Maktabgacha va maktab ta’lim vazirligi “Kundalik.com” platformasi o‘z faoliyatini “e.maktab.uz” sifatida davom ettirishini ma’lum qildi.
“Kundalik.com” — bu raqamli ta’lim platformasi bo‘lib, o‘quvchilarning davomati va yutuqlarini jurnal hamda kundalikning elektron shaklida yuritish imkonini bergan. Yangi o‘quv yilidan boshlab “Kundalik.com” platformasi o‘z faoliyatini “e.maktab.uz” sifatida davom ettiradi.
Maktabgacha va maktab ta’limi vazirligi mutaxassisi Arslonbek Rahmonqulovning bildirishicha, “Kundalik.com” platformasida ayrim kamchiliklar bor edi. Noto‘g‘ri talqinlarni bartaraf etish maqsadida “e.maktab.uz” platformasiga o‘tishga qaror qilindi. Bu tizimni yaratish uchun soha mutaxassislari ko‘p izlanish va o‘rganishlar olib bordi. Tizim yanada takomillashtirildi va zamon talablariga moslashtirildi.
“e.maktab.uz” nafaqat elektron kundalikni va elektron jurnalni, balki o‘qituvchilar uchun “Kundalik Smart ” tizimini ham o‘z ichiga olgan. Bunda o‘qituvchi uyga vazifa berayotganida raqamli ta’lim resurslaridan foydalangan holda bolalarni ta’limga jalb qilish uchun ko‘pgina imkoniyatlardan foydalanishi mumkin. Misol uchun, o‘qituvchi o‘quvchiga uyga vazifani o‘yin yoki multfilm shaklida berishi ham mumkin.
Ma’lum qilinishicha, “e.maktab.uz” platformasiga o‘tish uchun ijtimoiy so‘rovnomalar tashkil qilinib, jamoatchilik fikri o‘rganib chiqildi. Ushbu platformaga o‘tish o‘qituvchini ortiqcha qog‘ozbozlik tashvishidan ozod etadi. Shaffoflikni ta’minlaydi. Ota-onalar farzandining ta’lim olish jarayonini nazorat qilishga jalb qilinadi. Ota-ona bu mobil ilovani yuklab olsa, dunyoning qaysi nuqtasida bo‘lmasin, farzandining davomatini, baholarini va ertangi dars rejalarini tekshirish imkoniga ega bo‘ladi.
Ilgari baholarni o‘zgartirish, o‘quvchi kundalikni yo‘qotib qo‘yish kabi muammolar ko‘p uchragan, “e.maktab.uz” platformasida bu muammolar bo‘lmaydi, har bir o‘zgartirish o‘z izini qoldiradi.
Yangi baholash tartibi o‘quvchilarning umumta’lim fanlarini o‘zlashtirishini yagona standartlar asosida baholash tartibini belgilaydi. O‘quvchilarning biror bir fanni o‘zlashtirishi formativ va summativ baholash turlari asosida baholab boriladi.
Formativ baholash — bu o‘qituvchi va o‘quvchi o‘rtasidagi doimiy fikr almashish, muloqot qilish jarayonidir. Formativ baholash asosan o‘quvchini yo‘naltirish, rag‘batlantirish xususiyatiga ega. Bu o‘quvchiga ko‘proq rag‘bat, motivasiya berishga xizmat qiladi.
Summativ baholash esa ma’lum bir bob yakunida o‘quvchi egallashi kerak bo‘lgan standart bilim va ko‘nikmalar baholanadi.
Summativ va formativ baholash tizimi ta’limi rivojlangan deyarli barcha mamlakatlarga joriy etilgan bo‘lib, bu tizim kelgusida maktab ta’limida inson omili, nisbiy baho berishga barham berish, o‘quvchilarni haqqoniy baholashga xizmat qiladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Tsukuba университети япон олимлари мунтазам равишда велосипед миниш кексалик даврида ўлим хавфини ва узоқ муддатли парваришга бўлган эҳтиёжни камайтиришини аниқлади.
Испания, Португалия, Франсия ва Белгияда электр энергиясида катта узилишлар юз берди, бу эса аҳолини электр энергияси, интернет ва мобил алоқасиз қолдирди.
Нашрнинг ёзишича, бир қатор Европа давлатларини фалаж қилган электр ўчишларининг сабаби ҳали ҳам "номаълум", бироқ "эҳтимолий версиялар орасида кибертерроризм ҳам кўриб чиқилмоқда".
