-ходимлари 15 декабрдан эътиборан номаълум муддатга иш ташлаш эълон қилмоқда.
Касаба уюшмаси музейда ходимлар етишмаслиги, жиҳозлар эскиргани ва техник қусурлардан норози.
Ишчи-ходимларга кўра, ўғрилик айсбергнинг учи, холос, аслида музейда муаммолар тўпланиб қолган.
Касаба уюшмалари бинони модернизация қилиш, хавфсизлик тизимини такомиллаштириш ва ходимларни моддий рағбатлантириш учун қўшимча маблағ ажратишни талаб этмоқда.
1793 йилда очилган Лувр музейи дунёдаги энг йирик ва машҳур музейлардан бири ҳисобланади. Париж марказида, Сена дарёсининг ўнг соҳилида қад ростлаган моддий-маънавий хазинада Ғарбий Европадан то Эрону Мисрга қадар, антик даврдан 1848 йилга қадар — турли давр, турфа жуғрофий минтақаларга оид экспонатлар сақланади.
2018 йилда Луврга рекорд даражада — 10 миллион киши ташриф буюрган. 2024 йилда эса ушбу санъат ва маданият масканини 8,7 миллион киши зиёрат қилган.
Марказий банк шуни маълум қиладики, “Humans companies” АЖ ва “Octagram” АЖ ташкилотлари ўртасида 2025 йил 10 апрелда 32-сонли шартнома имзоланган бўлиб, унга мувофиқ, Humans агент сифатида ўз мижозларига тўлов хизматларини (тўлов ва P2P пул ўтказмалари) етказиб беришни бошлаган.