Balandlikka ko‘tarilayotganda, samolyotda uchganda yoki metroga tushganda to‘satdan quloqlar bitib qolishiga duch kelgandirsiz? Atrof-muhitdagi bosim tufayli quloq bitishi tabiiy holat va davolanishni talab etmaydi. Biroq ba’zi insonlarda quloq hech qanday tashqi ta’sirsiz bitib turadi va bu holat bosh og‘rig‘i bilan kechadi. Quyida buning sabablarini ko‘rib chiqamiz.
Quloq bitishi va boshdagi og‘riqlar ko‘pincha qon bosimining oshganida ro‘y beradi. Gipertoniyadan tashqari sabablar:
kuchli O‘RVI paytida burun bo‘shlig‘i yoki eshitish naychasida yallig‘lanish paydo bo‘lishi (otit, rinit). Kasallik yuqori harorat, tomoq og‘rig‘i va tanada turli og‘riqlar bilan kechadi;
yuqori nafas yo‘llarining bakterial infeksiyasi;
suzish va cho‘milgandan keyin quloqlarga suv kirishi. Suv sizib chiqib ketishi uchun boshingizni yerga parallel ravishda egib, bir oz sakrashingiz kerak. Agar buning iloji bo‘lmasa, shifokorga murojaat etish kerak. Aks holda asoratlar qolishi mumkin.
Shamollash tufayli quloqlar bitishi va bosh og‘rig‘idan xalos bo‘lish uchun birinchi navbatda O‘RVIning o‘zini davolash kerak. Agar kasallik o‘tib ketgan bo‘lsa-yu, noqulay alomatlar qolgan bo‘lsa, shifokor bilan maslahatlashish kerak. Kuchli O‘RVIdan qolgan asoratlar alohida davolanadi.
Bosh og‘rig‘i va quloq bitishining eng keng tarqalgan sababi — gipertoniya. Qon bosimining to‘satdan ko‘tarilishi xavfli bo‘lib, hatto insultga ham olib kelishi mumkin. Shuning uchun agar yoshi katta insonning quloqlari to‘satdan bitib qolsa, boshi qattiq og‘risa, yurak juda tez ursa, ko‘z atrofi qorong‘ilashsa va bosh aylansa, zudlik bilan tez yordam shifokorini chaqirish kerak.
Agar siz gipertonik bo‘lsangiz va qon bosimining oshishi siz uchun odatiy hol bo‘lsa, quloqlaringiz bitishi dorilaringizni ichish va dam olish vaqtingiz kelganini anglatadi.
Kuchli charchoq va stress ham bosh og‘rig‘i va quloq bitishiga olib kelishi mumkin. Bunday holatda dam olish va to‘g‘ri ovqatlanishga rioya etish kifoya.
Shuningdek, kuchli bosh og‘rig‘iga menopauza, vegetativ qon tomirlari kasalliklari, buyrak yetishmasligi, buyrakdagi toshlar va nefrit kabi kasalliklar sabab bo‘ladi. Bunday tashxisni mustaqil ravishda qo‘yishning imkoni yo‘q. Shifokor, albatta, turli analizlar asosidagina tegishli davolash choralarini ko‘rishi lozim.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Fikr bildirish uchun qaydnomadan o'tishingiz so'raladi va telefon rakamni tasdiklash kerak buladi!
Шунингдек, суғуртасиз машина ҳайдаганларга кўпроқ жазо бериш ва камера таний олмайдиган автомобиль рақамлари муаммосини ҳал қилиш чоралари ҳам кўриб чиқилмоқда.
Нашрнинг хабар беришича, 16 август оқшомида мамлакат пойтахти Тел-Авив марказида бир неча минг киши йиғилиб, ҳукуматни Ғазодаги урушни тўхтатишга ва исроиллик гаровдагиларни озод қилиш бўйича келишувга эришишга чақирди.
Исроил муҳосарасидаги Ғазо секторида сўнгги 24 соат ичида очлик ва озуқасизлик сабабли яна 7 нафар фаластинлик вафот этди, улар орасида 2 нафар бола ҳам бор.