Украина президенти Владимир Зеленский Россияни украиналикларни ўлдиришни тўхтатишга ва урушдан воз кечишга нима мажбур қилиши кераклигини маълум қилди.
Бу ҳақда Financial Times газета ёзмоқда Даниядаги ичимликни қадоқлаш учун масъул бўлган Cарлсберг пиво корпорацияси бош директори Жейкоб Оруп-Андерсенга таяниб.
Испания Ички ишлар вазирлиги электр таъминотидаги муаммолар туфайли мамлакатнинг аксарият ҳудудларида эълон қилинган фавқулодда ҳолатни бекор қилишга қарор қилди.
«Childlight Global Child Safety Institute» томонидан 2024 йили эълон қилинган маълумотга кўра, бутун дунё бўйлаб 300 миллиондан ортиқ бола онлайн жинсий зўравонлик ва эксплуатация қурбони бўлган. Бу рақам фавқулодда ҳолат даражасида бўлиб, глобал хавфсизлик, рақамли технологиялар ва болаларни ҳимоя қилишда жиддий хавф мавжудлигини кўрсатади. Умуман олганда, 300 миллион бола дегани – бу дунё бўйича тахминан ҳар 3 боладан 1 нафари (0-17 ёш оралиғида) ҳаётида бир марта бўлса-да, онлайн жинсий эксплуатацияга ёки зўравонликка дуч келганини англатади. БМТнинг махсус эксперти сўзларига кўра, 2025 йилга келиб болаларга нисбатан онлайн жинсий зўравонлик ва эксплуатациянинг янги шакллари пайдо бўлиши мумкин.
Франциянинг "Forbidden Stories" нотижорат ташкилоти раҳбарлигида ўтказилган қўшма тергов натижасига кўра, россиялик расмийлар украиналик журналист Виктория Рощинанинг жасадини Украинага қайтаришдан аввал, унинг кўзлари, мияси ва бошқа бир неча ички аъзоларини олиб ташлашган.
АҚШ президенти Доналд Трампнинг давлат раҳбари сифатидаги дастлабки 100 куни якунларига кўра, америкаликларнинг 55 фоизи унинг фаолиятини салбий баҳолаган, фақатгина 39 фоизи унинг ҳаракатларини қўллаб-қувватлаган.
Ижтимоий тармоқда тарқалган хизмат хатига кўра, ходимлардан қатъий равишда шахсий гигиена қоидаларига риоя қилиш, аниқроқ айтганда кунига камида бир маротаба душ қабул қилиш сўралган.
Финляндиядан 160 км узоқликда, Петрозаводск шаҳрида руслар бир неча йил ичида ўн минглаб ҳарбий хизматчиларни бошқариши керак бўлган янги армия қўмондонлигини яратиш учун базаларни кенгайтирмоқда.
"Оқим" номи берилган операция март ойида амалга оширилди. Россиялик ҳарбийлар ишлатилмаётган газ қувури орқали 15 километрга яқин масофани босиб ўтиб, Украина Қуролли Кучларини чиқариб ташлаш учун Сужа шаҳрига кириб борди.
27 апрель куни Бухоро давлат техника университетида янги қурилган ётоқхонанинг 1-қаватида яшаб турган биринчи курс талабаси ўзини осиб, жонига қасд қилди.
Нарендра Моди бу ҳақда анъанавий якшанба кунги радио мурожаатида баён қилди. У Ҳиндистоннинг Жамму ва Кашмир ҳудудидаги Паҳалгам сайёҳлик шаҳрида содир этилган ҳужумга муносабат билдирди ва бу ҳодиса оқибатида унда 26 киши ҳалок бўлганини айтди.
Бирлашган Араб Амирликлари янги қонун лойиҳасини ишлаб чиқиш, амалдаги қонун лойиҳаларини қайта кўриш ва ўзгартириш киритиш учун сунъий интеллектдан фойдаланмоқчи, деб хабар бермоқда.
Туркиянинг шарқида 27 апрел куни маҳаллий вақт билан соат 21:09 да 4,9 магнитудали зилзила содир бўлди. Бу ҳақда Европа-Ўрта Ер денгизи сейсмология маркази (EMSC) хабар берди.
Агентликнинг ёзишича, сунъий йўлдош Россия Федерацияси томонидан Украинага кенг кўламли бостириб киришидан бир неча ҳафта олдин учирилган ва ўтган йил давомида назоратсиз айланиб юрган бўлиши мумкин.