Amerikalik amaldorlarning nashrga bildirishicha, hodisa oqibatida to‘rt kishi halok bo‘lgan, yana olti kishi yaralangan.
AQSh hodisani tekshirmoqda va Kubaga rasmiy so‘rov yuborib, jabrlanganlar bilan uchrashishni so‘ragan.
Ekipaj a’zolari va yo‘lovchilarning ismlari oshkor etilmayapti. Amerikalik amaldorning so‘zlariga ko‘ra, kema unda ishlovchi xodim tomonidan o‘g‘irlangan bo‘lishi mumkin.
“Bortdagilarning ba’zilari sudlangan bo‘lgan. Bir nafar AQSh fuqarosi halok bo‘lgan, yana biri jarohatlanib, Kubada davolanmoqda. Yo‘lovchilardan birida AQSh fuqarosi bilan nikoh tuzish uchun K-1 toifasidagi amaldagi viza bo‘lgan, qolganlar esa AQShning qonuniy "doimiy aholisi" edi. Ularning nima maqsadda yo‘lga chiqqani esa noma’lumligicha qolmoqda”, deb yozmoqda Axios.
Qayiq egasi tergovchilarga unga plitalarni yotqizishda yordam bergan ishchidan shubhalanayotganini aytgan. Buni xodim kemani bog‘lash joyi yaqinida o‘z yuk mashinasini qoldirgani bilan izohlagan. U, shuningdek, bu ishchining Kubada oilasi, jumladan, ikkita yosh qizi borligini aytgan.
Avvalroq The New York Times nashri qayiq AQSh harbiy-dengiz kuchlariga tegishli emasligi, uning bortida o‘z qarindoshlarini olib kelish uchun Kubaga yo‘l olgan odamlar borligi haqida xabar bergan edi.
Matnda xatolik topsangiz, o‘sha xatoni belgilab, bizga jo‘nating (Ctrl + Enter)
«Манчестер Сити» бош мураббийи Пеп Гвардиола Англия Премьер-лигасининг 27-туридан ўрин олган «Ньюкасл»га қарши ўйинда Рубен Диаш ўрнига Абдуқодир Ҳусановни тушириш борасидаги қарорига изоҳ берди.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган маълумотларга, шунингдек, мамлакат ичидаги исмини ошкор қилишни истамаган манбалар Тожикистон Республикаси Президенти Имомали Раҳмоннинг вафотини тасдиқлади.
Каппадокиянинг марказида жойлашган тарихий Ортаҳисар қишлоғи Халқаро Cittaslow (Секин шаҳарлар) тармоғига расман аъзо сифатида қабул қилинди. Узоқ ва пухта тайёргарлик жараёнидан сўнг Ортаҳисар рекорд даражадаги балл тўплаб, барқарор шаҳар ривожи ҳамда бетакрор маданий меросини асраб-авайлаш борасидаги саъй-ҳаракатларида муҳим босқичга эришди. Шаҳарнинг Cittaslow тармоғига қўшилиши билан Туркиядаги секин шаҳарлар сони 29 тага етди.
Ижтимоий тармоқларда тарқалган Фарғона шаҳридаги мактабгача таълим муассасасида тарбиячиларнинг масъулиятсизлиги оқибатида болани ток урганлиги ҳолати юзасидан расмий маьлумот берилди.
Бугун, 2026 йил 26 февраль куни, Хўжайли геноцидининг 34 йиллиги нишонланмоқда. Озарбайжоннинг энг янги тарихидаги ушбу қайғули сана муносабати билан мотам тадбирлари мамлакат бўйлаб ва унинг ташқарисида ўтказилади.
Мазкур ҳолат юзасидан Ўзбекистон Республикаси Жиноят Кодексининг 266 моддаси 2 қисми билан жиноят иши қўзғатилиб, ҳозирда тергов ҳаракатлари олиб борилмоқда.
2026 йил 31 майдан 6 июнгача Самарқандда Global экологик фонд (GEF)нинг VIII Ассамблеяси бўлиб ўтади. Бу атроф-муҳитни муҳофаза қилиш ва иқлим ўзгаришига қарши кураш соҳасидаги энг йирик халқаро тадбирлардан биридир. Бундай даражадаги тадбирнинг Ўзбекистонда ўтказилиши мамлакатимизнинг глобал экологик майдондаги мавқеини мустаҳкамлаш йўлида муҳим қадам ҳисобланади.
Турк дунёсининг маданий мерос соҳасида стратегик йўналишларни белгилаш ва фаолият режалари тасдиқланишини ўз ичига олган Турк маданияти ва мероси фонди Кенгашининг III йиғилиши 2026 йил 27 февраль куни Қирғиз Республикаси пойтахти Бишкек шаҳрида, “Ала-Арча” давлат қароргоҳи конференция залида бўлиб ўтади.
Давлат хавфсизлик хизмати, Иқтисодий жиноятларга қарши курашиш департаменти ҳамда Ички ишлар органлари ҳамкорлигида ўтказилган тезкор тадбирда банк мансабдори келишилган пул маблағи ҳисобидан 30 минг АҚШ долларини олдиндан олган вақтида ашёвий далиллар билан ушланди.
Журналистларни ҳимоя қилиш қўмитаси маълумотларига кўра, ўтган йили бутун дунё бўйлаб камида 129 журналист ва оммавий ахборот воситалари ходими ўлдирилган.
Ўзбекистон Республикаси Экология ва иқлим ўзгариши миллий қўмитаси раисининг биринчи ўринбосари Обиджон Қудратов бошчилигидаги делегация Саудия Арабистонига ташриф буюрди. Ташриф давомида Ўзбекистон делегацияси Саудия Арабистони Миллий метеорология маркази (National Meteorological Center), шунингдек, унинг бўлинмалари — Қум ва чанг бўрони минтақавий маркази (Sand and Dust Storm Regional Center), Иқлим ўзгариши минтақавий маркази (Regional Center for Climate Change) ва Булутларни уруғлантириш дастури (Cloud Seeding Program) фаолияти билан танишди.