👉 Bu oxirgi oylarda Yevropadagi uchinchi yirik energetik insident hisoblanadi.
2025 yil 4 iyul, juma kuni Chexiyada keng ko‘lamli elektr ta’minotida uzilish sodir bo‘ldi. Bu holat Pragada metro poyezlarining harakatini to‘xtatdi, shuningdek mamlakatning bir qismida transport va infratuzilma ishini izdan chiqardi.
Energetika tizimi operatori CEPS ma’lum qilishicha, Liberes, Markaziy va Sharqiy Bogemiya viloyatlaridagi qator transformator podstansiyalari toksiz qolgan.
Hozircha uzilishning aniq sabablari o‘rganilmoqda, ammo rasmiylar hech qanday kiberataka yoki diversiya izlari aniqlanmaganini ma’lum qildilar.
🇨🇿 Chexiya ichki ishlar vaziri Vit Rakushan milliy televideniyeda chiqish qilib, hech qanday xavfsizlik tahdidi aniqlanmaganini ta’kidladi.
🇨🇿 Transport vaziri Martin Kupkaga ko‘ra, uzilish mamlakatdagi 14 ta mintaqaning 5 tasini qamrab olgan. Pragada daryoning o‘ng sohilida tramvaylar to‘xtagan, metro esa qisman faoliyatini to‘xtatgan. Keyinchalik transport kompaniyasi DPP harakat tiklanganini ma’lum qildi.
📍 Chexiya ommaviy axborot vositalari poytaxt va Markaziy Bogemiyada o‘nlab odamlar liftlarda qamilib qolgani haqida xabar berdi.
📍 Mamlakat janubida elektr tarmoqlarini ta’minlovchi E.ON kompaniyasi xizmat ko‘rsatadigan hudud bu uzilishdan ta’sirlanmagan.
📍 Shuningdek, Polshada ham hech qanday uzilish kuzatilmagan, u yerda energetik tizim barqaror bo‘lgan.
⚠️ Chexiyadagi ushbu uzilish oxirgi oylarda Yevropada kuzatilgan uchinchi yirik elektr ta’minoti insidenti bo‘ldi:
Aprelda Ispaniya tarixidagi eng yirik elektr uzilishi bir necha o‘n shaharni qamrab olgan;
Martda esa London Xitrou aeroportidagi yong‘in elektrosnabjeniyeni izdan chiqargan edi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.