2025 yil 15 oktyabr kuni Turkmanistonning Ashxobod shahridagi Mahtimg‘ulӣ nomidagi Turkman davlat universitetida Turk madaniyati va merosi jamg‘armasi tomonidan nashr etilgan Mahtimg‘uli Pirag‘ining “Men oshiqman” nomli kitobi taqdimoti bo‘lib o‘tdi.
Mazkur tadbir “Mahmud Qoshg‘ariyning ‘Devonu lo‘g‘otit turk’ asarida tinchlik va ishonchning o‘rni” mavzusidagi xalqaro ilmiy konferensiya doirasida tashkil etildi. Konferensiya Turk madaniyati va merosi jamg‘armasi, Turkmanistonning YUNESKO bo‘yicha milliy komissiyasi hamda Turkmaniston fanlar akademiyasi tomonidan o‘tkazildi.
Jamg‘arma prezidenti xonim Aqtotӣ Raimqulova nomidan so‘zga chiqqan Jamg‘arma loyihalar menejeri Leyla Hasanova o‘z nutqida shunday ta’kidladi:
“Mahtimg‘uli Pirag‘iy Turkman adabiyotining buyuk klassigi bo‘lish bilan birga, turkiy dunyoning ma’naviy birligi va umumiy qadriyatlarining timsolidadir. YUNESKOning 2024–2025 yillar uchun yubiley tadbirlari kalendariga Mahtimg‘ulӣ Pirag‘ining 300 yilligi kiritilgani, shoir merosiga bo‘lgan chuqur hurmat va ehtiromning yorqin dalilidir. Bundan tashqari, shoir qo‘lyozmalarining YUNESKOning ‘Jahon xotirasi’ reestriga kiritilishi uning ijodiy merosi butun insoniyat uchun muhim ahamiyatga ega ekanini tasdiqlaydi.”
Taqdimotda, shuningdek, Ozarbayjon Milliy fanlar akademiyasining Nizomiy Ganjaviy nomidagi Adabiyot instituti “Ilmiy nashrlar” bo‘limi mudiri Tohfa Tolibova (onlayn tarzda), Ozarbayjon Respublikasining Turkmanistondagi Favqulodda va muxtor elchisi Gismet Gozalov, hamda Mahtimg‘ulӣ nomidagi Til, adabiyot va milliy qo‘lyozmalar instituti bosh direktori Dovud Orazsahedov ishtirok etdilar.
Ular o‘z chiqishlarida Mahtimg‘ulӣ Pirag‘ining ijodiy merosi o‘z davrining ramzigagina emas, balki butun turkiy dunyo uchun ma’naviy va adabiy timsolga aylangani, uning asarlari insonparvarlik, vatanparvarlik, adolat va birlikka da’vat kabi umuminsoniy qadriyatlarni ulug‘layotganini ta’kidladilar.
Tadbirda Turkmanistonning madaniy va ilmiy muassasalari vakillari, Mahtimg‘ulӣ nomidagi Turkman davlat universiteti professor-o‘qituvchilari va talabalari, Turkmanistonda akkreditasiyadan o‘tgan diplomatik korpus a’zolari hamda ommaviy axborot vositalari vakillari ishtirok etdilar.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Шунингдек, ўқувчиларнинг ота-оналари «Энг фаол ота», «Жонкуяр она», «Масъулиятли ота-она» каби номинациялар ҳамда «Миннатдорчилик хат»лари билан тақдирланиши белгиланган.
Алина тоғ касаллиги сабаб ҳушидан кетган ҳолда монахлар томонидан топилган ва даволанган. Шу вақт ичида у тибет тиббиёти, медитация ва доривор ўсимликларни ўрганишга киришган.
Шу кунларда ижтимоий тармоқларда дунёнинг айрим мамлакатларида хантавирус инфекцияси тарқалаётгани ҳақида турли хабарлар эълон қилинмоқда. Хўш, у қандай касаллик? Инфекциянинг Ўзбекистонда тарқалиш эҳтимоли борми?
Меҳнат кодексининг 208-моддасига асосан дам олиш куни ишланмайдиган байрам кунига тўғри келган тақдирда, дам олиш куни байрамдан кейинги иш кунига кўчирилади.
ЕИ ташқи ишлар ва хавфсизлик сиёсати бўйича олий вакили Кая Каллас ҳам фаолларга муносабатни “камситувчи ва мутлақо қабул қилиб бўлмайдиган ҳолат” деб баҳолади
19 май куни Киев ҳам Россияни радиоэлектрон кураш воситалари ёрдамида Украина Қуролли Кучларининг дронларини Болтиқбўйи мамлакатларига қасддан йўналтираётганликда айблаган эди.
Федерал прокуратура хитойлик 55 ва 52 ёшли Германия фуқароси бўлган эр-хотинни Хитой разведкаси топшириғи билан немис университетлари ходимлари билан алоқа ўрнатганликда айбламоқда.
Америка оммавий ахборот воситалари маълумотларига кўра, Исроил разведка хизмати — Моссад Эронда ҳокимиятга мамлакатнинг собиқ президенти Маҳмуд Аҳмадинажодни қайтаришга умид қилган.
12-20 май кунлари бўлиб ўтаётган 79-Канн халқаро кинофестивали Marché du Film кинобозорида Ўзбекистон 25 фоизли Rebate ва Country Placement дастурларини эълон қилди.
Истанбул бугунги кунда юксак даражадаги маданият ва санъат маркази сифатида эътироф этилмоқда. Шаҳар 41 та конгресс маркази, 225 та санъат галереяси ҳамда 27 та олий таълим муассасасида амалга оширилаётган ранг-баранг дизайн дастурларини ўз ичига олган кенг инфратузилмага эга бўлиб, ҳар йили ўртача 20 дан ортиқ халқаро санъат ва дизайн тадбирлари ўтказилади.
Тадбирнинг очилишида сўзга чиққан Туркий маданият ва мерос жамғармаси президенти, профессор Актоти Раимқулова бундай нуфузли форумнинг Бокуда ўтказилиши муҳим аҳамиятга эга эканини таъкидлади. Унинг қайд этишича, ушбу форум ҳукуматлар, олимлар, меъморлар, халқаро ташкилотлар ҳамда фуқаролик жамияти вакилларини бирлаштирувчи муҳим глобал майдон ҳисобланади.
Мазкур ҳолат юзасидан Жиноят кодексининг 167-моддаси (ўзлаштириш ёки растрата йўли билан талон-торож қилиш) билан жиноят иши қўзғатилиб, тергов ҳаракатлари ўтказилмоқда.
Президент Шавкат Мирзиёев раҳбарлигидаги Ўзбекистон ҳукумати билан давлат корхоналарида самарали бошқарувни йўлга қўйиш, иқтисодиётни қўллаб-қувватлайдиган кучли ва барқарор бизнесларни шакллантириш ҳамда маҳаллий капитал бозорини ривожлантириш йўлида ҳамкорлик қилаётганидан фахрланади.
Европа Иттифоқининг ташқи ишлар ва хавфсизлик сиёсати бўйича олий вакили Кая Каллас АҚШ, Хитой ва Россия Европани заифлаштиришга ҳаракат қилаётганини билдирди.
Москва ва Москва вилояти бир йилдан ортиқ вақт ичидаги энг йирик дрон ҳужумига учради. Ҳужум оқибатида камида уч киши ҳалок бўлди, 17 киши турли даражада жароҳат олди.