2 apreldan boshlab Xalqaro islom akademiyasi va uning qoshidagi liseyda tahsil oluvchi qiz talabalarga adras ro‘molni bo‘yin orqasidan o‘rab kelishga (norasmiy) ruxsat berildi , deb xabar beradi BBC O‘zbek xizmati. Akademiya o‘z veb-saytidan ro‘mol munosabati bilan sovet propagandasi usulida yozilgan 7 ta maqolani ham olib tashlagan.
Bugun qizim liseyga borganida ro‘molni o‘zbekona qilib, bo‘yin orqasidan o‘rab kiraveringlar deb ruxsat berishibdi. Akademiyada ham shunday qilishibdi. Bir kun oldin ham ro‘molga umuman ruxsat yo‘q edi. Shanba kuni akademiyaga borganimda qizlar parik taqib o‘qishga kirayotgan edi , deya iqtibos keltiradi BBC Uzbek talaba qizlardan birining otasining so‘zlarini.
Bir necha BBC manbasining aytishicha, 1 aprel kuni akademiya rektori Shuhrat Yovqochev ma’muriyatni to‘plab majlis qilgan. Unda ro‘molni o‘zbekona qilib o‘rashga ruxsat masalasi muhokama qilingan.
Xalqaro islom akademiyasi va ro‘mol masalasining tarixi: Xalqaro islom akademiyasi 2018 yilning sentyabridan forma talablari deb ro‘mol o‘ragan talaba qizlarni o‘qishga qo‘ymay boshlagan. Aksariyat qizlar yo ro‘molini yechgan, yo boshiga parik soch taqishga majbur bo‘lgan. Davlat byudjeti asosida o‘qishga qabul qilingan Luiza Mo‘minjonova kabi ba’zi qizlar bunga rozi bo‘lmagach, ro‘mol bilan o‘qishga qo‘yilmaydi. Natijada 140 soatdan ko‘p dars qoldirgan degan sabab bilan o‘qishdan haydalgan.
Luiza Mo‘minjonova va Islom akademiyasi qoshidagi liseyning yana bir talabasi Islom akademiyasini diniy e’tiqodga qarshilik qilgani uchun mahkamaga bergan. Hozircha ular tuman va Toshkent shahar sudlarida yutqazib, Oliy sudga apellyasiya shikoyatini kiritgan.
Akademiya o‘z hududida ro‘molga ruxsat bermaslikda qonunga asoslanganini iddao qiladi. Da’vogarlar ularning vijdon, e’tiqod erkinligi cheklanayotganini aytmoqdalar.
Sudlashish jarayonida Islom akademiyasi o‘z veb saytida sud munosabati bilan 3 kunda sovet propagandasi usulida yozilgan 6 ta maqola chop etadi (birinchisi, ikkinchisi, uchinchisi, to‘rtinchisi, beshinchisi, va nihoyat, oltinchisi (VPN) uslub jihatidan nihoyatda qiziqarli munosabat bo‘lgan, o‘qishni tavsiya qilamiz).
Hijob atrofidagi bahslar nega muhim: islom olami oldida turgan tahdid va muammolar o‘zbeklar mustaqil bo‘lishi bilan jamiyat hayotiga yana shiddat-la qaytdi. Barcha musulmon mamlakatlari bu tahdidlarga o‘z tarixiy sharoit va imkoniyati, intellektual salohiyatidan kelib chiqib javob berayapti.
Mana shunday muammolardan biri bir yurtda ikki jamiyat ziddiyati, ya’ni jamiyat dunyoviylar va dindorlar qatlamiga bo‘linib qolayotganidir. Bu bo‘linish, o‘z navbatida, dinning jamiyatdagi o‘rni va ahamiyati bilan bog‘liq jiddiy muammolarga sabab bo‘lishi mumkin. Hozircha bu muammolar nisbatan beziyon masalalar Navro‘z yoki Yangi yil bayramini nishonlash, ayollar kiyimi (hijobi yoki mini yubkasi), erkaklar soqoli ustida borayapti. Ammo shu beziyon tortishuvlar erta bir kun jiddiyroq qiyofa kasb etmasligiga kim kafolat bera oladi? Tomonlar bir-birini ayblashga o‘tsa, muammo yanada chuqurlashmaydimi? Demak, vaziyat taranglashishining oldini olish uchun o‘zaro tushunishga asoslangan muloqot va murosa lozim.
Jamiyatimiz uchun dolzarb masalaga aylanayotgan bunday murosa va muloqotning yuzaga kelishi ikki tomonga ham birdek bog‘liq. Dunyoviy elita bu boradagi siyosatni sekulyarizmning yangi, inklyuziv (barchani qamrab oluvchi, ochiq) prinsiplari asosida qayta ko‘rib chiqishi, dindorlar (xususan, dindor ziyolilar) esa, islom dinining inklyuziv va plyuralistik talqini ustida ishlashi zarur.
Manba: minbar.uz
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
Англиядаги «Манчестер Сити» сафида тўлиқ мослаша олмаган Абдуқодир Ҳусанов «Барселона»га йўл олиши мумкин. Бу ҳақда Carpetas Blaugranas портали инсайдери Хуан Арриен хабар берди. У Гундўған ва Витор Рокенинг ҳам «Барселона»га ўтишини энг биринчи айтиб чиққан.
