Uhandagi virusologiya instituti xodimasi Shi Chjenli ko‘rshapalaklar organizmida 1,5 mingga yaqin yangi turdagi koronaviruslarni aniqladi. Ulardan bir qismi kelgusida yangi pandemiyalarga sabab bo‘lishi mumkin. Bu haqda The Big Picture Science podcast podkasti mualliflari ma’lum qilishdi.
Olimlar ko‘rshapalaklarni tutib, ularning biologik ma’lumotlarini yig‘ishgan. Hammasi bo‘lib ko‘rshapalaklardan olingan 15 mingga yaqin so‘lak, qon va najas namunalari tahlil qilingan. Olimlar tadqiqot davomida namunalarning 10 foizida 1,5 ming turdagi koronaviruslarni aniqlashgan. Bu viruslar institutda saqlab qo‘yish uchun muzlatib qo‘yilgan.
“Bu viruslardan aksariyati hech qachon odamlarga yuqmaydi, biroq ba’zilarida bunga moyillik bo‘lishi mumkin. Hozirda ulardan qaysi biri odamga o‘tishi mumkinligini aniqlash bo‘yicha tajribalar o‘tkazilmoqda”, deyilgan xabarda.
Ta’kidlanishicha, topilgan ba’zi koronaviruslarga antitanalar Xitoy janubidagi qishloq aholisi qonida topilgan. Bu esa yangi turdagi SARS-CoV-2 koronavirusi Uhan shahridan emas, balki ko‘rshapalaklar ko‘plab yashaydigan g‘orlar yaqinida joylashgan qishloq joylaridan tarqalgan bo‘lishi mumkinligidan darak beradi.
Mutaxassislarning ta’kidlashicha, hali o‘zini “ko‘rsatmagan”, biroq kelgusida bunga qodir bunday ko‘p miqdorda koronaviruslar aniqlangani “sekin harakatga keluvchi bomba” hisoblanadi. Hozirgacha turli tipdagi koronaviruslar uchta epidemiyaga olib kelishga ulgurdi. Gap 2003 yilda atipik zotiljam keltirib chiqargan SARS, 2012 yilda avj olgan Yaqin Sharq respirator sindromi MERS va 2019 yil oxirida avj ola boshlagan hozirgi SARS-CoV-2 koronaviruslari haqida bormoqda
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Қайд этилишича, табиб халқ табобати соҳасида фаолият юритиш гувоҳномасининг амал қилиш муддати тугаганига қарамай, одамларга хизмат кўрсатишда давом этган.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.