Yangi turdagi koronavirus bilan Yer aholisining uchdan ikki qismi kasallanishi mumkin. Bu haqda infeksiyaning Xitoyda tarqalishini tadqiq qilayotgan JSST maslahatchisi, virusolog Ayru Laonjiniga tayanib, Bloomberg xabar berdi.
Lonjinining fikricha, kasallikning tarqalishini karantingina sekinlashtira oladi. Biroq Xitoy hukumati tegishli chora-tadbirlarni qo‘llashidan oldin koronavirus boshqa mamlakatlarda ham qayd etildi. 13 fevral kuni Xitoy tashxis qo‘yish usulini o‘zgartirganini ma’lum qilganidan so‘ng, bir sutka davomida kasallikka chalinganlar soni deyarli 15 ming kishidan ortib ketdi.
Lonjinining qarashlari virus bilan kasallangan odam infeksiyani boshqa ikki-uch kishiga yuqtirayotgani to‘g‘risidagi ma’lumotlarga asoslangan. Uning so‘zlariga ko‘ra, kasallikni tezda aniqlash imkonini beradigan testlar mavjud emasligi sabab koronavirusning tarqalishini kuzatish juda qiyin, ayrim kasallarda esa u nisbatan oson kechmoqda.
COVID-19 virusi Yer aholisining uchdan ikki qismiga tarqalishi mumkinligi haqidagi farazni Gonkong universiteti Xalq salomatligi tibbiyoti kafedrasi professori Gabriel Lung ham qo‘llab-quvvatlagan. Londondagi Imperial kolleji tadqiqotchisi Nil Fergyussonning ma’lum qilishicha, Xitoyda koronavirusga chalinganlar soni kuniga 50 ming kishini tashkil etishi mumkin.
Shifokorlar 13 fevral tongi holatiga ko‘ra, yangi turdagi koronavirus sabab COVID-19 infeksiyasi bilan kasallangan jami 48 206 kishini ro‘yxatga olgan. O‘zbekistonda esa 13 fevral holatiga ko‘ra koronavirusga chalingan bemorlar yo‘qligi ma’lum qilingan.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.