2024 йил ноябридан режалаштирилган ва 2025 йилда амалга оширилган «Қизил тўй» операцияси давомида Исроил ҳарбий ҳаво кучлари 12 дақиқа ичида Эроннинг 10 нафар юқори лавозимли ҳарбий раҳбарини йўқ қилишга эришди. Бу операция Эрон мудофаа тизимида жиддий нуқсон борлигини намойиш этди.
Ўзбекистон футболининг иқтидорли ёшлари халқаро майдонда ўзини кўрсатиш имкониятига эга бўлмоқда. “Пахтакор” клуби ҳужумчиси Саидумархон Саиднуруллаев ҳамда “Сурхон” сафида тўп сурувчи икки ёш футболчи — Беҳруз Каримов ва Беҳруз Шукуруллаев Англиянинг машҳур “Куинз Парк Рейнжерс” (КПР) клубида кўрикдан ўтиш учун Лондонга йўл олишди.
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
"Теҳроннинг амалиётлари “дўст ва қардош Қатар давлати ва унинг халқи учун таҳдид ёки хавф туғдирмайди”, дейилади Эрон Миллий хавфсизлик кенгаши баёнотида.
АҚШ президенти Дональд Трамп ўзи Эронга қарши уюштирган зарбаларни “том маънода ҳарбий муваффақият” деб атаб мақтаган бир пайтда, демократлар уни ваколатини ошириб юборганликда айблашди.
Мексика президенти Клаудия Шейнбаум видеомурожаатида минтақадаги барча тадбирлар тўхтатилганини таъкидлади ва аҳолини уйда ёки бошпаналарда қолишга чақирди.
БМТ 2024 йилда болаларга қарши ҳарбий низолардаги зўравонликлар «мисли кўрилмаган даража»га етганини маълум қилди. Энг кўп ҳуқуқбузарликлар Ғазо ва ишғол этилган Ғарбий соҳилда Исроил армияси томонидан содир этилган.
20 июнь куни “Eco Expo Central Asia 2025” халқаро экологик технологиялар кўргазмаси доирасида Қозоғистон Республикаси Экология ва табиий ресурслар вазири Ерлан Нйсанбаев иштирокчиларнинг кўргазма стендлари билан танишди. Юқори мартабали меҳмонга Ўзбекистон Республикаси Экология, атроф-муҳитни муҳофаза қилиш ва иқлим ўзгариши вазири Азиз Абдуҳакимов ҳамроҳлик қилди.
Европа Иттифоқи Россия билан кўп йиллик энергетик алоқаларга чек қўйишни режалаштирмоқда. Яқинда қабул қилинган таклифга кўра, ЕИ 2027 йил охиригача Россиядан табиий ва суюлтирилган газ импорт қилишни тўхтатиш учун юридик мажбурий механизмлар жорий этмоқчи.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган видеода 8 нафар қиз келин либосида “Эр керак” деб ёзилган плакатлар билан марказий кўчаларни айланиб юргани акс эттирилган.
Исроилнинг 13 июн куни амалга оширган ҳаво ҳужумлари натижасида Натанзда жойлашган асосий ядровий заводидаги уранни бойитиш центрифугалари бутунлай йўқ қилинган бўлиши мумкин. АЭХА бу ҳодисани радиацион ва кимёвий ифлосланиш келтириб чиқарган жиддий авария сифатида баҳоламоқда.
АҚШ мудофаа вазири Пит Хегсет Яқин Шарқдаги марказий ҳарбий округ ҳудудига қўшимча ҳарбий кучлар ва воситалар юборилишини маълум қилди. Бу қарор Америка қўшинларини ҳимоя қилиш мақсадида қабул қилинган.
Миср давлатига қарашли MENA ахборот агентлиги хабар беришича, бу қўшма баёнот 16 июнь куни, Миср ташқи ишлар вазири Бадр Абделатти ташаббуси билан, Яқин Шарқ, Шимолий Африка ва Жанубий Осиёдаги ҳамкасблари билан кенгашлардан сўнг эълон қилинган.
86 ёшли Олий раҳбар Оятулло Али Ҳоманаий борган сари яккаланаётгани кўзга ташланмоқда. Унинг асосий ҳарбий ва хавфсизлик маслаҳатчилари Исроилнинг ҳаво ҳужумлари натижасида ҳалок бўлган, бу эса унинг яқин маслаҳатчилар доирасида катта бўшлиқ қолдириб, стратегик хато қилиш эҳтимолини оширмоқда.
Жиноятдан сўнг Зуев шериги билан бирга ўлдирилган одамнинг жасадини ўзига тегишли чорвачилик фермасида ҳайвонлар учун мўлжалланган кремация печида ёқиб юборган.
Исроил тарихидаги энг кўп хизмат қилган бош вазирнинг сиёсий фаолияти унинг шахсий миссияси — Исломий Республика Эрондан келаётган таҳдидлар ҳақида дунёга огоҳлик бериш билан белгиланган.