Yaqinda MAGATE bosh direktori Rafael Grossi OAV vakillariga intervyu berib, xalqaro hamjamiyatni Eron bilan muloqotni yo‘lga qo‘yishga, Tehronning yadroviy intilishlarini inkor etmaslikka chaqirdi.
– Eron bilan muloqot tizimini yaratish zarur, – dedi Grossi. – Qandaydir boshqa jihatlarga e’tibor qaratish bilan muammo hal etilmaydi. Beparvolik vaziyatni yanada keskinlashtirishi mumkin... Odamlar, ehtimol, Eronning yadroviy ambisiyasiga e’tibor bermayotgandir, lekin muammo mavjudligicha qolmoqda.
U shuningdek, Eronning yadroviy dasturi atrofida yuzaga kelgan vaziyat o‘ta noaniq ekanini ta’kidlab, mamlakatlarni birgalikda harakat boshlashga chorladi.
Grossining fikricha, Eron bilan yadro bo‘yicha muzokaraga ichki chalg‘ituvchi omillar ham to‘siq bo‘lmoqda. Masalan, “ayrim mamlakatlardagi siyosiy vaziyat” o‘sha davlat muzokarada to‘liq ishtirok etishiga imkon bermayapti. Darvoqe, mulozim bu gapi bilan aynan qaysi mamlakatlarni nazarda tutgani aniq emas. Uning aytishicha, Eron bilan erishiladigan bitimni Birgalikdagi keng qamrovli harakatlar rejasi (BKHR) doirasiga qaytarish ish bermaydi, endi yangi tizim zarur.
– Yadroviy kelishuvni BKHR doirasiga qaytarishga urinish ish bermaydi, – deya ta’kidladi Grossi. – Tuzilmani haliyam BKHR deb atash mumkin, faqat endi BKHR-2 yoki qandaydir boshqacha nomlashga to‘g‘ri keladi. Xullas, moslashish kerak.
Ma’lumki, 2015 yil Buyuk Britaniya, Germaniya, Xitoy, Rossiya, AQSH, Fransiya va Eron birgalikda bitim imzolagan. “Birgalikdagi keng qamrovli harakatlar rejasi” sifatida nom berilgan ushbu hujjat yadro dasturini cheklashi evaziga Eronga nisbatan qo‘llanayotgan sanksiya bekor qilinishini ko‘zda tutgan. Mazkur kelishuvga 2018 yilgacha amal qilib kelindi, biroq shu yil may oyida, Donald Tramp prezidentligi davrida AQSh BKHRdan chiqqanini e’lon qildi va Eronga nisbatan sanksiyani qayta tikladi. Bunga javoban Eron ham bitim doirasida zimmasiga olgan majburiyatini bosqichma-bosqich qisqartirishini e’lon qildi va yadro ob’ektlaridagi tadqiqotni qisqartirishdan voz kechdi.
Venada BKHRni yangilash va Tehronga qarshi sanksiyani bekor qilish bo‘yicha muzokara bo‘lib o‘tdi. 2021 yil dekabr oyida tomonlar Yevropa va Eron pozisiyasini aks ettirgan ikkita kelishuv loyihasi bo‘yicha kelishuvga erishdi. Eron vakili Bagiriy Kiyoniy so‘zlariga ko‘ra, muzokara muvaffaqiyatli o‘tgan. Binobarin, AQSh Davlat departamenti matbuot kotibi Ned Prays Venadagi taraqqiyotni “kamtarona” deya baholab, Tehronni masalaga jiddiy yondashishga chaqirdi. Hozir Vena muzokarasi jarayoni tin olgan.
2021 yil dekabr oyida Eron ixtiyoriy ravishda Xalqaro atom energiyasi agentligi (MAGATE)ga Karaj yadroviy inshootidagi kameralarni almashtirishga ruxsat berdi. Avvalroq kuzatuv kameralari o‘rnatishga ruxsat berilmagan, ob’ekt rotor naychalari va sentrifuga ko‘prigi ishlab chiqarishni tiklamagani tasdiqlangan edi. Qolaversa, Tehron sanksiya to‘liq bekor qilingandan keyingina Karaj shahridagi yadroviy inshootdan kuzatuv kameralari ma’lumoti taqdim etilishini ma’lum qilgan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Истанбулда Украина билан ўтказилган музокарада Россия ўзининг асосий талабларини маълум қилди. Бу ҳақда Россия делегацияси вакили Владимир Мединский маълум қилди, деб хабар беради Clash Report.
