Dunyo aholisining o‘sish sur’ati 1963 yilda o‘zining eng yuqori darajasiga chiqib, bir yil ichida 2,3 foizni tashkil etgan edi. Shundan so‘ng o‘sish sur’ati bosqichma-bosqich pasayib bordi.
2020 yilga kelib esa aholi o‘sishi 1 foizdan ham past darajaga tushdi. Shu tariqa, so‘nggi qariyb 60 yil davomida jahon aholisi o‘sish sur’ati 1 foiz bandidan ortiqqa sekinlashdi.
Demograflar prognozlariga ko‘ra, hozirgi tendensiya saqlanib qolsa, yana taxminan 60 yildan keyin aholi o‘sish sur’ati manfiy ko‘rsatkichga o‘tishi mumkin. Bu esa dunyo aholisi soni o‘sishdan to‘xtab, qisqarish bosqichiga kirishini anglatadi.
Mutaxassislar bu jarayonga tug‘ilish darajasining pasayishi, aholining qarishi va qator mamlakatlarda demografik o‘zgarishlar asosiy omil bo‘layotganini ta’kidlamoqda.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
1. 🇺🇿 Ўзбекистон — Марказий Осиёдаги энг йирик олтин ишлаб чиқарувчи. Ўзбекистон 2025 йилда 9,9 миллиард долларлик олтин экспорт қилди. Марказий банк захираси — 415,5 тонна олтин. Бу дунёдаги энг йирик захиралардан бири.
Бугун, 5 август куни Ўзбекистон футбол ассоциацияси (ЎФА) мажлислар залида миллий терма жамоа бош мураббийи Фабио Қаннаваро иштирокида матбуот анжумани бўлиб ўтди.
Мутахассислар куннинг энг иссиқ вақтларида очиқ ҳавода узоқ қолмаслик, кўпроқ сув ичиш ва болалар ҳамда кексалар саломатлигига алоҳида эътибор қаратишни тавсия этмоқда.
Латвия Миллий Қуролли кучлари штаби офицери Янис Слайдинш Россия ва Беларус президентларидан ҳам худди Венесуэла ва Эрон раҳбарларидек "қутулиш" кераклигини маълум қилди.
Қорақалпоғистонда фермер хўжалигидан газ учун асоссиз ундирилган 96 млн сўмдан ортиқ маблағ қайтарилди. Ўрганишларда газ сарфини аниқлашда асосий қурилма ўрнига юқорироқ кўрсаткич қайд этган иккинчи ҳисоблагич маълумотларидан фойдаланилгани аниқланди.
Ҳароратнинг бор-йўғи 1 даражага кўтарилиши матча чойи ҳосилига ва унинг ўзига хос таъмига жиддий хавф туғдирмоқда. Натижада чой тобора тахирлашиб, нархи сезиларли даражада ошиши мумкин.
Испания Ички ишлар вазири Фернандо Гранде-Марласка Сеута анклавига кирган 72 минг нафар муҳожирдан 70 минг нафари аллақачон Марокашга қайтарилганини маълум қилди.
Фернандес Магалён автомобил ўғирлаш, товламачилик ва наркотик савдосида ҳам айбланмоқда. Унга нисбатан АҚШ Миллий хавфсизлик бошқармаси ҳам тергов олиб бормоқда.