Ekologik nuqtai nazardan qaraganda, 2019 yilda dunyoning eng ifloslangan shaharlari orasida Ukrainaning Chernobil shahri yetakchi o‘rinni band etdi. 1986 yilda Chernobilda sodir bo‘lgan texnogen xalokat hozirgi kunga qadar uning reytingda yetakchi o‘rinni band etib kelishiga sabab bo‘lmoqda. Biroq ushbu reyting aholi istiqomat qilayotgan shaharlar o‘rtasida tuzilgan. Chernobil esa “aholisiz” shaharlar ro‘yxatiga kiritilgan.
10. Akkra (Gana)
Bu yerda elektron uskunalarning dunyodagi eng o‘lkan chiqindixonasi joylashgan. Har kuni Akkraga AQSh va Yevropadan o‘z xizmatini o‘tab bo‘lgan tonnalab elektron texnikalar olib kelinadi. Mahalliy aholi chiqindilar ichidan biron bir foydali buyum qidirishadi. Ular elektron chiqindilarni yoqib, ichidagi rangli metallarni ajratib oladi. Uzluksiz plastik buyumlarning yonishi turli zaharli unsurlarning atrof-muhitga tarqalishiga sabab bo‘ladi. Elektron buyumlar “qabristoni” atrofidagi havo tarkibida me’yordan bir necha yuz barobar ortiq bo‘lgan: simob, qo‘rg‘oshin, kadmiy kabi kimyoviy unsurlar mavjud.
9. Ranipet (Hindiston)
Terini qayta ishlash zavodi ushbu kichik shaharchani eng ifloslangan shaharlar reytingidan joy egallashiga sabab bo‘ldi. Mazkur zavod terini qayta ishlash va bo‘yash uchun bir qator kanserogen (zararli) moddalardan foydalanadi. Oqibatda zavod chiqindixonasidagi zararli chiqindilar qisman yer osti suvlarigacha yetib boradi. Bunday holatda ichimlik suvining sifati yo‘qoladi, qishloq xo‘jaligi sohasi jabr ko‘radi.
Bir necha yil ilgari Hindiston hukumati zavodning qayta ishlash bo‘limlaridan birini yopgan edi. Biroq vaziyat o‘zgarmasdan qolmoqda. Tashkilot rahbariyatiga tez orada zararli chiqindilar hajmini 50 foizga qisqartirishga mo‘ljallangan loyiha taqdim etish majburiyati yuklatilgan.
8. Karabash (Rossiya)
Karabash shahri Chelyabinsk viloyatida joylashgan. Ushbu shahar 2014 yilda “Rossiya Federasiyasining, murakkab ijtimoiy-iqtisodiy vaziyatda bo‘lgan ko‘p tarmoqli shahar tizimlari” ro‘yxatiga kiritilgan.
Misni qayta ishlashga ixtisoslashgan bu tashkilot deyarli bir asrlik tarixga ega texnologiyalarini haligacha yangilamagan. Uzoq yillar davomida barcha zararli unsurlar atrof-muhitga tarqagan, tozalash tizimi deyarli qo‘llanilmagan. Zavod tashkil etilayotganda tozalash tizimi hisobga olinmagan.
Tozalash inshootlari faqatgina 2005 yilga kelib ishga tushirildi. Bu 2006 yilda “ekologik falokatli hududlar” ro‘yxatiga kiritilgan shaharning 2009 yilga kelib ro‘yxatdan chiqishiga imkon berdi.
2010 yilda bu yerda kuz faslining erta kelishi va iqlim o‘zgarishi rasman qayd etildi. Iyun oyining ikkinchi yarmiga kelib, hududdagi barcha o‘simlik olamining barglari sarg‘ayib, daraxtlar barg tashladi.
Oqibatda qishloq xo‘jaligi va mahalliy aholi misli ko‘rilmagan ziyon ko‘rgan.
7. Kabve (Zambiya)
Kabve shahri mamlakat poytaxti Lusaka shahridan 140 kilometr uzoqlikda joylashgan. XX asr boshlarida bu yerda qo‘rg‘oshin, vanadiy va rux (sink) yer osti konlari topilgan. Topilmani o‘zlashtirish infratuzilmasini barpo etish aholi istiqomat qilish punktining tashkil etilishiga sabab bo‘ldi.
