Dunyodagi eng yirik kriptovalyuta - bitkoin narxi 12 foizdan ko‘proqqa pasaydi va 64 ming dollardan pastga tushib, 2024 yil oktyabr oyidagi darajasiga yetdi, deb xabar beradi NBC News.
CoinMarketCap ma’lumotlariga ko‘ra, bitkoin 2025 yil 6 oktyabrda bir tanga uchun 125 ming dollarga baholangan. Shunday qilib, o‘sha vaqtga nisbatan u 1,2 trillion dollardan ortiq qiymatni yo‘qotdi. Bu investorlarning ishonchsiz valyutalar - kriptovalyutalar va texnologiya kompaniyalarining aksiyalaridan voz kechishi bilan bog‘liq. Ular pullarini oltin kabi an’anaviy aktivlarda saqlashga o‘tdilar.
Bitkoin narxi 2025 yil fevral oyiga nisbatan 35 foizga pasaydi. Oltin narxi esa, aksincha, 70 foizga oshdi.
Bu yilning dastlabki bir necha oylarida oltin 11 foizga oshdi, bitkoin esa 26 foizga pasaydi.
Eng yirik bitkoin saqlovchisi Strategy aksiyalari 17 foizga pasaydi. Chunki, bu tashkilot yillar davomida bitkoin shaklida mablag‘ to‘plab kelgan. Hozirda uning 713 mingta tangasi bor. Har birining qiymati 76 ming dollarga baholanmoqda.
Shuningdek, bitkoin narxining pasayishi tufayli Qo‘shma Shtatlardagi eng yirik kriptovalyuta birjasi Coinbase aksiyalari pasaydi. Circle moliyaviy kompaniyasi va Robinhood savdo platformasi ham shunga o‘xshash zarar ko‘rdi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Яқин Шарқда вазият кескинлашиб бораётган паллада Кўрфаз давлатлари АҚШнинг уларни ҳимоя қилиш салоҳиятига ишончни йўқотди, деб хабар бермоқда Foreign Policy журнали.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган маълумотларга, шунингдек, мамлакат ичидаги исмини ошкор қилишни истамаган манбалар Тожикистон Республикаси Президенти Имомали Раҳмоннинг вафотини тасдиқлади.
Испания бош вазири Педро Санчес, эҳтимол, Европа Иттифоқи етакчилари орасида Доналд Трамп ва унинг сиёсатини очиқчасига танқид қилишга журъат этган ягона шахсдир
Россия Хавфсизлик кенгаши раиси ўринбосари Дмитрий Медведев Форс кўрфазидаги араб давлатларининг ўз ҳудудларига Америка базаларини жойлаштирганини ва соддаларча улардан ҳимоя кутганини истеҳзо билан гапирди.
Италия мудофаа вазири Гуидо Крозеттонинг айтишича, Исроил ва АҚШнинг Эронга қарши амалга оширган ҳужумлари халқаро ҳуқуқ меъёрларидан ташқарига чиққан.
Эрон Ташқи ишлар вазири Аббос Арагчи озарбайжонлик ҳамкасби Жейҳун Байрамов билан телефон орқали мулоқот қилиб, Эроннинг яхши қўшничилик сиёсати ва барча соҳаларда алоқаларни кенгайтириш истагини таъкидлади.
Эрон Бош штабига кўра, ушбу ҳаракат аслида Исроил режими томонидан Эронни айблаш ҳамда мусулмон давлатлар ўртасидаги муносабатларни бузиш мақсадида амалга оширилган.
БМТнинг Инсон ҳуқуқлари бўйича олий комиссари Фолькер Тюрк Эроннинг Миноб туманидаги мактаб бомбаланиши оқибатида 160 дан зиёд ўқувчи ҳалок бўлиши ҳолатини тезкорлик билан, холис ва ҳаққоний тарзда тафтиш этишни талаб қилди.
Эрон Payshanba куннинг эрталабида Исроилга ракета ҳужумлари амалга оширди. Бу АҚШ подводная қайиқлари Эрон ҳарбий кемасини торпедо қилганидан сўнг Яқин Шарқдаги низонинг олтинчи куни ҳисобланади.
Россия ташқи ишлар вазири Сергей Лавровнинг сўзларига кўра, АҚШ ва Исроил Форс кўрфази давлатларини Эронга қарши ҳарбий амалиётларга жалб қилишни мақсад қилмоқда.