Kaliforniya universiteti Davis Health markazi tadqiqotchilari inson miyasi tobora kattalashib borayotganini aniqladi. Tadqiqotchilar miya hajmi oshishi miyada zaxiraning ko‘payishi va bu yoshga bog‘liq aqliy kasallikning kamayishiga sabab bo‘ladi deb taxmin qilmoqda.
Tadqiqotning ilk mualliflaridan biri Charlz DeKarli qaysidir 10 yil kimningdir miyasi shakllanishida muhim rol o‘ynashi mumkinligini aytadi. Uning aniqlashicha, miya shakllanishida genetik omillardan tashqari ijtimoiy hayot, tibbiyot, ta’lim ham muhim rol o‘ynaydi.
Tadqiqot 1948 yilda AQShning Massachusets shtatidagi Framingham shahrida yurak-qon tomir va boshqa kasalliklarni tahlil qilish uchun boshlangan. Jami 30-62 yoshlardagi 5209 ayol va erkak qatnashgan. 75 yil davom etgan tadqiqotda hozir ikkinchi va uchinchi avlod vakillari qatnashyapti. 1930 yillarda tug‘ilgan ishtirokchilar uchun miya hajmi o‘rtacha 1,234 millilitrni tashkil etgan bo‘lsa, 1970 yillarda tug‘ilganlar uchun bu hajm 1,321 millilitrni yoki taxminan 6,6 foizga ko‘proq hajmni tashkil etdi.
Miya sirti esa 10 yil ichida ko‘proq o‘sgan. 1970 yillarda tug‘ilgan ishtirokchilarning o‘rtacha miya sirti maydoni 2,104 kvadrat santimetrni tashkil etgan, 1930 yillarda tug‘ilgan ishtirokchilarniki 2,056 kvadrat santimetr bo‘lib, bu oldingidan 15 foizga oshganini bildiradi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Эрон ҳукумати бўғоз фақат транзит йиғимларидан фойдаланилган ҳолда “янги ҳуқуқий режим” доирасида зарарлар қоплангандан кейингина очилишини маълум қилди.
"Мавжуд таҳдидларга қарши қонуний ҳимоя заруратини ҳисобга олган ҳолда, аввалги баъзи фатволарни қайта кўриб чиқиш нафақат мумкин, балки баъзи ҳолларда зарур бўлиб туюлади, токи Ислом тизими душман фитналарига қарши максимал даражада тўхтатувчи ва хавфсизлик кафолатига эга бўлсин", - дейилади мурожаатда.
Жанубий Корея томонининг миллий разведка маълумотларига таяниб хабар беришича, Шимолий Корея давом этаётган можаро фонида Эрондан узоқлашишни бошлаган.
19 ёшли Солиҳ Муҳаммадий — Эрон ёшлар терма жамоаси аъзоси ва 2024 йил халқаро мусобақалар совриндори — яна икки йигит билан бирга дорга осиб қатл этилди.
Эрон Олий Миллий Хавфсизлик Кенгаши котиби Али Ларижоний АҚШ ва Исроил ҳужуми бошланганидан бери ҳеч бир мусулмон давлати Эронга ёрдам бермаганини айтди.
Суҳбат чоғида Америка–Ўзбекистон ишбилармонлик ва инвестиция кенгаши йиғилиши натижалари муҳокама қилинди, шунингдек, иқтисодий лойиҳалар портфели изчил кенгайиб бораётгани қайд этилди.
Агар музокаралар силжимаса, соат 20:00 га келиб ҳужум бошланиши мумкин ва у аввал кўрилмаган даражада қаттиқ бўлади, деб хабар қилди Fox News журналисти Дональд Трамп сўзларига таяниб.
Сиёсатшунос Алмас Ҳайдар Нақвийнинг таъкидлашича, АҚШ ва Эрон ўртасидаги асосий тўсиқ — ўзаро ишончсизлик бўлиб, бу можарони ҳал қилишга жиддий халақит бермоқда.
The Wall Street Journal хабарига кўра, Теҳрон АҚШ президенти Дональд Трампнинг “Эрондаги бутун цивилизацияни йўқ қилиш” ҳақидаги баёнотидан кейин Вашингтон билан тўғридан-тўғри мулоқотларни тўхтатган.
“Самимий меҳмондўстлик ва илиқ қабул учун чин дилдан миннатдорлик билдираман. Бўлиб ўтган мазмунли ва конструктив мулоқотни юксак қадрлайман ҳамда яқин кунларда Вашингтонда самарали учрашувлар ўтказилишига умид қиламан,” — дейди Саида Мирзиёева учрашув хусусида.
Ҳозирда қонунбузарларга нисбатан Жиноят Кодексининг 223 ва 246-моддалари билан жиноят иши қўзғатилиб, “қамоқ” эҳтиёт чораси қўлланилди. Тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.