1994 yilga qadar kon sanoatining tozalash tizimisiz faoliyat olib borishi quyidagi salbiy oqibatlarni yuzaga keltirdi:
- Atrof-muhit ifloslanish darajasi belgilangan me’yordan to‘rt barobar oshib ketdi;
- Mahalliy aholining deyarli barchasida ko‘ngil aynishi, ichki a’zolarning surunkali kasalliklari, ich ketish, o‘tkir qon zaharlanishi alomatlari qayd etilgan;
- Eng dahshatlisi, zaharli konsentrat moddalar yosh bolalar ichki a’zolarida ham aniqlangan.
Tozalash tizimining joriy etilishi kerakli natijani bermayapti. Sababi mahalliy aholi zaharlanib bo‘lgan va zararli konsentratlar ularning tanasiga singib ketgan.
6. Norilsk (Rossiya)
Rossiyaning Norilsk shahri dunyoning eng ifloslangan shaharlari orasida har yili yetakchi o‘rinlarni band etib keladi.
Shaharda 200 000 ming aholi istiqomat qiladi. Ularning yarmi “Norilskiy Nikel” metallurgiya kombinatida mehnat qilishadi. Bu yerda 10 dan ortiq metall turlari qazib olinadi va qayta ishlanadi.
Atmosferaga ajralib chiqqan metall zarralari nafas olish yo‘llariga kirib boradi va ko‘ngil aynishi, oshqozon kasalliklari, tana a’zolarining surunkali xastaliklari kabi salbiy oqibatlarga olib keladi. Bu yerda tozalash tizimlari tez-tez yangilanadi va atmosferaga ajralib chiqayotgan zararli moddalar hajmi kamayishiga olib keladi. Biroq shaharni zararli unsurlardan xalos qilish uchun ko‘rilayotgan chora-tadbirlar yetarli bo‘lmayapti.
5. Dakka (Bangladesh)
Bangladesh o‘zining ko‘p sonli aholisi bilan mashhur. Poytaxt va unga qo‘shni hududlar aholisi buni yaxshi his qiladi. Bu shaharda jami bo‘lib, 20 million aholi istiqomat qiladi.
Bu yerda asosiy transport vositasi “riksh” (aravaga o‘xshash odam tashish vositasi) hisoblanadi. Har kuni 400 000 ortiq odam tashuvchilar ko‘chaga chiqadi. Aynan ular shahardagi ko‘p kilometrlik tirbandliklarni hosil qiladi.
Burigangi daryosi qirg‘og‘ida joylashgan bandargohga har kuni minglab tonna chiqindilar yig‘iladi. Chiqindilar oqimini hech kim nazorat qilmaydi. Daryoning suvi shu qadar ifloslanganki, undan taralayotgan qo‘lansa hid bir nech yuz metr naridan seziladi.
Shaharning turli hududlarida tonnalab maishiy chiqindilar va o‘lik jonivorlarning tanalari yoyilib yotadi. Chiqindi va o‘lik jonivorlar tanalari o‘zlaridan qo‘lansa hid va turli yuqumli kasalliklar tarqatadi.
4. Dzerjinsk (Rossiya)
Nijegorodsk viloyatida joylashgan ushbu shahar og‘ir ekologik ahvolga tushib qolgan. Dzerjinsk 2008–2013 yillar davomida “Rossiyaning ekologik nuqtai nazardan eng sharoiti og‘ir shaharlari reytingi”ga kiritilgan. 2014 yilda atmosferadagi zararli konsentrat moddalarning kamayishi munosabati bilan shahar yuqoridagi ro‘yxatdan chiqarilgan.
Biroq shunga qaramasdan, atmosferadagi zararli unsurlar hajmi yuqori hisoblanadi. Ekologik sharoitning og‘irligiga quyidagi omillar sabab bo‘lmoqda:
- Shahar yaqinida joylashgan yirik “Chernaya dira” maishiy chiqindilar poligoni;
- Bir nechta kimyoviy chiqindilar ko‘milgan maskanlar. Ulardan eng mashhuri “Simazin” nomi bilan tanilgan chiqindixona;
- “Beloye more” kimyoviy yer usti chiqindixonasi.
3. Sukinda (Hindiston)
Zanglamas po‘lat eritib olish uchun zarur bo‘lgan Hindiston metall qazilma konlarining deyarli barchasi Sukinda vodiysida joylashgan. Vodiyga yondosh bo‘lgan shahar atrofida ochiq usul bilan kon qazish ishlari olib boriladigan 12 shaxta faoliyat yuritadi.
