Jahon sog‘liqni saqlash tashkiloti xalqaro ekspertlar guruhi xulosaciga ko‘ra, COVID-19 ni davolashda virusga qarshi ommabop dori - Remdesivir preparatini qo‘llashni tavsiya etmaydi. Bu haqda TASS xabar bermoqda.
“Remdesivir kasalligi og‘irligidan qat’i nazar, kasalxonada davolanuvchi COVID-19 bilan xastalangan bemorlar uchun mo‘ljallanmagan", deya ta’kidladi JSST tashkiloti mutaxassislari.
Ularning ma’lumotiga ko‘ra, hozirda preparat hayotni asrash yoki o‘pka ventilyasiyasiga bo‘lgan ehtiyojni kamaytirishi haqida dalillar yo‘q. Dunyoda remdesivir og‘ir koronavirusni potensial davolash usuli sifatida qo‘llaniladi. Ammo uning klinik amaliyotdagi o‘rni "noaniq” bo‘lib qolmoqda.
Tashkilot mutaxassislari tavsiyalar tuzishda yetti mingdan ziyod bemorni qamrab olgan to‘rtta xalqaro sinov natijalarini hisobga olishdi. Ma’lum bo‘lishicha, preparat o‘lim darajasini kamaytirish yoki bemor uchun boshqa muhim natijaga erishishda sezilarli ta’sir ko‘rsatmaydi.
19 noyabr kuni «Sputnik V» koronavirusga qarshi mahalliy vaksina ishlab chiqaruvchilari JSSTga sertifikat olish uchun murojaat qilishdi. Tashkilotning Rossiyadagi vakili Melita Vuinovichning aytishicha, JSSTda koronavirus o‘lim holatlari va tegishli statistika shaffofligi xususida Rossiya ma’lumotlariga hech qanday savollar bo‘lmadi.
2020 yil may oyida Rossiya Federasiyasi sog‘liqni saqlash vazirligi COVID-19 uchun birinchi dori - Favipiravirni ma’qulladi. 14 oktyabrda mahkama koronavirusga qarshi yana ikkita dori - import qilingan va mahalliy remdesivirni tasdiqlagan edi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Эрон ҳукумати бўғоз фақат транзит йиғимларидан фойдаланилган ҳолда “янги ҳуқуқий режим” доирасида зарарлар қоплангандан кейингина очилишини маълум қилди.
"Мавжуд таҳдидларга қарши қонуний ҳимоя заруратини ҳисобга олган ҳолда, аввалги баъзи фатволарни қайта кўриб чиқиш нафақат мумкин, балки баъзи ҳолларда зарур бўлиб туюлади, токи Ислом тизими душман фитналарига қарши максимал даражада тўхтатувчи ва хавфсизлик кафолатига эга бўлсин", - дейилади мурожаатда.
19 ёшли Солиҳ Муҳаммадий — Эрон ёшлар терма жамоаси аъзоси ва 2024 йил халқаро мусобақалар совриндори — яна икки йигит билан бирга дорга осиб қатл этилди.
Эрон Олий Миллий Хавфсизлик Кенгаши котиби Али Ларижоний АҚШ ва Исроил ҳужуми бошланганидан бери ҳеч бир мусулмон давлати Эронга ёрдам бермаганини айтди.
Суҳбат чоғида Америка–Ўзбекистон ишбилармонлик ва инвестиция кенгаши йиғилиши натижалари муҳокама қилинди, шунингдек, иқтисодий лойиҳалар портфели изчил кенгайиб бораётгани қайд этилди.
Агар музокаралар силжимаса, соат 20:00 га келиб ҳужум бошланиши мумкин ва у аввал кўрилмаган даражада қаттиқ бўлади, деб хабар қилди Fox News журналисти Дональд Трамп сўзларига таяниб.
Сиёсатшунос Алмас Ҳайдар Нақвийнинг таъкидлашича, АҚШ ва Эрон ўртасидаги асосий тўсиқ — ўзаро ишончсизлик бўлиб, бу можарони ҳал қилишга жиддий халақит бермоқда.
The Wall Street Journal хабарига кўра, Теҳрон АҚШ президенти Дональд Трампнинг “Эрондаги бутун цивилизацияни йўқ қилиш” ҳақидаги баёнотидан кейин Вашингтон билан тўғридан-тўғри мулоқотларни тўхтатган.
Жанубий Корея томонининг миллий разведка маълумотларига таяниб хабар беришича, Шимолий Корея давом этаётган можаро фонида Эрондан узоқлашишни бошлаган.
“Самимий меҳмондўстлик ва илиқ қабул учун чин дилдан миннатдорлик билдираман. Бўлиб ўтган мазмунли ва конструктив мулоқотни юксак қадрлайман ҳамда яқин кунларда Вашингтонда самарали учрашувлар ўтказилишига умид қиламан,” — дейди Саида Мирзиёева учрашув хусусида.
Ҳозирда қонунбузарларга нисбатан Жиноят Кодексининг 223 ва 246-моддалари билан жиноят иши қўзғатилиб, “қамоқ” эҳтиёт чораси қўлланилди. Тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.