Everestda dronlar bir oy ichida sayyohlar qoldirib ketgan 280 kilogramm chiqindini yig‘ishdi.
Everestda chiqindi yig‘ish mahalliy aholi tomonidan amalga oshiriladi, ular baland tog‘li lagerlardan o‘nlab kilogramm chiqindilarni tayanch lagerga olib o‘tishga majbur. Odamlar bunga taxminan to‘rt soat sarflashadi, dronlar esa buni olti daqiqada bajaradi.
Nepalda Everestdagi chiqindilarni tozalash uchun dronlardan foydalanish boshlandi, deb xabar beradi Bloomberg. Aprel oyining o‘rtalaridan may oyining o‘rtalariga qadar dronlar 280 kilogrammdan ortiq chiqindilarni yig‘ib, qayta ishlashga jo‘natishgan.
Odatda, mahalliy aholi – sherpalar – dunyodagi eng baland cho‘qqini tozalash uchun mas’uldirlar. Ularning har biri muzliklar va yoriqlar bo‘ylab to‘rt soatlik yo‘lni bosib o‘tib, taxminan 20 kilogramm chiqindi tashiydi. Oxirgi toqqa chiqish mavsumida ularga SZ DJI Technology Co. kompaniyasining ikkita yirik droni yordam berdi, ular bir xil marshrutni 6 daqiqada bosib o‘tishga qodir.
Bloomberg ta’kidlaganidek, dronlar to‘plangan chiqindi tufayli “dunyodagi eng baland chiqindixona” deb ataladigan qiyaliklarni tozalash bo‘yicha keng ko‘lamli dasturning bir qismiga aylandi. Nepal hukumati baza lageri tepasiga ko‘tarilgan alpinistlardan o‘zlari bilan kishi boshiga kamida 8 kilogramm chiqindi olib ketishni talab qildi. Aks holda, ular 4000 dollarlik garovdan mahrum bo‘ladi, deb xabar beradi rbc.ru.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.