Oqibatda barcha ishlab chiqarish chiqindilari yer sathida qolib ketadi. Ayni vaqtda yig‘ilgan chiqindilar hajmi 35 million tonnani tashkil etmoqda. Yig‘ilgan kanserogenlar orasida eng zaharlisi olti valentli xlor hisoblanadi. Ayni vaqtda uning atmosferadagi hajmi ko‘rsatilgan me’yordan 3-4 barobar oshib ketgan.
Zaharli moddalrning ko‘p qismi yer osti suvlariga borib qo‘shiladi yoki Braxmani daryosiga oqizib yuboriladi. O‘z navbatida, Braxman daryosi 3 million inson uchun yagona suv manbai hisoblanadi.
2. Tyanin (Xitoy)
Tyanin shahri aholisi 800 000 nafarni tashkil qiladi. Ularning uchdan bir qismi shifokorlarning “jiddiy kasalliklar” ro‘yxatida turadi. Shahar o‘zining qo‘rg‘oshinni qayta ishlash zavodlari bilan mashhur. Tyanin Xitoy bo‘ylab qayta ishlanadigan qo‘rg‘oshin hajmining teng yarmini yetkazib beradi.
Shaharni qurshab olgan ko‘k rangli tutun asosiy muammo emas. Asosiy muammo yer sathi tarkibidagi qo‘rg‘oshin zarralaridir. Zarralar yerdan qishloq xo‘jaligi mahsulotlari va ichimlik suvi tarkibiga ham o‘tadi. Oqibatda qo‘rg‘oshin moddasi inson tanasiga kirib boradi va ularning hayotiga jiddiy xavf soladi.
Ushbu hudud dalalarida yetishtirilgan don mahsulotlari ichki va tashqi savdo uchun taqiqlangan. Ularning tarkibidagi qo‘rg‘oshin moddasi belgilangan me’yordan 26 barobar ko‘p.
Linfen (Xitoy)
Ushbu hudud dunyodagi eng ifloslangan shaharlar reytingi yetakchisi. Bir vaqtlar bu maskan Xitoy imperatorining poytaxti bo‘lgan. Hozirgi kunda bu yer yuzidagi ekologik eng ifloslangan maskan.
Linfenda tabiiy gaz yo‘qligi sababli energiya manbai ko‘mir hisoblanadi. Linfen mamlakat bo‘ylab qazib olinadigan ko‘mirning uchdan ikki qismini yetishtiradi. Ushbu shaharda atmosfera shunchaki ifloslangan emas, bu yerda kislorod deyarli yo‘q.
Atmosfera quyidagi moddalar bilan zaharlangan:
- kul;
- ko‘mir zarralari;
- azod oksidi;
- oltingugurt dioksidi;
- margumush;
- qo‘rg‘oshin.
Linfenda joylashgan zavod va fabrikalar har kuni atmosferaga hayot uchun xavfli bo‘lgan tutunlar chiqaradi. Shu bilan birga, fabrika va zavodlarda qayta ishlash oqibatida zaharlangan suvlar yer sathiga oqiziladi. Bu yerda quyoshli kunda ham ko‘rish masofasi 300 metrni tashkil etadi.
Xitoy sog‘liqni saqlash vazirligining rasmiy bayonotiga ko‘ra, mazkur hududda istiqomat qiladigan 3 milliondan ortiq aholining sog‘ligida jiddiy muammolar bor. Yaqin yillarda mamlakat rahbarlari zaharli chiqindilar hajmini kamaytirish maqsadida bir nechta ko‘mir shaxtalarini yopishni rejalashtirgan. Biroq buning boshqa tomoni ham bor. Shaxtalar yopilsa, mahalliy aholi ishsiz qoladi.
Bekzod MUSURMONOV tarjimasi
Manba: zarnews.uz
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Дунёда 100дан ортиқ давлат борки, уларнинг ҳар бирига хос тарих, маданият ва миллийлик бор ва булар инсонни ўзига жалб қилади. Дунёда гўзал бир халқ борки, унинг маданияти бугун бутун дунё эътиборини тортмоқда. Сиз Қорақалпоғистон ҳақида билармидингиз?!
Агар сиз охирги 6 ойда банкдан ҳеч қандай кредит олмаган бўлсангиз ёки илк марта кредитга мурожаат қилаётган бўлсангиз, банк қарз юкини ҳисобламаслиги мумкин.
Сайёра тезроқ айланмоқда, 10 июль йилнинг энг қисқа куни бўлди, у стандарт 24 соатдан 1,36 миллисонияга камроқ давом этди. Бу ҳақда DW халқаро Ер айланиш хизмати ва АҚШ ҳарбий-денгиз обсерваториясига таяниб хабар бермоқда.
