Isroilning G‘azo sektoridagi urushida 50 mingdan ortiq xorijiy fuqaro qatnashgan, shulardan 264 nafari ikki fuqarolikka ega O‘zbekiston fuqarolari hisoblanadi — Al Jazeera.
Ma’lumotlarga ko‘ra, o‘zbekistonliklar son jihatdan 126 davlat orasida 27-o‘rinda qayd etilgan. Mazkur shaxslar Isroil fuqaroligiga ham ega bo‘lib, ular orasida ko‘p fuqarolikka ega bo‘lgan fuqarolar ham bor.
G‘azodagi harbiy harakatlarda qatnashayotgan xorijliklarning asosiy qismi AQSh va Yevropa davlatlari fuqarolari hisoblanadi. Hozirda Isroil armiyasida kamida 12 135 nafar AQSh fuqarosi xizmat qilayotgani aytilmoqda.
Markaziy Osiyo davlatlari orasida Qozog‘istondan 192 nafar, Qirg‘izistondan 55 nafar, Turkmanistondan 33 nafar va Tojikistondan 8 nafar fuqaro Isroil armiyasida xizmat qilayotgani qayd etilgan.
Isroil armiyasi taxminan 169 ming nafar faol harbiy va 465 ming nafar zaxiradagi askardan iborat. Ularning qariyb 8 foizi ikki yoki undan ortiq fuqarolikka ega.
Ma’lumot uchun, O‘zbekiston qonunchiligiga ko‘ra, fuqarolarning xorijiy davlatlar harbiy xizmatiga yollanishi taqiqlangan. Jinoyat kodeksining 154-moddasiga asosan, harbiy harakatlarda qatnashish uchun yollanish 10 yilgacha ozodlikdan mahrum etishga sabab bo‘ladi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Эрон ҳукумати бўғоз фақат транзит йиғимларидан фойдаланилган ҳолда “янги ҳуқуқий режим” доирасида зарарлар қоплангандан кейингина очилишини маълум қилди.
"Мавжуд таҳдидларга қарши қонуний ҳимоя заруратини ҳисобга олган ҳолда, аввалги баъзи фатволарни қайта кўриб чиқиш нафақат мумкин, балки баъзи ҳолларда зарур бўлиб туюлади, токи Ислом тизими душман фитналарига қарши максимал даражада тўхтатувчи ва хавфсизлик кафолатига эга бўлсин", - дейилади мурожаатда.
19 ёшли Солиҳ Муҳаммадий — Эрон ёшлар терма жамоаси аъзоси ва 2024 йил халқаро мусобақалар совриндори — яна икки йигит билан бирга дорга осиб қатл этилди.
Эрон Олий Миллий Хавфсизлик Кенгаши котиби Али Ларижоний АҚШ ва Исроил ҳужуми бошланганидан бери ҳеч бир мусулмон давлати Эронга ёрдам бермаганини айтди.
Суҳбат чоғида Америка–Ўзбекистон ишбилармонлик ва инвестиция кенгаши йиғилиши натижалари муҳокама қилинди, шунингдек, иқтисодий лойиҳалар портфели изчил кенгайиб бораётгани қайд этилди.
Агар музокаралар силжимаса, соат 20:00 га келиб ҳужум бошланиши мумкин ва у аввал кўрилмаган даражада қаттиқ бўлади, деб хабар қилди Fox News журналисти Дональд Трамп сўзларига таяниб.
Сиёсатшунос Алмас Ҳайдар Нақвийнинг таъкидлашича, АҚШ ва Эрон ўртасидаги асосий тўсиқ — ўзаро ишончсизлик бўлиб, бу можарони ҳал қилишга жиддий халақит бермоқда.
The Wall Street Journal хабарига кўра, Теҳрон АҚШ президенти Дональд Трампнинг “Эрондаги бутун цивилизацияни йўқ қилиш” ҳақидаги баёнотидан кейин Вашингтон билан тўғридан-тўғри мулоқотларни тўхтатган.
Жанубий Корея томонининг миллий разведка маълумотларига таяниб хабар беришича, Шимолий Корея давом этаётган можаро фонида Эрондан узоқлашишни бошлаган.
“Самимий меҳмондўстлик ва илиқ қабул учун чин дилдан миннатдорлик билдираман. Бўлиб ўтган мазмунли ва конструктив мулоқотни юксак қадрлайман ҳамда яқин кунларда Вашингтонда самарали учрашувлар ўтказилишига умид қиламан,” — дейди Саида Мирзиёева учрашув хусусида.
Ҳозирда қонунбузарларга нисбатан Жиноят Кодексининг 223 ва 246-моддалари билан жиноят иши қўзғатилиб, “қамоқ” эҳтиёт чораси қўлланилди. Тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.