Olimlarning ta’kidlashicha, dunyoning deyarli barcha mamlakatlarida ayollar erkaklarga nisbatan uzoqroq umr ko‘radi. Global o‘rtacha hisobda ayollar erkaklardan taxminan besh yil ko‘proq yashaydi.
Mutaxassislar bu holatni bir nechta omillar bilan izohlaydi.
Biologik omillar
Tadqiqotchilarning fikricha, ayollardagi estrogen gormoni yurak-qon tomir tizimini himoya qilishda muhim rol o‘ynaydi. Shuningdek, ayollarda ikki dona X-xromosoma mavjudligi ba’zi irsiy kasalliklarga qarshi qo‘shimcha muhofaza vazifasini bajarishi mumkin.
Turmush tarzi ta’siri
Olimlar erkaklar o‘rtasida chekish, spirtli ichimliklarni ko‘proq iste’mol qilish, xavfli kasblarda ishlash va tavakkalchilikka moyillik yuqoriroq ekanini ta’kidlaydi. Bu esa erta o‘lim xavfini oshiradi.
Masalan, Rossiya, Ukraina va Vyetnam kabi davlatlarda ayollar o‘rtacha erkaklardan o‘n yilgacha ko‘proq umr ko‘rishi kuzatiladi. Mutaxassislar bu holatda chekish va alkogol iste’moli muhim omillardan biri ekanini qayd etadi.
Sog‘liqqa munosabat
Ayollar odatda tibbiy ko‘riklardan muntazamroq o‘tadi va o‘z salomatligiga ko‘proq e’tibor beradi. Erkaklar esa ko‘pincha kasallik alomatlarini kechroq payqashi yoki shifokorga murojaat qilishni orqaga surishi mumkin.
Hamma joyda bir xil emas
Shu bilan birga, ayollar va erkaklar o‘rtasidagi umr davomiyligi farqi har bir mamlakatda turlicha. Ayrim davlatlarda bu farq juda katta bo‘lsa, boshqalarida bir necha yil bilan cheklanadi.
Olimlar ayollarning uzoq umr ko‘rishiga sabab bo‘ladigan yagona omil yo‘qligini, bu holat biologik xususiyatlar, turmush tarzi va ijtimoiy omillarning birgalikdagi ta’siri natijasi ekanini ta’kidlamoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
2026 йилги жаҳон чемпионатида иштирок этадиган Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро мундиал олдидан ютубдаги Markaziy Sektor каналининг махсус сони учун интервью берди.
Алина тоғ касаллиги сабаб ҳушидан кетган ҳолда монахлар томонидан топилган ва даволанган. Шу вақт ичида у тибет тиббиёти, медитация ва доривор ўсимликларни ўрганишга киришган.
Шу кунларда ижтимоий тармоқларда дунёнинг айрим мамлакатларида хантавирус инфекцияси тарқалаётгани ҳақида турли хабарлар эълон қилинмоқда. Хўш, у қандай касаллик? Инфекциянинг Ўзбекистонда тарқалиш эҳтимоли борми?
Меҳнат кодексининг 208-моддасига асосан дам олиш куни ишланмайдиган байрам кунига тўғри келган тақдирда, дам олиш куни байрамдан кейинги иш кунига кўчирилади.
“Манчестер Сити” клуби ярим ҳимоячиси Тижани Рейндерс жамоа бош мураббийи Пеп Гвардиоланинг кутилмаганда истеъфога чиққани ва бу қарорнинг ортида турган асл сабаблар ҳақида гапирди.
2006 йилги Жаҳон чемпиони ва “Олтин тўп” соҳиби, айни пайтда Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи сифатида фаолият юритаётган Фабио Каннаваро фаолиятидаги энг катта мақсади ҳақида гапирди.
АҚШ Денгиз пиёдалари корпусининг собиқ разведка офицери ва ҳарбий таҳлилчи Скотт Риттернинг айтишича, Старобельскда содир этилган терактдан сўнг Владимир Зеленский ва Киев режимига мансуб бошқа амалдорлар учун жиддий хавф юзага келган.
Ғарбий Африка давлатлари ксенофобия ва зўравонлик ҳолатлари кучайгани сабабли ўз фуқароларини Жанубий Африка Республикасидан эвакуация қилишни бошлади.
Ливан ҳукумати мамлакат жанубида кенг кўламли вайронагарчилик ва гуманитар инқирозга сабаб бўлган Исроил томонидан амалга оширилаётган ҳарбий ҳаракатларни тўхтатиш лозимлигини билдирди.
Хабарингиз бор, ҳамюртимиз Муроджон Аҳмадалиев навбатдаги жангини венесуэлалик Эгли Москедага қарши ўтказиб, нокаут эвазига ғалаба қозонди. Ижтимоий тармоқларда эса Москеда кучсиз, ҳеч ким танимайдиган боксчи эканлиги ҳақида турли "комментлар" тарқалди.
Яқинда Toshкент шаҳрининг Мирзо Улуғбек туманидаги 275-сонли мактабда информатика ўқитувчиси ва ўқувчилар ўртасида содир бўлган воқеа ижтимоий тармоқларда катта баҳс-мунозараларга сабаб бўлган эди.
2026 йил 22 май куни Қозоғистон Республикаси Миллий кутубхонасида Биринчи Боку Туркология Қурултойининг 100 йиллигига бағишланган Турк маданияти ва мероси жамғармасининг фундаментал илмий нашрлари тантанали равишда тақдим этилди.
Маълумотларга кўра, қурол-яроғ ва ҳарбий технологиялар етказиб бериш Халқаро суднинг Ғазода геноцид хавфи мавжудлиги ҳақидаги огоҳлантиришидан кейин ҳам давом этган.