“UzAuto Motors” 2025 йил 21 июлдан бошлаб мижозларга Chevrolet Onix, Tracker ва Damas моделдаги автомобилларни янги шартларда харид қилиш имконини тақдим этмоқда.
Грециядаги қаттиқ иссиқлик фонида яна бир йирик ўрмон ёнғини келиб чиқди — бу сафар Коринф шаҳри яқинида, жанубий муниципалитетдаги тоғли ҳудудда. Ҳокимият маълумотларига кўра, ёнғин тез суратда тарқалган ва маҳаллий аҳоли ўз уйларини шошилинч тарк этишга мажбур бўлган.
Ғазо секторидаги очлик хавфи борасида “Save the Children”, “Chegarasiz шифокорлар” каби йирик ташкилотлар ҳам иштирок этган 100 дан ортиқ инсонпарварлик гуруҳи қўшма баёнот билан чиқди.
Украина пойтахти Киев ва мамлакатнинг бир қатор шаҳарларида "Миллий коррупцияга қарши кураш бюроси" (НАБУ) ҳамда "Махсуслаштирилган коррупцияга қарши прокуратура" (САП) ваколатларини чекловчи қонунга қарши оммавий норозилик намойишлари бўлиб ўтди.
Украина пойтахти Киев ва мамлакатнинг бир қатор шаҳарларида "Миллий коррупцияга қарши кураш бюроси" (НАБУ) ҳамда "Махсуслаштирилган коррупцияга қарши прокуратура" (САП) ваколатларини чекловчи қонунга қарши оммавий норозилик намойишлари бўлиб ўтди.
Истанбул Россия ва Украина ўртасида 2022 йил 24 февралда бошланган урушни тугатиш мақсадидаги тўғридан-тўғри музокаралар майдони бўлиб қолмоқда. Томонлар учинчи раундни ўтказишга ўзаро розилик берган.
Сайёра тезроқ айланмоқда, 10 июль йилнинг энг қисқа куни бўлди, у стандарт 24 соатдан 1,36 миллисонияга камроқ давом этди. Бу ҳақда DW халқаро Ер айланиш хизмати ва АҚШ ҳарбий-денгиз обсерваториясига таяниб хабар бермоқда.
Жаҳон маркетплейсларида мазкур ўйинчоқ 22 доллардан 900 долларгача сотилмоқда. Миллий маркетплейсда эса мазкур ўйинчоқларни 45 минг сўмдан топиш мумкин.
Хабарга асосан, ёнғинни ўчириш учун 5 та ёнғин-қутқарув экипажлари соат 10:57 да воқеа жойига бориб, 11:17 да ўраб олинган ва ёнғин соат 11:50 да тўлиқ ўчирилган.
Россия чегарачилари сўннги пайтларда Ўзбекистон ва Тожикистон фуқароларини радикал диний каналларга обуна бўлгани учун мамлакатга киритишдан бош тортмоқда. Бу ҳолат ТАСС агентлиги ўрганган 20 дан зиёд суд материалларида қайд этилган.
Эронда кузатилаётган ғайритабиий иссиқ об-ҳаво туфайли сув омборларидаги сув сатҳи сўнгги бир асрдаги энг паст даражага тушди. Бу эса мамлакат бўйлаб сув ва электр таъминотида жиддий узилишларга сабаб бўлмоқда.
Туркия Президенти Ражаб Тоййиб Эрдўған Истанбулда бўлиб ўтаётган IDEF-2025 мудофаа кўргазмасида нутқ сўзлар экан, Ғазода рўй бераётган воқеаларга нисбатан жаҳон ҳамжамиятининг сукутини қаттиқ танқид қилди.
АҚШнинг собиқ президенти Дональд Трамп Барак Обамани 2016 йилги президентлик сайловларида Россия уни қўллаб-қувватлагани ҳақида жамоатчилик фикрини атайлаб шакллантирганликда айблади.
Фаластин Соғлиқни сақлаш вазирлигининг маълум қилишича, муҳосарадаги Ғазо секторида сўнгги 24 соат давомида очлик ва кам овқатланиш оқибатида 18 киши ҳалок бўлди.
Украина президенти Владимир Зеленскийнинг маълум қилишича, ўтган тун давомида Украина шаҳарлари ва аҳоли пунктларига 420 дан ортиқ дрон ва 20 тадан ортиқ ракета билан ҳужум қилинган. Ҳужумлар натижасида 2 киши ҳалок бўлган, 15 киши яраланган.
