Agar ko‘zingiz tushgan bo‘lsa, ijtimoiy tarmoqlarda yurtimizda bolalar orasida ko‘z saratoni bilan kasallanish holatlari oshganligi va bunga ular ko‘p vaqtini sarflaydigan gadjetlar sabab bo‘layotganligi keltirilgan.
❓Xo‘sh, bu qanchalik to‘g‘ri va mutaxassislarning bu boradagi fikrlari qanday?
💬 — Asosiy masalaga to‘xtalishdan oldin onkologik kasalliklar hozirgi kunning dolzarb muammolaridan biriga aylanib borayotganini aytish joiz, — deydi Respublika ko‘z kasalliklari klinik shifoxonasi bosh shifokori, tibbiyot fanlari bo‘yicha falsafa doktori Otabek Ikramov. — Buni Jahon sog‘liqni saqlash tashkiloti ma’lumoti ham tasdiqlaydi. Ya’ni onkologiya tashxisi qo‘yilgandan keyingi bir yil davomida har uchinchi bemor olamdan o‘tar ekan. Ko‘rinib turibdiki, masala chindan ham jiddiy.
📊 So‘nggi 10 yillikda o‘sma kasalliklari sezilarli darajada ko‘paydi, shu jumladan, ko‘ruv a’zosining onkologik xastaliklari ham. U umumiy o‘sma kasalliklarining bir foizini tashkil etishi bizni xotirjam qilmasligi kerak. Negaki, bugun dunyoda har 100 ming kishiga salkam 4 ta shu turdagi kasallik to‘g‘ri keladi.
👁 Endi asosiy masalaga o‘tamiz. Ko‘z o‘sma kasalliklarining ortishida doimiy hamrohimizga aylanib borayotgan gadjetlarning ulushi kattami?
❗️Germaniyaning Essen universiteti mutaxassislari bu savolga yo‘q, deb javob bergan.
🔎 Gap shundaki, ular 2020 yilda COVID-19 pandemiyasi munosabati bilan o‘tkazgan ilmiy tadqiqot davomida mobil telefonlar va boshqa gadjetlar inson ko‘ruv a’zosi nurlanishi va onkologik kasalliklarga olib kelmasligi isbotlandi.
⬇️ Ko‘z saratoniga olib keladigan asosiy omillar quyidagilardan iborat:
‼️ Ammo, bolalar, ayniqsa, ularning ota-onalari gadjetlar ko‘z saratoni kasalligiga umuman sabab bo‘lmas ekan, deya xotirjamlikka berilmasliklari kerak.
🔬 Gadjetlardan uzluksiz foydalanish alal-oqibat turli xastaliklarga, jumladan, ko‘z o‘smasiga olib kelishi mumkinligini tushunish uchun soha mutaxassisi bo‘lish shart emas.
📈 Keyingi paytda “quruq ko‘z” sindromining sezilarli darajada ko‘payib borayotgani ham barchamizni hushyor tortirishi zarur.
⏰ Shulardan kelib chiqib, oftalmologlarning ko‘rsatmasiga amal qilish, bolalarning kuniga 2 soatdan ortiq gadjetlar bilan shug‘ullanishiga yo‘l qo‘ymaslik, ish jarayoni kompyuter bilan bog‘liq bo‘lgan insonlarga esa ko‘z ustki qismini “namlantiruvchi” maxsus preparatlardan foydalanish tavsiya etiladi.
‼️ Umuman olganda, hozirgi axborot texnologiyalari davrida gadjetlardan foydalanmaslikning iloji yo‘q. Ammo me’yorni bilish va shunga amal qilish o‘zimiz va salomatligimiz uchun zarur.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Россия Хавфсизлик кенгаши котиби ГФР канцлери Мерцнинг Германия Украинанинг Россия ҳудудига зарба бериш масофаси бўйича чекловларни бекор қилаётгани ҳақидаги сўзларига шундай изоҳ берди.
Украина Ташқи разведка хизмати Россиянинг 20 та заводи ҳақида ишончли маълумотларга эга. 2024-2025 йиллар мобайнида Россия ва Хитой ўртасида авиация соҳасидаги ҳамкорликнинг камида 5 та ҳолати қайд этилган.
