BAA futbol assosiasiyasi 2031 Osiyo Kubogini qabul qilish uchun ariza topshirdi.
Aniqrog‘i, bu hali rasmiy ariza emas, balki faqatgina qiziqish bildirish. Lekin bu birinchi va juda muhim bosqich. Mendagi ma’lumotlarga ko‘ra, Osiyo Kubogini qabul qilish uchun rasman Kuvayt va Indoneziya da’vogarlik qilmoqda. Sharqiy Osiyo yoki Markaziy Osiyodan (jumladan, 2019 va 2027 yilgi Osiyo Kubogini o‘tkazishga da’vogarlik qilgan Eron) hali hech qanday mamlakat ro‘yxatda yo‘q. Qiziqish bildirish uchun oxirgi muddat – 28 fevral, ya’ni bir haftadan keyin. Taqdim etilgan mamlakatlar soni oshsa, ajab emas.
Qiziq jihati shundaki, BAA avval ham ikki marta – 1996 va 2019 yillarda Osiyo Kubogini qabul qilgan. Agar 2031 yilgi musobaqani ham o‘tkazish imkoniyatiga ega bo‘lsa, bu bir mamlakat ikkinchi bor ikkita turnirni ikki sikl oralig‘ida qabul qilishiga ikkinchi misol bo‘ladi. Ilk bunday holat Qatarda kuzatilgan, u 2011 va 2023 yilgi turnirlarni qabul qilgan, ammo bu Xitoyning musobaqadan voz kechgani tufayli majburiy qaror edi.
Agar BAA (yoki hatto Kuvayt) 2031 yilgi turnirga mezbonlik qilish huquqini olsa, bu ketma-ket to‘rtinchi marta arab mamlakatida o‘tkazilgan Osiyo Kubogi bo‘ladi – BAA-2019, Qatar-2023 va Saudiya Arabistoni-2027 musobaqalaridan keyin.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
Ўзбекистон миллий терма жамоаси бош мураббийи Фабио Каннаваро бугунги Ўзбекистон U-17 - Италия U-17 ўйини олдидан ўз Instagram саҳифасига пост жойлади.
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола «Брентфорд» устози Кейт Эндрюснинг биринчи бўлимида Абдуқодир Ҳусанов майдондан четлатилиши керак эди, деб ҳисоблаётгани ҳақида ўз фикрларини билдирди.
Исроил Сурия ҳудудининг бир қисмини оккупация қилиб турганига қарамасдан, Дамашқ ҳукумати билан хавфсизлик масалалари бўйича келишувга эришишга интилаётганини билдирди.
АҚШ президенти Дональд Трамп миллатга қилган навбатдаги мурожаатида ўз маъмурияти фаолиятини юқори баҳолаб, мамлакатдаги мавжуд муаммолар учун собиқ президент Жо Байден бошчилигидаги демократларни айблади. Тахминан 20 дақиқа давом этган чиқишида у иқтисод, хавфсизлик, миграция ва ташқи сиёсат масалаларига тўхталиб ўтди.
Германия канцлери Фридрих Мерцнинг айтишича, АҚШ ва Европа Украина учун муҳокама қилаётган хавфсизлик кафолатлари айрим ҳолатларда тинчликпарвар кучлар Россия томонидан қилинган ҳужумларни қайтариши мумкинлигини назарда тутади.
Яқинда Қора денгизда амалга оширилган ҳужумлар Қора денгизда кемалар қатнови хавфсизлигига жиддий таҳдид солмоқда. Тижорат ва фуқаролик кемаларига қилинган ҳужумлар ҳеч кимга фойда келтирмайди. Бу масала бўйича ҳар икки томонга ўз огоҳлантиришларимизни аниқ етказдик.
Афғонистондан контрабанда қилиниб, Бухоро шаҳри ҳудудига яшириб кетилган соф вазни 4 кг 715 г бўлган «опий» моддасини хуфия жойдан олган икки шахс қўлга олинди.
Институт томонидан ўтказилган сўровнома иштирокчиларининг 72 фоизи қуйидаги шартларни ўз ичига олган тинчлик режасига рози бўлиши мумкинлигини билдирган: урушни ҳозирги фронт чизиғида “музлатиб қўйиш” ва Украина учун хавфсизлик кафолатлари — аммо оккупация қилинган ҳудудларни расман Россияники деб тан олмасдан. 14 фоиз иштирокчи бундай режани ҳам рад этган.
Германия ташқи ишлар вазири Йоханн Вадефуль Россияни «агрессив ва империалистик сиёсат» юритишда айблаб, Москва НАТОга қарши урушга тайёргарлик кўраётганини билдирди.