Суриянинг Эс-Сувейда вилоятида друзлар қўмондони Ҳикмат ал-Ҳижрига қарашли кучлар томонидан наслдан-насл яшаб келган уйларидан мажбуран чиқарилган бедуин араб оилаларининг бир қисми эвакуация қилинди.
Исроил армиясининг амалдаги ва собиқ ҳарбийлари The Wall Street Journal нашрига маълум қилишича, Исроил аскарлари Ғазо секторида гуманитар ёрдам тарқатиш пункти яқинида оқ байроқ кўтариб турган палестинлик фуқароларга нисбатан ўқ узганини тан олди.
16 июл куни Исроил ҳарбий самолётлари Сурия пойтахти Дамашқдаги муҳим объектларга — Мудофаа вазирлиги, Ҳарбий штаб ва Президент саройи атрофига зарба берди. Бу ҳужум оддий ҳаво зарбаси эмас эди — бу аниқ сиёсий стратегиянинг давомидир.
Болгарияда дипломатнинг машинасига ортилган 200 килограммдан зиёд гиёвандлик моддаси мусодара қилинди. Таъкидланишича, мамлакат тарихида бунчалик йирик наркотик партияси биринчи марта фош қилинди.
АҚШнинг Исроилдаги элчиси Майк Хакаби Исроил ҳукуматининг масиҳий ташкилотлар ва уларнинг хорижий ходимларига нисбатан ҳаракатларидан жиддий норозилик билдирди.
Санкциялар таркибига қурол етказиб беришни тўхтатиш, ҳарбий ҳамкорлини якунлаш, суд орқали жавобгарликни кучайтириш, шунингдек, Исроил компанияларга нисбатан иқтосодий чекловлар жорий этиш каби бандлар киради.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган, ўзини гўёки дефектолог-психолог деб атаган Д.Ж дудуқланган болаларни сўкиниш ва қўрқитиш усулида даволашга урингани акс этган видеохабар бўйича Болалар омбудсмани 2024 йилнинг якуни ва 2025 йил январ ойида ўрганиш олиб борган ва бу ҳақда жамоатчиликка маълумот берган.
Ўзбекистон Республикаси Экология вазирлиги ва унинг ҳузуридаги Давлат экологик экспертиза маркази, шунингдек, оммавий ахборот воситалари вакиллари учун Озарбайжонга пресс-тур ташкил этилди. Пресс-тур давомида журналистлар “Sea Breeze” компаниясининг Боку шаҳридаги фаолияти билан яқиндан танишдилар ва унинг халқаро экологик стандартларга қай даражада мос келиши ўрганилди.
Бюджетдан ташқари пенсия жамғармасининг Оҳангарон туман бўлими бошлиғи маҳаллий фуқаронинг йўқолган меҳнат дафтарчасини тиклаб, уни ёшга доир пенсияга чиқариб бериш эвазига 1500 АҚШ долларини пора сифатида олган вақтида унинг ноқонуний ҳаракатларига чек қўйилди.
2025 йил 14 июль куни Исроил армияси Ғазо секторидаги бир нечта ҳудудларга кенг кўламли ҳаво ва артиллерия зарбаларини амалга оширди. Маҳаллий тиббий манбалар ва гувоҳларга кўра, ушбу ҳужумлар натижасида камида 11 фаластинлик ҳалок бўлган, ўнлаб тинч аҳоли жароҳатланган.
Маҳаллий манбаларга кўра, тўқнашувлар ҳар икки томон вакилларининг бир-бирларига тегишли автомашиналарни олиб қўйиши ортидан бошланган. Низо тез орада оғир қуроллар қўлланилган шафқатсиз жангларга айланди.
Украинага қарши урушда Россия армияси сафида жанг қилган 66 нафар Ўзбекистон фуқароси ҳалок бўлди. Уларнинг кўпчилиги қамоқдан озодликка чиқиш умиди билан урушда қатнашган. BBC ва «Медиазона» манбаларига кўра, улар асосан «Вагнер» гуруҳи орқали фронтга юборилган.
Япония жануби-ғарбидаги Токара ороллари атрофида июн охиридан буён 1,9 минг мартадан кўпроқ зилзила қайд этилгани ҳақида мамлакат бош метеорология бошқармаси маълум қилди.