Аввалроқ Германия канслери Мерц Киевга етказиб бериладиган қурол-яроғ турларига чекловлар олиб ташланиши ва уларни биргаликда ишлаб чиқаришни молиялаштириш ҳақида маълум қилганди.
Мудофаа вазирлиги "harbiy Wi-Fi" сифатида танилган Линк-16 орқали маълумотлар алмашинувини таъминловчи CRC System Interface (CSI) тизими бўйича келишувни имзолади.
Ўзбекистон президенти ҳузуридаги хавфсизлик кенгаши котиби ўринбосари, президентнинг ташқи сиёсат масалалари бўйича махсус вакили Абдулазиз Комилов бу ҳақда “Ishonch uz” сайтига берган интервюсида айтиб ўтди.
"2024 йилда Россия Қуролли Кучлари билан 374,2 мингдан 407,2 минг нафаргача одам шартнома имзолаган", дея маълум қилди “Важние истории” федерал бюджет харажатлари маълумотларига таяниб.
ДХХнинг Сирдарё вилояти бўйича бошқармаси ҳамда ИЖҚКД ҳамкорлигида ўтказилган тезкор тадбирда муҳандис ушбу пул маблағини олган вақтида ашёвий далиллар билан ушланди.
Кўчирилган фаластинлик эркак Ғазода АҚШ қўллаб-қувватлайдиган янги ёрдам тизими доирасида ёрдам сўраб келган одамларнинг тартибсиз ҳолатини тасвирлаб берди.
АҚШ Ҳарбий-ҳаво кучлари буюртмасига кўра тайёрланган Ранд корпорациясининг янги таҳлилий ҳисоботида НАТО ва Россия ўртасидаги эҳтимолий ҳарбий тўқнашувнинг бориши башорат қилинган.
АҚШ Ҳарбий-ҳаво кучлари буюртмасига кўра тайёрланган Ранд корпорациясининг янги таҳлилий ҳисоботида НАТО ва Россия ўртасидаги эҳтимолий ҳарбий тўқнашувнинг бориши башорат қилинган.
Тегишли лицензия ва рухсатномаларсиз заргарлик буюмлари савдоси билан шуғулланаётган мазкур шахсга тегишли автотранспорт воситаси кўздан кечирилганида эса яна 359 дона заргарлик буюмлари борлиги аниқланди.
АҚШ илгари уранни бойитишни бутунлай тўхтатишни талаб қилган эди, чунки у ядро қуроли яратишда ишлатилишидан хавотирда эди. Теҳрон эса бу айбловларни бир неча бор рад этган.
27 май куни кечқурун у Аргентинага ташриф буюрди. Музокара давомида Милей ва Кеннеди, жумладан, "сиёсат ва коррупциядан холи бўлган" Жаҳон Соғлиқни Сақлаш Ташкилотига муқобил ташкилот яратиш масаласини муҳокама қилди.
Россия Германиянинг Украина учун ракеталар учиш масофаси бўйича чекловларни бекор қилгани ҳақидаги маълумотларни текширади. Лавровнинг айтишича, Германия тўғридан-тўғри урушга аралашмоқда.
USGS вакили Сара Минсоннинг сўзларига кўра, Сан-Францискода 2055 йилгача Big One деб аталаётган кучли зилзиланинг содир бўлиш эҳтимоллиги 72 фоизга етган.
АҚШнинг Украина масалалари бўйича махсус вакили Кит Келлог Қўшма Штатлар Украинадаги можарони тинч йўл билан ҳал этиш учун 22 банддан иборат режа ишлаб чиққанини маълум қилди.
Мақолада қайд этилишича, 2023 ва 2024 йилларда Patriot тизимлари Россиянинг баллистик ракеталарини тутиб қолишда нисбатан самарали бўлган. Аммо 2025 йил май ойи охиридан бошлаб Украина бундай ракеталарни уриб туширишда қийинчиликларга дуч кела бошлаган.
Таҳлилчиларнинг ҳисоб-китобларига кўра, бу режани амалга ошириш - деярли бутун Украинани босиб олиш учун 91 йил ва Россия аҳолисининг учдан бир қисмигача талаб этилади.