Litva hukumati Tashqi ishlar vazirligining Rossiya va Belarus fuqarolari uchun cheklovlarni yana bir yilga uzaytirish, shuningdek, Boltiqbo‘yi respublikasiga kelayotgan belaruslarni tekshirishni kuchaytirish to‘g‘risidagi taklifini ma’qulladi, deb xabar bermoqda Delfi Boltiq onlayn axborot tarmog‘i.
Qonun loyihasining tushuntirish xatida aytilishicha, Belarus fuqarolari Shengen vizasi bilan chegarani kesib o‘tgan hollarda, Davlat chegara xizmati xodimlari xavflarni qo‘shimcha baholashlari va kerak bo‘lganda batafsilroq tekshiruv o‘tkazishlari shart.
Qonun loyihasida, shuningdek, cheklov chorasi foyda oluvchilari Rossiya fuqarolari bo‘lgan yuridik shaxslarga, ular Litvada vaqtinchalik yoki doimiy propiskaga ega bo‘lishidan qat’i nazar, qo‘llanilishi qayd etilgan.
O‘tgan yilning bahorida Seym Rossiya va Belarus fuqarolariga qarshi milliy sanksiyalar joriy qilgan edi. Ukrainadagi mojaro tufayli cheklov choralari to‘g‘risidagi qonun loyihasi doimiy yoki vaqtinchalik yashash uchun ruxsat berish, vizalar berish tartibini qattiqlashtirdi va Rossiya fuqarolarining Yevropa Ittifoqi (EI) tashqi chegarasi orqali o‘tishini taqiqladi. Rossiya fuqarolarining Litvada ko‘chmas mulk sotib olish huquqi ham cheklangan.
Hukumat cheklovlarni 2024 yil 2 maygacha 2025 yil 2 maygacha uzaytirishni taklif qildi. Hujjatlar tasdiqlash uchun taqdim etiladigan Seym (parlament) va respublika Prezidenti Vazirlar Mahkamasi pozisiyasiga rozi bo‘lsa, bu sodir bo‘ladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.