The Wall Street Journalga ko‘ra, Isroilning Eron bilan bog‘liq harbiy harakatlarga har kuni sarflashi 200 million dollarga yetadi. Asosiy xarajatlar mudofaaga bog‘liq: raketalarni yo‘ldan chiqarish kundalik o‘nlab, hatto yuzlab million dollarlarni tashkil etadi.
David’s Sling va Arrow 3 kabi himoya tizimlari har kuni faoliyatda — har bir perexvat 700 mingdan 4 million dollargacha turishi mumkin. Mojaro boshlanganidan beri Iron 400 dan ortiq raketa uchirdi, bu esa Isroilning mudofaa tizimlarini doimiy ishlatishni talab qiladi.
Qo‘shimcha xarajatlar aviahujumlarga bog‘liq: har bir F-35 uchishi, 1000 mildan ortiq masofadagi Iron maqsadlariga uchganda, soatiga taxminan 10 ming dollarni tashkil etadi, bu boyeviklar — JDAM va MK84 kabi qurollarning narxiga qo‘shimcha.
❕ Aaronov iqtisodiy siyosat instituti hisobicha, urushning bir oyi 12 milliard dollarga tushishi mumkin. Iqtisodchi Svi Ekshteyn ta’kidlaganidek: «Bu urush G‘aza yoki Hizbullohga qarshi operasiyalarga nisbatan ancha qimmat. Asosiy sabab — harbiy qurollar, ham mudofaa, ham hujumga doir, narxi katta».
Moliyaviy yuk hukumatga bosimni kuchaytiradi va mojaroni tezroq yakunlash talabini oshiradi, lekin Binyamin Netanyahu strategik maqsadlarga erishish — Eronning yadroviy va raketaviy infratuzilmasini yo‘q qilishda qat’iy turadi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.