Эстония ҳарбий-денгиз кучлари ва НАТО авиацияси Болтиқ денгизида Россия портига йўл олган Габон байроғи остидаги нефть танкерини қўлга олишга уриниш қилди. Воқеа Фин қўлтиғи сувларида юз берди.
Ахios: Трамп Путин унга урушни якунлаш учун реал шартларни баён этишгага ваъда берганини айтиб, Россияга нисбатан янги санкциялар жорий этишдан воз кечди
Исроил армияси ўзини ҳимоя қилиш доирасида Ғазо секторидаги амалиётини кенгайтирмоқда, бироқ гаровга олинганларни озод қилиш бўйича келишувга эришилса, “ҳаракатларини тузатишга” тайёр.
Давлат хавфсизлик хизматининг Тошкент вилояти бўйича бошқармаси ходимлари томонидан ички ишлар органлари билан ҳамкорликда синтетик гиёҳвандлик воситалари айланмасига чек қўйишга қаратилган тезкор тадбир ўтказилди.
Кёдо агентлиги хабарига кўра, бўш турган лавозимга аҳоли орасида машҳур бўлган ёш сиёсатчи, собиқ бош вазир Жуничиро Коидзумининг ўғли Синдзиро Коидзуми тайинланади.
“Репорт” нинг хабар беришича , ташкилот сайтидаги овоз бериш жараёнининг транслятсиясига кўра, йиғилишда қатнашган 124 нафар иштирокчи давлат келишувни ёқлаб, 0 нафари қарши овоз берган. 11 давлат, жумладан Исроил, Эрон, Италия, Полша, Россия ва Словакия бетараф қолди. Шартномани маъқуллаш учун 83 овознинг кўпчилик овози керак эди.
“Репорт” нинг хабар беришича , армия матбуот хизмати баёнотига кўра, “Темир излар” 401-зирҳли бригадасининг жанговар муҳандислик батальонида хизмат қилган 22 ёшли сержант Ёзеф Еҳуда Хирак ҳалок бўлган.
АҚШ молия вазири Скотт Бессент CNN телеканалидаги интервюсида президент Доналд Трамп томонидан жорий этилган янги божлар ва уларнинг истеъмолчиларга таъсири ҳақида фикр билдира туриб, Walmart каби йирик чакана савдо тармоқлари божлардан келиб чиқадиган харажатларнинг бир қисмини ўз зиммасига олиши, аммо бу маҳсулот нархларининг ошишига олиб келиши мумкинлигини таъкидлади.
Нашрнинг ёзишича, Москва ҳозирда Истанбулдаги музокараларнинг энг кам натижасига ҳам рози бўлиши мумкин. Чунки Россиянинг ҳозирги тактикаси АҚШни ҳаддан ташқари ғазаблантирмаслик учун тинчлик жараёнига тайёрлигини кўрсатишдан иборат.
Нашр мухбири маълумот беришича, Истанбулдаги музокараларда Россия делегацияси, жумладан Владимир Мединский, Украина томонига Харкив ва Суми областларини босиб олиш билан таҳдид қилган.
АҚШ 2025 йил охирига қадар Европа қитъасидаги ҳарбий контингентини қисқартириш бўйича музокараларни бошлайди. Бу ҳақда НАТОдаги АҚШ доимий вакили Мэттю Уитакер маълум қилди.
АҚШ президенти Доналд Трамп Саудия Арабистони, Қатар ва Бирлашган Араб Амирликларига (БАА) қилган ташрифлари натижасида Америка иқтисодиётига 12-13 триллион доллар миқдорида сармоя киритиш бўйича келишувларга эришилганини маълум қилди.
Нодавлат ташкилот ҳисоботига биноан, 2022 йил 24 февралдан буён Россия қуролли кучлари Украинанинг 25 та меҳмонхонасига 31 марта ҳужум қилган. Ушбу меҳмонхоналар асосан фронт чизиғига яқин ҳудудларда - Харков, Донетск, Днепропетровск, Одесса ва Киевда жойлашган.
Сотувчи М.О. фуқаро Р.М.га кучли таъсир қилувчи дори воситасини шифокор рецептисиз сотган вақтида ушланиб, ундан 13 турдаги дори воситалари ва тиббий буюмлар ашёвий далил сифатида олинган.