Finlyandiya, Estoniya, Latviya, Litva va Polsha qarshi piyoda minalaridan foydalanishni taqiqlovchi Ottava konvensiyasidan chiqishini e’lon qildi. Qarshi piyoda minalari insonparvarlikka zid va shafqatsiz qurol turi hisoblanadi, chunki ular barcha tomonlarni ajratmasdan jarohatlaydi va mojarodan keyingi yillar davomida xavfli bo‘lib qoladi. NATOning Rossiya bilan quruqlik chegarasiga ega olti davlatidan faqat Norvegiya ushbu konvensiyada qolmoqda.
Shu bilan birga, Rossiya konvensiyani imzolamagan va dunyodagi eng katta qarshi piyoda mina zaxiralariga ega — taxminan 26 million dona. Ularning ko‘plari Ukrainada qo‘llanilmoqda.
Beshta NATO mamlakati Rossiya va Belarus bilan chegarasi uzunligi taxminan 3500 km bo‘lib, uni himoya qilish uchun millionlab mina talab etiladi. Ayniqsa zaif davlatlardan biri — Litva bo‘lib, u yaqin yillarda ularning ishlab chiqarishiga taxminan 800 million yevro ajratmoqchi. Rossiyaning mumkin bo‘lgan hujum yo‘llaridan biri Suvalk koridori hisoblanadi. The Telegraph xabar berishicha, NATO mutaxassislari qaysi chegara qismlarini mina bilan to‘ldirish kerakligini tahlil qilmoqda. Maqsad — maksimal qo‘rqitish va qisqa vaqt ichida shunchaki katta zarar yetkazishki, Moskva uzoq davom etadigan urush g‘oyasidan voz kechsin.
Nizolar qurbonlariga yordam beruvchi nodavlat tashkilot Handicap International vakili Yeva Mariya Fisher DWga bergan intervyusida bu holatni “xavfli va tashvish uyg‘otuvchi” deb atadi. Fisherning fikricha, himoya uchun alternatsiga usullar qimmatroq tuyulishi mumkin, ammo qarshi piyoda minalaridan foydalanish bilan bog‘liq katta xarajatlar va zararlarni hisobga olganda, bunday emas.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.