Бу ҳақда Трамп NBC News телеканалига берган интервьюсида маълум қилган ва АҚШ, НАТО ҳамда Украина ўртасидаги янги ҳарбий ёрдам келишувининг тафсилотлари билан ўртоқлашган.
АҚШнинг президенти Дональд Трамп 2024 йилдаги ҳомийлар йиғилишида сўзлаб, Россия президенти Владимир Путинни Украинага ҳужум қилмаслик учун Москвага бомба ташлаш билан таҳдид қилганини маълум қилди.
БМТнинг Аҳолишунослик жамғармаси (ЮНФПА) маълум қилишича, Ғаза секторида тахминан 50 минг ҳомиладор ва эмизикли аёл бир неча кундан бери овқатга етиб бормай, жуда оғир шароитда яшамоқда.
Россия президенти Владимир Путин Роман Старовойтни транспорт вазири лавозимидан озод қилгач, у ўз жонига қасд қилгани ҳақида хабарлар тарқалди. Фожиага нима сабаб бўлган?
Исроил томонидан қўзғатилган гуманитар инқироз, Ғазога нисбатан кучайтирилган блокада ва инсонпарвар ёрдамларнинг киришини тўсиш билан янада оғирлашмоқда.
Техасда кучли ёмғир ва Гвадалупе дарёсининг тошиб кетиши оқибатида юзага келган сув тошқини оқибатида камида 104 киши ҳалок бўлди. Бу ҳақда The New York Times нашри хабар берди.
Исроил армиясининг қамал остидаги Ғазо секторига қилган навбатдаги тонгги ҳаво ҳужумлари натижасида камида 10 фаластинлик ҳалок бўлди. Марҳумлар орасида бир чақалоқ ҳам бор. Яна кўплаб инсонлар жароҳат олди.
Давлат нефть корпорацияси Бадаловнинг “тўсатдан ўлими”га бағишланган пресс-релизда унинг раҳбарлигида “қисқа вақт ичида кенг кўламли илм-фанни талаб қилувчи лойиҳалар амалга оширилганини” таъкидлади
Исроил Ғазо сектори аҳолиси, хусусан, болаларни атайин оч қолдирмоқда, яъни очликдан қурол сифатида фойдаланмоқда. Defence for Children International ва Doctors Against Genocide ташкилотлари томонидан эълон қилинган “Бутун авлодларнинг оч қолдирилиши” ҳисоботида шундай хулоса илгари сурилган.
Арманистон суди уни “ҳокимиятни эгаллаб олишга чақиришда” айблаб ДХХ қамоқхонасига жойлаштирди. Шу вақтнинг ўзида унга тегишли бўлган "Арманистон электр тармоқлари" (АЭТ) компаниясини миллийлаштириш бошланди.
Исроил оммавий ахборот воситаларининг хабар беришича, АҚШ расмийлари Ғазо секторида отишмаларни тўхтатиш ва асирларни алмашиш бўйича келишувга эришиш мақсадида Исроилга босим ўтказишга тайёрланмоқда.
Шу билан бирга, NDMA келгуси 12 дан 24 соатгача мамлакатнинг катта қисмларига таъсир қилиши кутилаётган кучли ёмғир ва момақалдироқ ҳақида огоҳлантирди.
Россия томонидан Киевга уюштирилаётган ҳужумлар кучайгани сари, Украина пойтахтидан қочаётган фуқаролар сони ҳам ормоқда, деб ёзади Германиянинг NTV нашри.
Эрон расмийлари ушбу ҳужумларни халқаро ҳуқуқ ва журналистлар хавфсизлигига қарши жиноят сифатида баҳоламоқда. Ҳодисалар халқаро ҳамжамият томонидан кескин қораланиши мумкин.
Шовот тумани Фавқулодда вазиятлар бўлими ходими ҳам ўзганинг ишончига кириб, ички ишлар органларидаги танишлари орқали унга ҳайдовчилик гувоҳномаси олиб беришини айтиб, эвазига 1400 АҚШ доллари ва 1 млн 300 минг сўм олганлик ҳолати ҳужжатлаштирилди.
Эрон Теҳроннинг тўхтатишга рози бўлгани ҳақида хабарлар тарқалган тинчлик келишувининг муддати яқинлашар экан, Исроилга бир нечта босқичли ҳаво ҳужумларини бошлади.
"Теҳроннинг амалиётлари “дўст ва қардош Қатар давлати ва унинг халқи учун таҳдид ёки хавф туғдирмайди”, дейилади Эрон Миллий хавфсизлик кенгаши баёнотида.