Qo‘shma Shtatlar Rossiya strategik aviasiya samolyotlarining yo‘q qilinishiga javoban Ukrainani kengroq o‘qqa tutilishini istisno etmayapti; SBU infratuzilmasi hujumga uchrashi mumkin.
Bu haqda Reuters agentligi Amerika rasmiylariga tayanib yozmoqda.
Ularning hisob-kitoblariga ko‘ra, Rossiya o‘tgan hafta oxirida sodir bo‘lgan dron hujumiga hozircha to‘liq javob bermagan. Ta’kidlanishicha, Kreml yaqin orada keng ko‘lamli ko‘p vektorli zarba tayyorlamoqda.
Agentlik manbalaridan biri hujumning aniq vaqti noma’lumligini, biroq bu yaqin kunlarda sodir bo‘lishi mumkinligini ta’kidladi. Boshqa bir rasmiyning ta’kidlashicha, javob turli xil havo hujumlari vositalarini, jumladan, raketalar va dronlarni o‘z ichiga oladi.
Boshqa bir manba ta’kidlaganidek, bu Moskvaning "assimetrik" javobi haqida. Ya’ni, uni SBU dronlarining Rossiya samolyotlariga bergan zarbasi bilan taqqoslab bo‘lmaydi. G‘arb diplomatlaridan biri Rossiya Kiyevga aniq signal berish uchun ramziy nishonlarga, xususan hukumat binolariga navbatdagi zarbalar berishini ta’kidladi.
Yana bir yuqori martabali diplomat hujum "ommaviy, shafqatsiz va barqaror" bo‘lishini kutmoqda. Rossiya va Ukrainaning Vashingtondagi elchixonalari, shuningdek, Oq uy agentlikka bu borada izoh berishdan bosh tortdi.
Eslatib o‘tamiz, 1 iyun kuni Rossiya Mudofaa vazirligi Ukrainaning FPV uchuvchisiz uchoqlari Murmansk, Irkutsk, Ivanovo, Ryazan va Amur viloyatlaridagi ayerodromlarga hujum qilgani haqida xabar bergan edi.
Bu Rossiya hududidagi harbiy infratuzilmaga qilingan eng yirik hujum edi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси собиқ бош мураббийи Сречко Катанец Жаҳон чемпионати-2026'да мухлислар терма жамоадан ҳеч нарса кутмаслиги кераклигини айтди.
Англиядаги «Манчестер Сити» сафида тўлиқ мослаша олмаган Абдуқодир Ҳусанов «Барселона»га йўл олиши мумкин. Бу ҳақда Carpetas Blaugranas портали инсайдери Хуан Арриен хабар берди. У Гундўған ва Витор Рокенинг ҳам «Барселона»га ўтишини энг биринчи айтиб чиққан.
Тошкент шаҳридаги мактаблардан бирида ўқитувчилик қилиб келган аёл 2016 йили Ўзбекистоннинг биринчи президенти Ислом Каримов номидан Самарқанд вилоятининг ўша пайтдаги ҳокими Зоир Мирзаевга сохта хат ёзиб, 700 минг доллар ундиришга уринган. Бу ҳақда “Миллий” телеканалидаги “Ўткир тергов” кўрсатувида маълум қилинди.
Ўзбек тадбиркори Жаҳонгир Ортиқхўжаев Туркияда 550 млн долларлик йирик инвестиция лойиҳасини амалга оширмоқда. Бу лойиҳа икки давлат ўртасидаги иқтисодий ва маданий алоқаларни янада мустаҳкамлашга хизмат қилмоқда. Ортиқхўжаевнинг фикрича, Ўзбекистон ва Туркия тадбиркорлари ўртасида ишонч ва дўстлик алоқалари юқори.
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.
Исроил оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, АҚШ расмийлари Ғазо секторида отишмаларни тўхтатиш ва асирларни алмашиш бўйича келишувга эришиш мақсадида Исроилга босим ўтказишга тайёрланмоқда.
Шу билан бирга, NDMA келгуси 12 дан 24 соатгача мамлакатнинг катта қисмларига таъсир қилиши кутилаётган кучли ёмғир ва момақалдироқ ҳақида огоҳлантирди.
Россия томонидан Киевга уюштирилаётган ҳужумлар кучайгани сари, Украина пойтахтидан қочаётган фуқаролар сони ҳам ормоқда, деб ёзади Германиянинг NTV нашри.
Эрон расмийлари ушбу ҳужумларни халқаро ҳуқуқ ва журналистлар хавфсизлигига қарши жиноят сифатида баҳоламоқда. Ҳодисалар халқаро ҳамжамият томонидан кескин қораланиши мумкин.