Eron harbiy operasiya paytida AQSh kuchlari tomonidan hujumlar natijasida kirishlari yopilgan 18 ta yirik yer osti raketa omborlariga kirishni qayta tiklashga muvaffaq bo‘ldi.
Bu haqda CNN telekanali sun’iy yo‘ldosh tasvirlariga tayanib xabar berdi.
OAV xabar berishicha, Eron tomoni ushbu bazalarning tunnel tizimlariga kirishning 69 tasidan 50 tasini tozalashga muvaffaq bo‘lgan. Mutaxassislarning fikricha, bu Eronga yer osti omborlaridan o‘q-dorilarni tezda olib chiqish tufayli Isroil va boshqa Yaqin Sharq mamlakatlariga ancha ko‘p uzoq masofali ballistik raketalarni uchirish imkonini beradi.
Tahlilchilarning hisob-kitoblariga ko‘ra, Eronning yer osti omborlarida taxminan 1000 ta raketa bor, deb ta’kidlaydi kanal.
Sun’iy yo‘ldosh tasvirlari shuni ko‘rsatadiki, Eron tomoni yer osti inshootlariga kirishni tiklash uchun oddiy qurilish uskunalari - buldozerlar va yuk mashinalaridan foydalangan. Kirish yo‘llari ham ta’mirlangan. CNN bilan suhbatlashgan mutaxassislar natijada olingan tasvirlar Isroil-Amerika qo‘shma bombardimon kampaniyasining cheklangan samaradorligini va Tehronning raketa imkoniyatlarini tunnel kirishlariga intensiv va juda qimmat zarbalar berish orqali yo‘q qilib bo‘lmasligini ta’kidladilar.
Mutaxassislarning ta’kidlashicha, yigirma yildan ko‘proq vaqt oldin qurilishi boshlangan Eronning yer osti raketa bazalarining keng tarmog‘i uning raketalari va uchirish tizimlari uchun sezilarli darajada himoya qiladi. Ushbu inshootlarning sezilarli darajada chuqurligi, ularning ba’zilari toshlar ostida yuzlab metr chuqurlikda joylashganligi, Amerika va Isroilning ushbu bazalarga zarbalarining samaradorligini sezilarli darajada cheklaydi.
Pentagon vakili Shon Parnell CNN tergovi haqida izoh berishdan bosh tortdi va avvalgi bayonotini takrorladi: "AQSh harbiylari dunyodagi eng qobiliyatli va Prezident belgilaganidek, dunyoning istalgan vaqtida va istalgan joyida missiyalarni bajarish uchun barcha zarur imkoniyatlarga ega".
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
2026 йилги жаҳон чемпионатида иштирок этадиган Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро мундиал олдидан ютубдаги Markaziy Sektor каналининг махсус сони учун интервью берди.
Алина тоғ касаллиги сабаб ҳушидан кетган ҳолда монахлар томонидан топилган ва даволанган. Шу вақт ичида у тибет тиббиёти, медитация ва доривор ўсимликларни ўрганишга киришган.
Шу кунларда ижтимоий тармоқларда дунёнинг айрим мамлакатларида хантавирус инфекцияси тарқалаётгани ҳақида турли хабарлар эълон қилинмоқда. Хўш, у қандай касаллик? Инфекциянинг Ўзбекистонда тарқалиш эҳтимоли борми?
Меҳнат кодексининг 208-моддасига асосан дам олиш куни ишланмайдиган байрам кунига тўғри келган тақдирда, дам олиш куни байрамдан кейинги иш кунига кўчирилади.
Ўзининг бетакрор ижоди, дилларга яқин қўшиқлари ва юксак маҳорат билан ижро этилган жонли чиқишлари орқали миллионлаб мухлислар меҳрини қозонган Рустам Ғоиповга “Ўзбекистон Республикаси халқ артисти” фахрий унвони берилди.
Ғарбий Африка давлатлари ксенофобия ва зўравонлик ҳолатлари кучайгани сабабли ўз фуқароларини Жанубий Африка Республикасидан эвакуация қилишни бошлади.
Ливан ҳукумати мамлакат жанубида кенг кўламли вайронагарчилик ва гуманитар инқирозга сабаб бўлган Исроил томонидан амалга оширилаётган ҳарбий ҳаракатларни тўхтатиш лозимлигини билдирди.
АҚШ Денгиз пиёдалари корпусининг собиқ разведка офицери ва ҳарбий таҳлилчи Скотт Риттернинг айтишича, Старобельскда содир этилган терактдан сўнг Владимир Зеленский ва Киев режимига мансуб бошқа амалдорлар учун жиддий хавф юзага келган.
Хабарингиз бор, ҳамюртимиз Муроджон Аҳмадалиев навбатдаги жангини венесуэлалик Эгли Москедага қарши ўтказиб, нокаут эвазига ғалаба қозонди. Ижтимоий тармоқларда эса Москеда кучсиз, ҳеч ким танимайдиган боксчи эканлиги ҳақида турли "комментлар" тарқалди.
Яқинда Toshкент шаҳрининг Мирзо Улуғбек туманидаги 275-сонли мактабда информатика ўқитувчиси ва ўқувчилар ўртасида содир бўлган воқеа ижтимоий тармоқларда катта баҳс-мунозараларга сабаб бўлган эди.
2026 йил 22 май куни Қозоғистон Республикаси Миллий кутубхонасида Биринчи Боку Туркология Қурултойининг 100 йиллигига бағишланган Турк маданияти ва мероси жамғармасининг фундаментал илмий нашрлари тантанали равишда тақдим этилди.