Evropa Ittifoqi diplomatiyasi rahbari Kaya Kallas tayyorlagan hisobot keskin tanqidga sabab bo‘ldi. OAVda xabar qilinganidek, u Isroilning Inson huquqlari bo‘yicha Yevropatijoriy kelishuv doirasidagi majburiyatlarini buzgan belgilarini ko‘rmoqda. Shov-shuvlarga ko‘ra, bugun Bryusseldagi Tashqi ishlar vazirlari uchrashuvida Kallas 2000 yildagi Hamkorlik kelishuvini to‘xtatish, Isroilga iqtisodiy sanksiyalar kiritish yoki bojxona imtiyozlarini bekor qilish bo‘yicha taklif kiritishni rejalashtirgan.
IYErusalimda bu xulosalarga darhol reaksiya bildirildi: YEI hisoboti “bir tomonlama” va “hayotda ikki xil mezon” namunasi deyishdi. Yevroparlament deputatlaridan ba’zilari ham Isroilga bo‘lgan tanqidga qarshi chiqishdi. Berlindan saylangan deputat Xildegard Bentele Bild gazetasiga shunday dedi:
“EI aynan bu mavzuda – Isroil uchun ekzistensial ahamiyatga ega vaqtda siyosiy hamkorlikni bekor qilishni boshlasa, bu Isroil tomonidan “orqadan zarba” sifatida qabul qilinadi.”
Bentele Kallasning yondashuvini “fatal” deb atadi. U hisobotda G‘azodagi insonparvar inqirozini kuchaytirgan XAMAS harakatlari e’tiborga olinmaganini tanqid qildi. Uning Yevrokomissiyaga kayfiyatdagi murojaati:
“Komissiya bu sayohiy-huquqiy mexanizmga aylanmasligi kerak. Hozirgi eng muhim vazifa – insonlar azobini oldini olish va yengillashtirish. Bu uchun ramziy emas, balki Isroil bilan amaliy hamkorlik kerak.”
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.