Ҳолат юзасидан мазкур мансабдор шахсга нисбатан Жиноят Кодексининг 168-моддаси 4-қисми “а” банди ва 211-моддаси 3-қисми “а” банди билан жиноят иши қўзғатилиб, қамоқ эҳтиёт чораси қўлланилди.
Дания матбуотида чоп этилган хабарларга кўра, Германиядан тез ёрдам машинаси етиб келган ва қидирув-қутқарув ишлари итлар ва дронлар ёрдамида олиб борилган.
Покистон ва Ҳиндистоннинг Ҳимолай минтақасида кучли ёмғирлар туфайли сув тошқинлари ва кўчкилар юз берди, натижада фақат сўнгги 48 соат ичида камида 321 киши ҳалок бўлган.
Июл ойида Хитой иқтисодиётида ишлаб чиқаришдан тортиб истеъмолгача бўлган кўплаб кўрсаткичлар сезиларли даражада секинлашди. Бу жараёнга савдо уруши ва мамлакатдаги кучли иссиқ тўлқинлар таъсир кўрсатди.
Ўзбекистон элчихонаси ва Саудия Арабистони Ташқи ишлар вазирлиги ҳамкорлигида амалга оширилган ишлар натижасида унинг мамлакатдан чиқиши учун виза расмийлаштирилди.
2023 йил 7 октябрдан бери Исроил армиясининг Ғазо секторига қилган ҳужумлари натижасида ҳалок бўлган фаластинликлар сони 61 722 нафарга етди. Фақатгина сўнгги бир сутка ичида эксклавдаги Исроил ҳужумлари оқибатида яна 123 киши ҳалок бўлди.
Исроилнинг Европа Иттифоқидаги элчиси Хаим Регев Politico нашрига берган интервьюсида Европа давлатлари Ғазо секторидаги инсон ҳуқуқлари масаласи бўйича Исроилга босим ўтказишдан воз кечиши кераклигини билдирди. Унинг сўзларига кўра, бундай чоралар ЕИнинг Яқин Шарқдаги нуфузини йўқотишига олиб келади.
Эрон Ташқи ишлар вазирлиги қуролсизланиш ва қуролларни назорат қилиш бошқармаси директори Ҳайдар Али Балужий 12 кунлик уруш давомида Исроил томонидан Эрондаги вакцина ва дори воситалари ишлаб чиқариш объектлари ҳамда соғлиқни сақлаш марказларига қилинган ҳужумларни халқаро ҳуқуқ ва минтақавий хавфсизликка таҳдид сифатида баҳолади.
Ғазода ишлаётган журналистларнинг айтишича, улар тўғридан-тўғри нишонга олинмоқда ва исмлари Исроил режими армияси рўйхатларига қасддан йўқ қилиш мақсадида киритилган.
2025 йил 11 август куни Ғазо шаҳридаги “Аш-Шифа” шифохонаси ёнида жойлашган журналистлар чодирига Исроил томонидан уюштирилган зарба оқибатида Al Jazeera телеканалининг 5 нафар ходими ҳалок бўлди.
ДХХнинг Бухоро вилояти бўйича бошқармаси ҳамда ички ишлар ва прокуратура органлари ҳамкорлигида ўтказилган тезкор тадбирда ходим 13 минг АҚШ долларини олган вақтида ашёвий далиллар билан ушланди.
Жорий йилнинг 24 июль куни соат 22:30 ларда Чироқчи тумани, яшовчи аёл Д.И. 102 рақамига мурожаат қилиб, у билан бирга расмий никоҳсиз яшаб келаётган эркак Н.П.нинг онаси хонадонига келиб жанжал кўтараётганлигини маълум қилган.
Гумонланувчилар орасида Таиланднинг энг йирик қурилиш компанияларидан бири – Italian-Thai Development Премчай Карнасута ва Хитойнинг China Railway компанияси ҳам бор.